05Mnogi tvrde da polažu isključivo pravo na Zemljin satelit, ali i druga nebeska tela, a neki i polako prodaju svojuimovinu- po bagatelnim cenama

U januaru 2013, Kanađanin Silvio Langvan otišao je u sud i podneo tužbu, proglasivši sebe vlasnikom planeta Sunčevog sistema, četiri Jupiterova meseca i međuplanetarnog prostora između njih. Objasnio je da time, između ostalog, želi da spreči Kinu u uspostavljanju baza iznad njegove glave.

Sudija zadužen za ovaj slučaj, Alan Mišo, u martu je odbacio tužbu, a tužitelja proglasiosvadljivom strankom, čije su paranoidne akcije već zloupotrebile kanadski pravosudni sistem (ovo je, od 2001, njegova 45. tužba - na različite teme).

Koliko je svetova…

Možda vam ovo deluje previše ćaknuto da bi bilo istinito, ali ovo nije prvi (a čini se - ni poslednji) put da neko želi da prisvoji nebo. Još je Aleksandar Makedonski imao slične pretenzije, međutim - nije mu se dalo. Priča se da je zaplakao kada mu je prijatelj, filozof Anaksarh, rekao da postoji bezbroj svetova u univerzumu.Zar ne misliš da je razlog za tugu što postoji toliko ogromno mnoštvo svetova, a i mi još nismo osvojili nijedan?- objasnio je Makedonski. I, ako izuzmemo njegovo osvajanje dobrog dela poznatog sveta, tu se priča u vezi sa Aleksandrom Velikim, bar u ovom kontekstu, završava. Nije se dosetio da napravi sebi tapiju - na nebo.

Fridrih Veliki - iznajmljivao Sunčevu svetlost?!

Fridrih Veliki – iznajmljivao Sunčevu svetlost?!

Storija se nastavlja 1700-ih godina, kada je Pruskom vladao Fridrih Veliki. Vladar je navodno potražio pomoć od iscelitelja po imenu Ol Jurgens i, u znak za zahvalnosti za čudesne meleme, zaveštao je mesec porodici Jurgen - do kraja vremena. Bar je tako stvari predstavio jedan od Jurgensovih potomaka, Martin, koji je 1996. pokušao da dokaže vlasništvo nad Mesecom - po liniji svog slavnog pretka. Institut za vazdušne i svemirske zakone u Holandiji odbio je Jurgensovu tužbu, sa objašnjenjem da dodela Meseca od strane pruskog suverena - nije validna.

Lindzijev arhipelag

Jedne noći, davne 1936, izvesni A. Den Lindzi pogledao je u Mesec i pomislioNiko ga ne poseduje!Ne bi li nekako popravio situaciju, Lindzi je ušetao u kancelariju javnog beležnika u Pitsburgu (Pensilvanija) i podneo dokument kojim izjavljuje da on posedujesvu imovinu poznatu kao planete, ostrva prostora i druge materije, što će od sada biti poznato kao Arhipelag A. Dena Lindzija.

U svoj posed uključio jesvaku planetu vidljivu sa bilo koje druge planete u svemiru, izostavivši tri tela: Zemlju, Mesec i Saturn. Zemlja, obrazložio je, pripada njenim stanovnicima, ali je zato u posebnim dokumentima proglasio sebe vlasnikom Meseca i Saturna (zašto su ta dva tela odvojena - niko ne zna). Lindzi je planirao da prifitira sa svojim novim nekretninama (prethodno jebudzaštoprodao Pacifik i Atlantik). Nije mu uspelo. Preminuo je juna 1969, samo mesec dana pre sletanja Apola 11 nanjegov posed.

Selestija

Džejms Tomas Mangan bio je, bar kako navodi u svojoj autobiografiji,međunarodno priznat govornik, svetski šampion u predenju, i jedan od najboljih šišača trave u Americi. Osim toga, on je osnivač Zemlje svemirskog prostora,registrovane1949. godine u Evergrin Parku u Ilionisu.

Ovazemlja(poznatija kao Selestija) polagala je pravo naceo svemir, a njena povelja svojevremeno je predstavljena u brojnim medijima, među kojima je ugledni magazin Life. Mangan je uredno poslao pisma na adrese 74 države, tražeći zvanično priznanje, a aplicirao je i za prijem u Ujedinjene nacije (aplikacija je odbijena…).

U narednim godinama, predsednik Mangan morao je brani suverenitet svojezemljeod nekoliko pretendenata, među kojima je bio i izvesni student iz Tenesija koji je registrovaojužnu polovinu svemirai zatvorenik iz Alkatraza koji je tvrdio da je njegov deda naplaćivao zakupninu Francu Josifu za - Sunčevu svetlost.

Tomas Mangan muku je mučio i sa SSSR: uložio je protest kada je, 1957, lansiran Sputnjik, jer je smatrao da mu se time ulazi u posed, a razbesnelo ga je i kada ga SAD nisu pitale za dozvolu za slanje Surveyor kamere na Mesec, 1966. Istina, umeo je da bude i blagonaklon i velikodušan - tako je ustupio licencu za bankarstvo na Mesecu predsedniku jedne čikaške banke, a astronautima sa Apola ponudio je zvanične lunarne pasoše. Posle njegove smrti, 1970, Celestijom su nastavili da upravljaju njegov sin, Džejms i kćerka, Rug. Trenutno su na vlasti - unuci.

A tu je i ambasada…

Godine 1980, 22. novembra, Denis Houp je prijavio svoje vlasništvo nad Mesecom. U Deklaraciji o vlasništvu, koju je podneo okružnoj kancelariji u San Francisku, naveo je i da će zauvek bitivladar osvetljene površine Meseca, sa titulom zapetljanog imena, koji bismo najbliže preveli kaoupravnik - sir

Registrovao je i Ambasadu Meseca, a kopije svoje deklaracije poslao vladama SAD i SSSR, kao i Ujedinjenim nacijama. A onda je krenuo da radi ono što bi učinio svaki preduzimljivi veleposednik - da prodaje svoje vlasništvo.

Jedan od sertifikata - ako želite da kupite parče...

Jedan od sertifikata – ako želite da kupite parče…

Prvih godina, kompanija je prodala 3.500 poseda na Mesecu, a pravi posao je krenuo kada se uveden Internet: Lunarna ambasada prosto je procvetala. Houp tvrdi da trenutno postoji već 3.6 miliona vlasnika iz 181 zemlje, a da su među njima i Džordž Lukas, Ron Hauard, Keri Fišer, članovi kraljevskih porodica iz šest zemalja, dvojica bivših predsednika SAD i - nekoliko astronauta. Aker (česta mera za površinu u SAD) može se kupiti za zaista pristojnu cenu - 20 dolara!

Bilo zakonito ili ne, Lunarna ambasada još radi, a počelo se i sa prodajom internet domena za Mesec, kao i i druge mesece u spoljnom Solarnom sistemu.

Sajt MoonCertificate.com ne zarezuje smešne zemaljske vlasti u vezi sa svojim pravom na Mesece. Oni tvrde da sujedini sajt koji su ovlastili pravi vlasnici Meseca, garantujući da su dobilićaguod - marsovskog Saveta kraljeva. Objašnjavaju da su Marsovci vlasnici Meseca već 7,2 miliona godina, i da su upravo oni kontaktirali vlasnika sajta, dopustivši mu da prodaje sertifikate.

Misija NASA Mars Pathfinder,1997, izazvala je pravednički gnev trojice žitelja Jemena. Prema arapskoj štampi, Adam Ismail, Mustafa Khalil, i Abdulah al-Umarinajavili su sudski proces protiv NASA-e - zbog prisvajanja tuđe imovine. Podneli su tužbu jemenskom javnom tužiocu, tvrdeći sa su ovu planetu nasledili od svojih predaka koji su živeli pre 3000 godina (po mitologiji drevnih Sabejaca).

Zahtevali su trenutnu obustavu operacija na Marsu i blokiranje prikupljenih informacija prikupljenih o atmosferi, gravitaciji i površini. Tužilac je odbacio slučaj, nazvavši trojicu tužiteljanenormalnim. Zatim su trojica muškaraca pokušala su da prodaju svojuimovinupo ceni od dva dolara po kvadatu, ali njihovi napori nisu urodili plodom…

Eros

Kada je, 2001, letelica NEAR Shoemaker dodirnula tle asteorida 433 Eros, Gregori Nemic rešio je da preduzme potrebne mere, tvrdeći da je ovo nebesko telo u vlasništvu njegove kompanije Orbital Development.

Gregori Nemic

Gregori Nemic

Kao asteroid blizak Zemlji, Eros je potencijalna baza resursa za građevinske materijale i gorivo,piše u potvrdi o vlasništvu, koju je Nemic podneo 2000. On je takođe naveo da će rekreativni turistički objekti biti izgrađeni na mestima očišćenim miniranjem.

NASA je od Nemica dobila fakturu za plaćanje parkinga, i to u roku od 21 dana od sletanja. Pošto su zaključili da nema pravne osnove za tako nešto, osoblje NASA je ljubazno odbilo da plati.

Žurkase nastavila: Nemic je i dalje tvrdio da je njegovo potraživanje legalno, a Agencija - da za to nema zakonske osnove. Razljućenivlasnikposlao je pismo tadašnjem državnom sekretaru Kolinu Pauelu, u kojem ga je obavestio da je ovim narušen Sporazum o svemiru iz 1967, a zatim je - podneo tužbu Federalnom sudu u Renou, Nevada, pozivajući se naprirodna, neodvojiva prava čovekada stiče i poseduje imovinu. Kada je ovaj sud odbacio slučaj, podnosio je tužbu još nekim federalnim sudovima. Konačno je digao ruke od Erosa 2005…