CocaineRetko ko doživi stotu, međutim, neki ljudi uspevaju da u zdravlju dočekaju i koju deceniju više. U čemu je njihova tajna?

Kako doživeti stotu? Verovatno oni koji su dostigli ove godine nisu mnogo razmišljali o tome, već su jednostavno – živeli. Nekima je “pošlo za rukom” da dožive i koju deceniju više, pri čemu se, najčešće, nisu pridržavali pravila “zdravog življenja” – po današnjim merilima…

Ovi “superstogodišnjaci” su retka pojava – svega jedan od hiljadu stogodišnjaka doživi 110, pa, ako ste se odlučili da se upišete u Ginisovu knjigu – pred vama nije lak zadatak… Recepta za dugovečnost, čini se – nema. Neki tvrde da je tajna u mlečnim proizvodima kakve jedu starine sa Kavkaza, drugi – da je trik u algama i čajevima koje konzumiraju Japanci, a svi se negde slažu da se ne treba nadati dugom životu ako pušite, pijete, jedete meso ili slatkiše. No – da li je to baš tako? Na primerima koje ćemo navesti videćete da – pravila nema. Mnogi stogodišnjaci su pili, pušili…

Kako izgleda lista najstarijih osoba našeg doba i po čemu su ti ljudi specifični? Krenućemo od “mlađarije” ka starijim…

Kamato Hongo (16. septembar 1887 – 31. oktobar 2003) je živela 116 godina i 45 dana. Zvanično je bila najstarija živa osoba od marta 2002. do smrti, 2003. Rođena je na ostrvcetu Tokunošimi, a kasnije se preselila u Kagošimu, gde je stanovala kod kćerke. Neko vreme bila je glavni “hit” u Japanu, jer je njena slika štampana na odeći i drugoj robi. Kamato je, recimo, imala 58 godina kada je završen Drugi svetski rat, a umrla je od upale pluća.

Keri C. Vajt (18. novembar 1874- 14. februar 1991), sa preživljenih 116 godina i 88 dana dobila je titulu najstarije na svetu negde oko svog 114. rođendana, 1988. Ona nije imala lepu sudbinu – naime, bila je stanovik Palatke, staračkog doma na Floridi, ali ne zbog starosti, već je tu dospela još 1909 – posle sloma živaca.

Elizabet Bolden - sedmoro dece, 40 unučića, 75 praunuka...

Elizabet Bolden – sedmoro dece, 40 unučića, 75 praunuka…

Elizabet Bolden (15. avgust 1890 – 11. decembar 2006) živela je 116 godina i 118 dana i lepše (a i duže) je živela nego što se to moglo očekivati, s obzirom da je bila potomak oslobođenih robova. Rođena je u Samervilu, Tenesi, udala se za Luisa Boldena 1908, a njeno prvo dete, sin Ezel, rođen je 21. septembra 1909. Imala je ukupno sedmoro dece (od kojih je samo dvoje bilo živo u vreme njene smrti, 2006), 40 unučića, 75 praunuka, 150 – pra-praunuka, 220 pra-pra-pra praunukua i 75 pra-pra- pra-pra-praunuka. Kakve su joj bile životne navike i u čemu je tajna njene dugovečnosti – ne znamo.

Tane Ikai (18. januar 1879 – 12. jul 1995), sa svojih 116 godina i 175 dana najstarija je Japanka ikada. Nadživela je kćerku i sina, a u starački dom preselila se 1972 (sa 93 godine), gde se zabavljala pravljenjem grnčarije i šivenjem, sve do prvog moždanog udara, koji ju je zadesio kada joj je bilo 99. Drugi “šlog” usledio je oko 113. rođendana, i od tada je Tane bila nepokretna. O njenim životnim navikama malo se zna, osim da je jela tri puta dnevno – isključivo pirinčanu kašu. Uzrok smrti bilo je otkazivanje bubrega.

Štrikanje, televizija, čips…

Marija Ester Eredija de Kapovila – živela u tri veka

Marija Ester Eredija de Kapovila – živela u tri veka

Marija Ester Eredija de Kapovila (14. septembar 1889 – 27. avgust 2006) doživela je 116 godina i 347 dana. Rođena je u Ekvadoru i proglašena je za najstariju živu osobu koja je živela u tri različita veka. Kćerka je pukovnika i pripadala je višoj klasi, što joj je omogućilo bogat društveni život i časove umetnosti. Nikada nije pušila niti bila žestoka pića, za razliku od drugih sa liste. Sa 116 je bila u dobrom zdravlju, gledala televiziju, čitala novine i hodala bez štapa.

Međutim, marta 2006, zdravlje joj je naglo poljuljano, pa više nije mogla da čita, prestala je da govori, a nije mogla ni da hoda bez pomoći dvoje ljudi. Umrla je od upale pluća 18 dana pre 117, rođendana.

Mari Luiz Melije (29. avgust 1880 – 16. april 1998), sa svojih 117 i 230 dana, najstarija je Kanađanka u poznatoj istoriji. Umrla je od tromboze, u trenutku kada je već i njen sin bio u istom domu za stare, a najstarija kćerka imala je 90 godina. Bila je vegetarijanka i – strastveni pušač.

Lusi Hana (16. jul 1875 – 21. mart 1993) živela je 117 godina i 248 dana najstarija je Afroamerikanka svih vremena.

Sara Naus

Sara Naus

Sara Naus (24. septembar 1880 – 30. decembar 1999) je, sa svojih 119 godina i 97 dana, najstarija osoba koja je ikada živela u Americi. Inače, nikada nije mrdnula iz Pensilvanije, rođena je u rudarskom gradiću po imenu – Holivud, a bila je domaćica i agent osiguranja. Njena kći, kojoj je bilo 96 u doba majčine smrti, i sama je živela 101 godinu, a za svoju majku rekla je da je bila veoma hladnokrvna i mirna osoba, i da je to razlog što je živela tako dugo – ništa nije moglo da je uzdrma. Ona ju je 1995. pitala da li je uživala u svom dugom životu, a ova je odgovorila da jeste – jer bila zdrava i još je mnogo stvari mogla da čini i u starosti. Zanimalo je štrikanje, gledanje golfa na televiziji i jedenje čokoladnih bombona, indijskog oraha i čipsa. Elegantna, prefinjena dama umrla je svojoj sobi u staračkom domu, a lekari su rekli da je bila potpuno zdrava – jednostavno je “otišla”…

Rad, rad i samo rad…

Šigečio Izumi (29. jun 1865 – 21. februar 1986) živeo je 120 godina i 237 dana i jedinstven je na ovoj listi jer je – muško. Rođen je u Japanu, i živeo u Tokunošimi, a njegovo ime zabeleženo je na prvom popisu u ovoj zemlji, 1871. On drži rekord i za najduži radni vek (logično – japanska posla… ), jer je radio punih 98 godina! Starina je uživao u japanskom “kratkom” piću zvanom šoću, a, ko zna zašto, propušio je – u sedamdesetoj. Počeo da radi 1872, sa šest godina, i tako “terao” do 1970, kada mu je bilo 105. Svoju dugovečnost pripisivao je “bogovima, Budi i – Suncu”, a za njegova života na čelu Japana smenio se 71 premijer! Inače, zanimljivo je da je Izumi bio visok svega metar i 42 centimetra i težak – 43 kilograma.

Duboka starost ovog Japanca za neke je i dalje diskutabilna, jer se razmatra mogućnost da je zapravo rođen nekoliko godina kasnije nego što piše u dokumentima, i da je ime dobio po starijem bratu koji je umro kao dete.

A osoba koja je dokazano doživela najdublju starost jeste Francuskinja Žan Kalman (21. februar 1875 – 4. avgust 1997), ona je “dostigla” 122 godine i 164 dana. Rođena je u Arlesu, u dobrostojećoj porodici, čiji su i drugi članovi bili dugovečni – njen brat Fransoa živeo je 96, otac Nikolas 93, a majka Margarita 86. Godine 1896, Žan se udala za daljeg rođaka Fernanda Kalmana, bogatog vlasnika prodavnice. Dobro “udomljenje” Žani je omogućilo da nikada ne radi i lagodno živi, uživajući u igranju tenisa, biciklizmu, plivanju, vožnji rolšua, sviranju klavira i posećivanju opere. Međutim, neke stvari nisu se odvijale baš kako bi želela – njen voljeni muž umro je 1942, pošto je pojeo dezert punjen pokvarenim trešnjama, a potomstvo nije nasledilo Žaninu dugovečnost. Naime, jedina kćerka Ivon umrla je sa 36 godina, od upale pluća, posle čega je starica preuzela brigu o unuku Frederiku. Nažalost, mladić koji je bio student medicine poginuo je 1963. godine, u nesreći na motoru.

I pored porodičnih nesreća, Žan se nije dala – sa 85 počela je da trenira mačevanje, a sa 100 je još vozila bicikl, premda je uporno tvrdila da nikada nije bila sportista niti fanatik u vezi sa zdravljem i vežbanjem. Živela je sama skoro do 110. rođendana, a onda je odlučila da se preseli u dom, pošto je zamalo nastradala u nesreći – pri kuvanju. Bila u odličnom zdravlju i samostalno je hodala sve do 115. godine, kada je polomila butnu kost i, posle operacije, ostala u invalidskim kolicima. Nešto pre 116. rođendana obolela je od gripa, ali je i dalje bila odličnog zdravlja. Cigarete nije ostavljala do 117. godine, a svoju dugovečnost i mladalački izgled pripisivala je upotrebi maslinovog ulja – utrljavala ga je u kožu, pila i koristila u kuvanju. Redovno je pijuckala porto i jela skoro kilogram čokolade nedeljno!

Za Žan i njene nesvakidašnje godine svet nije čuo sve do 1988, kada se širom sveta proslavljala stogodišnjica rođenja Vinsenta van Goga. Ispostavilo se da je gospođa Kalman poslednja živa osoba koja je upoznala velikog umetnika. To se desilo 1888 (Žani je bilo 14), kada je slikar došao u prodavnicu njenog oca da kupi olovke i boje. Opisala ga kao “prljavog, loše obučenog i neljubaznog”, a ovog događaja sećala se jednako jasno kao i izgradnje Ajfelove kule ili sahrane Viktora Igoa kojoj je prisustvovala 1885. godine.

A evo i malo crnog humora… S obzirom da više nije imala žive naslednike, Žan je 1965, sa 90 godina, sklopila ugovor sa advokatom po imenu Andrea-Fransoa Rafrai – o prodaji stana u zamenu za doživotno izdržavanje. Gosporin je trebalo da plaća dami 2.500 franaka svakog meseca – do njene smrti. U tom trenutku, to je izgledalo kao pametan potez, međutim, ispostavilo se da je Žani ukupno isplaćeno 180.000 dolara, što je više nego dvostruko više od stvarne vrednosti stana. Advokat je preminuo od raka sa 77 godina, 1995, a njegova supruga nastavila je isplatu. Sve u svemu – agonija je trajala 32 godine….

Može da bude, ali…

siraliŠirali Muslimov je poseban slučaj, jer njegove stvarne godine nikada nisu dokazane. Ako su dokumenta ispravna, on je živeo 168 godina(1805–1973)! Ovaj pastir, pripadnik etničke manjine Taliči, iz mesta Barzavu u planinskoj oblasti Azerbejdžana blizu iranske granice iznenađivao je svojom vitalnošću. Međutim, jedini dokaz njegovih godina bio je pasoš u kojem je kao godina rođenja navedena – 1805. Skeptici tvrde da je Muslimov zapravo preuzeo identitet nekog svog pretka istog imena – oca ili dede. Ipak, privlačna je ideja da se može živeti 168 godina i – biti zdrav.

Nekada davno…

Superstogodišnjaci su oduvek bili predmet interesovanja, pa su tako i novine 19. veka pisale o njima. Pitanje je, naravno, koliko istine ima u ovim napisima, ali – procenite sami.

U članku “Žena stara 140 godina” u listu The Ohio Democrat od 21. juna 1877, na četvrtoj strani, piše o “najstarijoj osobi na svetu – senjori Perez Gvelen, Meksikanki iz San Gabrijela, Kalifornija, koja ima – 140 godina. Rođena je u Donjoj Kaliforniji (savezna država Meksika) i preselila se u San Dijego 1758, da bi 1770. prešla u misiju San Gabrijel, gde je živela u prizemnoj kući od nepečene cigle. Kako se navodi, rekorderka je jela samo najjednostavniju hranu i bila je strastveni pušač do 125. godine, kada je je okrenula list, postala borac protiv duvana i zamenila ga – vinom, koje je redovno pijuckala. Udala se 13 godina i rodila jedanaestoro dece.. U trenutku kada je članak objavljen navodno je živela sa najmlađom kćerkom, koja je imala 83 godine (što bi značilo da ju je rodila sa 57?). “Zanimljivo je da njena kosa, nekada bela kao sneg, ponovo postaje crna i svilenkasta” – zaključio je novinar.

Drugi tekst sličnog sadržaja objavljen je u listu Herald (Los Anđeles), 9. juna 1878, povodom smrti stare dame: “Eulalija Perez de Gvelen, koja tvrdi da je doživela 143 godine, umrla je u stanu svoje kćerke u misiji San Gabrijel, u petak uveče. Rođena je u mestu Loreto, Donja Californija, gde se udala”. Dalje se navodi da se gospođa Perez sa mužem vojnikom preselila u San Dijego, a kasnije i u San Gabrijel. Radila je kao babica. Međutim, po nekim izvorima, gospođa Perez je rođena 1766, što bi značilo da je živela “samo” 112 godina…

Spomenka Milić