Silija sa životnim saputnikom, Entonijem

Silija sa životnim saputnikom, Entonijem

Kada je otkriveno da boluje od raka, književnica Silija Gan se prisetila saveta vrača i mudraca naroda Sinikst, indijanskog plemena iz Britanske Kolumbije Na kraju je i svoju bolest doživela kao nešto najbolje što joj se dogodilo

Tokom svog života, svako ljudsko biće ostvari poseban, intimni odnos sa specifičnom životinjom, pticom, insektom, reptilom, čak i biljkom, drvetom, kamenom ili kakvim mitskim stvorenjem. Ta bića su posrednici između nas i spiritualnog sveta, oni su naši saveznici, zaštitnici, pomoćnici, vodiči, družbenici. Takođe reflektuju ili sažimaju, suštinsku bit našeg sopstva.

To je stav koji u svojoj knjizi „Totemske životinje“ iznosi književnica Silija Gan. Suštinu tradicije totemskih životinja ona je spoznala zahvaljujući vraču i mudracu naroda Sinikst, indijanskog plemena iz Britanske Kolumbije. Zahvaljujući njemu, Silija Gan je naučila da istinski obrati pažnju na bitne stvari i shvatila na koji će joj način totemska životinja pomoći u životu.

Krajem 80-tih i početkom 90-tih godina, Silija je bila angažovana u projektu očuvanja kulturnog nasleđa naroda Sinikst, a istovremeno je u svom privatnom životu preživaljavala teške trenutke.

Prizivanje vuka

U početku nije uopšte shvatala o čemu govori plemenski starešina, slušajući njegovu priču o totemskim životinjama.

vuckoIpak, nikada nisam postavila pitanje kako to Indijanci tumače, osećajući instinktivno da ću razumeti onda kada za to dođe pravi trenutak“, piše Silija Gan. „Tada se dogodilo da sam se preselila u kolibu u neposrednoj blizini njihovog drevnog, predačkog sela. Pored obližnje reke sam pronašla svoje omiljeno mesto, gde sam često sedela i meditirala. Te zime sam bila pod strašnim pritiskom. Imala sam poslovnih problema, a jedno od moje dece je bilo veoma bolesno. Bila sam iscrpljena mentalno i fizički, pa sam krenula da prošetam do svog omiljenog mesta kraj reke. Sneg je bio dubok, a ja sam iznenada propala kroz zemlju, u mrak. Jedva sam se izvukla, shvativši da me niko neće čuti ako vičem. Tek ću devet meseci kasnije, kopajući po arheološkim zapisima o tom kraju, shvatiti da sam te zime upala u grob nekog od predaka naroda Sinikst, jer je prečica kojom sam krenula ka reci vodila preko drevnog plemenskog groblja.“

Dok se potresena vraćala kući posle tog pada, Silija je dobila viziju „nebeskog vuka“ koga su stvorili oblaci na nebu. „Počela sam istinski da obraćam pažnju na sve oko sebe“, piše ona, „i naučila mnogo o vučijim kvalitetima: vuk je vodič, učitelj, onaj koji odlazi u svet i donosi nove informacije koje potom deli sa drugima, inteligentan je, uporan, izuzetno poštuje i ceni porodicu, a opet voli da zavija na mesec. Naučila sam kako da prizovem vuka kad god za to osetim potrebu, i da se oslonim na njegovo vođstvo i pomoć. Takođe sam počela istinski da vidim kako nam svako stvorenje sa kojim se ukrsti naš životni put, na poseban način prenosi poruku i određeno značenje.“

Iako se reč totem obično dovodi u vezu sa severnoameričkim Indijancima, koncept je prisutan u kulturama širom sveta. To je predmet koji ima funkciju poštovanog predačkog simbola, a totemske životinje su duhovi, lični vodiči i zaštitnici ljudi. Silija Gan u knjizi detaljno opisuje simbolizam više od 60 životinja, od mrava (simbol samopožrtvovanja) i jazavca (izuzetna snaga volje), do lasice (tajnovitost) i carića (isceljujuća moć prirode).

Svet je ogledalo

Svi mi imamo pristup duhovnom vođstvu, potrebno je samo pitati. Jedan od načina da se to učini je preko duhova životinja, posebno duhova lične totemske životinje. Ako smo dovoljno otvoreni i obratimo pažnju na svoju totemsku životinju, ona će nam govoriti i na taj način možemo da ostvarimo izuzetno koristan međusobni odnos: kada se totemska životinja pojavi na poseban način, to je znak da nam se nudi uvid u ono što se događa u nečijem životu, ili sopstvenom.“

Silija je oduvek volela životinje, a kao dete je sanjala da postane veterinar. Ona je, kako kaže, sledila „zlatnu nit“ iz svog detinjstva jer je malo dete još uvek blisko duhovima i poznaje stvari koje će kasnije, društvenim uslovljavanjem i zadatim očekivanjima biti duboko zakopane i zaboravljene. A ta ju je nit odvela do izuzetnog saznanja.

Upravo je skicirala prvo poglavlje za knjigu, kada joj je dijagnostifikovan rak. „I to je jedno od čuda. Baš mi je iskustvo sa kancerom širom otvorilo vrata jedne drevne tradicije. Dogodilo se to tokom hemoterapije, usred istraživanja i prvih zapisa o samim stvorenjima, dok sam tako otrovana bolešću i zračenjima bila na pola puta ka onom svetu. A uprkos svemu, to je najbolje što mi se tada dogodilo. Kao da sam se okružila svim tim stvorenjima, a svako mi je prenosilo sopstvenu poruku koja mi je pomagala. I što je još značajnije, pre i tokom svakog tretmana – bilo da je reč o operaciji, hemoterapiji, ili radioterapiji – druga stvorenja su mi ne samo donosila važne poruke, već su se na neki način vezivala za mene i ostajala u meni. Stoga sam knjigu posvetila svakome od njih. Pre više od tri godine je svet totemskih životinja postao sastavni deo mog života. Upoznala sam ga i duboko ga poštujem. A sada sam otkrila nenasilni ratnički put koji mi pomaže da uradim baš ono što je mala devojčica pre toliko godina žudela da učini – da postanem svesna duhova i našeg odnosa sa drugim stvorenjima koja nisu ljudska bića.“

Knjiga Totemske životinje takođe govori i o ponovnom povezivanju čoveka i prirode. Pošto smo se zarad tehnološkog napretka odvojili od prirodnog sveta, otuđili smo se i od planete. Ipak, sarađujući sa sopstvenom totemskom životinjom možemo ponovo uspostaviti tu izgubljenu ravnotežu i harmoniju sa prirodom. „Jedna od najvažnijih stvari u mom životu je pomaganje ljudima da poštuju druga stvorenja sa kojima dele Majku Zemlju“, piše Silija Gan.

Ona opisuje različite načine na koje se čovek može identifikovati sa svojom totemskom životinjom, među kojima su meditacija, vizuelizacija, unutrašnji uvid i inspiracija. Jedna od metoda koje preporučuje jeste da sednete na neko mirno mesto, ispraznite um, zamislite svoje omiljeno mesto u svetu prirode i mentalno zamolite da na njemu upoznate svoju totemsku životinju. Posle izvesnog vremena, osetićete ili ćete videti tu životinju svojim unutrašnjim okom. Ipak Silija Gan upozorava: „Mislim da ono što mi etiketiramo kao totem ili moćnu životinju nema baš opravdanja u toj drevnoj tradiciji, s obzirom da je reč o dubokoj mudrosti, mnogo dubljim i širim spoznajma nego što ih naša imaginacija danas može dočarati“.

Svet je ogledalo“, rekao joj je jednom prilikom mudrac naroda Sinikst. Ona je to shvatila naučivši da čitanje simbola koji se pojavljuju u svetu oko nas može osposobiti čoveka da vidi iza granica svakodnevnog života i mimo pet osnovnih čula kojima smo omeđeni, da zaviri u skrivene dubine prirode i tajanstva duhovnih vodiča.

Tu ćete pronaći isceljenje, znanje i možda čak i magiju, sredstva da svoj život dovedete u harmoniju na svim nivoima – fizičkom, emocionalnom, mentalnom i duhovnom – i da pomognete sebi da manifestujete sopstvenu svrhu u životu“, naglašava Silija Gan.