Gogen - autoportret

Gogen – autoportret

Samouki slikar Piter Tikamp došao je do iznenađujućih otkrića o životu i delu Pola Gogena, a najveće je – da je on bio taj čuveni umetnik u prethodnom životu! Iskustvo bliske smrti doživljeno u ranom detinjstvu usmerilo ga je ne samo da se interesuje za reinkarnaciju i paranormalno, nego i da sledi slikarski pravac svog velikog prethodnika

Rođen 1950. godine u Holandiji, Piter Tikamp, koji danas živi u Americi, u državi Vašington, ima životnu priču koja je na neverovatan način i čudnim, tajanstvenim nitima povezana sa životom poznatog postimpresioniste iz 19. veka Pola Gogena, da je naprosto teško odlučiti odakle je početi. Sve čega se ovaj samouki umetnik, muralista, slikar duhovnih tema, svetski putnik i oduševljeni proučavalac svih pojava vezanih za život posle smrti, poslednjih 40 godina dotakao vuklo ga je ka Gogenu, pa tako umesto početka valja možda krenuti od poslednjeg od čudnih događaja u nizu koji se desio pre nekoliko godina kada je, reklo bi se slučajno, ušao u restoran u gradiću Bremerton, u okrugu Kitšap.

Gogen i Tikamp - fizička sličnost

Gogen i Tikamp – fizička sličnost

Da se zaustavi, Piter je bio privučen ne samo željom da se odmori i popije kafu, nego i muralom na zidu zgrade. Kada je ušao i bacio pogled po restoranu, oko mu je zapelo za jednu sliku, oko 50 puta 70 santimetara, nacrtanu ugljenim štapićima, koja je predstavljala dve žene kako sede na plaži. Posle više od 30 godina proučavanja Gogenovog stvaralaštva, istog trenutka je shvatio da pred sobom najverovatnije ima originalno delo čuvenog umetnika, koje danas vredi milione dolara!

Kako je slika dospela u restoran u zabačenom Bremertonu? Pol Gogen umro je u Francuskoj Polineziji 1904. godine. Vlasnik restorana, Sablan, bio je pripadnik naroda Čamoro sa ostrva Guam, koji je morao za vreme Drugog svetskog rata da pobegne pred japanskim trupama. Njegova prabaka, koja je sliku dobila na poklon, držala ju je na tavanu 33 godina a onda, 1978, poklonila Sablanovoj majci, kod koje je bila narednih četvrt stoleća. Kada je crtež okačio u restoranu, naišao je Tikamp i otkupio ga za – pet hiljada dolara! Pošto se potvrdila Piterova pretpostavka o originalnosti umetnine, nastao je dugotrajni sudski spor u kojem je svaka strana dokazivala svoje pravo na Gogena!

Pronašao „tajni znak“

Paranormalni aspekti tog otkrića nije samo upečatljiva koincidencija kojom je do njega došlo, nego i bezbrojne druge koje su Pitera Tikampa pratile dugi niz godina. Toliko su ubedljive da, po nekima, spadaju u klasične primere Jungovog sinhroniciteta, kada se stvari dešavaju u sledu jedna s drugom a da među njima ne postoji uzročno-posledična veza.

Mnogo puta dešavalo se Tikampu da mu sa stola ili iz police padne knjiga i otvori se upravo na stranici o Gogenu. Ljudi koji ga nisu poznavali, prilazili bi mu i govorili kako njegova umetnost podseća, a i on sam liči, na tog čuvenog slikara. Vremenom, Piter se više zainteresovao za Pola Gogena i počeo da proučava njegov život i delo na način na koji to još niko nije uradio.

Piter Tikamp i Mišel Mošej

Piter Tikamp i Mišel Mošej

Kao samouki umetnik, Tikamp je 30 godina uživao slikajući vizije, simbole i ideje koje su prenosile njegova osećanja o čudima i misterijama života. Kada bi radio portrete ljudi, on ih nije slikao onako kako bi ih svi videli u njihovom svakodnevnom životu, već ono što je on tražio bila je njihova „duhovna suština“. Na svojim radovima, ovaj stvaralac ostavljao je svoj skriveni, „tajni znak“, a upravo takav, identičan znak, koji do tada još niko nije primetio, otkrio je 1978. godine na Gogenovim slikama. O tom pronalasku nije obavestio javnost narednih dvadeset godina, dok mu se nisu sklopili i ostali delovi ove neobične „slagalice“ koji su ga uverili, ni manje ni više, nego da je on zaista reinkarnisani slikar Pol Gogen!

Gogen je jednom, pred kraj života, napisao: „Možda će me jednog dana, pošto moja umetnost svakome otvori oči, neka entuzijastička duša spasiti iz blata“. Piter Tikamp čvrsto veruje da je on ta „duša“ na koju je Gogen mislio. On smatra da francuskog postimpresionistu nisu razumeli i da je ostao enigma, kako za života, tako i u smrti. Tikamp zastupa jedinstven uvid u misteriozni svet i skrivena značenja umetnosti i života poznatog i kontroverznog artiste 19.veka, koji je, uz to, poručivao svojoj supruzi Meti: „Za većinu ja ću uvek ostati enigma i znam da će me ljudi razumeti sve manje i manje. Bez obzira šta se desi, uveren sam da ću postići prvorazredne stvari“.

Kada su Piter i njegova životna partnerka i koautor rukopisa Mišel Mošej odlučili 1998. godine da objave knjigu posvećenu skrivenim značenjima i porukama Gogenovih dela, ponovo koincidencijom, dogodilo se da je istog meseca porinut brod, luksuzna krstarica nazvana „M/S Gogen“ i poslata u Južna mora, na njegov omiljeni Tahiti! Bio je to signal da par dopiše poslednje poglavlje posvećeno iznenadnom iskrsavanju Gogenovog broda-imenjaka i uz to pripremi niz predavanja i slajd-prezentacija širom Sjedinjenih Američkih Država.

Neverovatne paralele

Verovanje u reinkarnaciju i istovetni tajni znak, odnosno slovo skriveno na oslikanom platnu, nisu jedine paralele koje povezuju dva umetnika u vremenskom razmaku od stotinu godina. Tu je i fizička sličnost njihovih životnih saputnica; tvrdi se da je Meti Gogen, iako je njen supružnik bio prezran od mnogih jer je ostavio svoju ženu i porodicu u potrazi za svojim „umetničkim rajem“, razumela njegovu potrebu da istraži različita okruženja netaknute prirode i zadovolji svoju kreativnu strast. Uz to se nadala da će biti uspešan u stvaralaštvu i da će moći da promoviše i proda radove koje je slao kući. Mišel Mošej takođe radi promociju i prodaju slika za Pitera.

Tikamp - da li je slučajno nabasao na ovo blago?

Tikamp – da li je slučajno nabasao na ovo blago?

Kao i Gogen, i Tikamp nastoji da bude uspešan u svojim poslovnim poduhvatima. Oba umetnika nisu imala formalno umetničko obrazovanje, dakle bili su samouki slikari. Gogen je, kao i Tikamp, proveo svoje mlade dane u internatu. Kratki udarci četkicom, svetle boje i ravni potezi karakteristični su i za jednog i za drugog. Svoje vizije duhovnog sveta jednako su prenosili na platno.

Putovali su svetom i useljavali se u strane zemlje. Francuski slikar živeo je u Sent Klodu u Francuskoj, a Holanđanin Tikamp počeo je da se ozbiljno bavi slikarstvom takođe u mestu Sent Klod – ali u Minesoti, u Sjedinjenim Američkim Državama! Oba su u određenom periodu života, baveći se biznisom, odlučila da to prekinu i u potpunosti se posvete umetničkom stvaralaštvu.

Što se tiče stila portreta, i Gogen i Tikamp radili su ih ne u skladu sa fizičkom sličnošću već na osnovu svojih vizija, kao što je Gogen naslikao „Portret Van Goga kako slika suncokrete u Arlu“. Tikamp je isto uradio sa slikom „Portret Angele Tikamp“, poznate kao „Moja dama“. Linearna konstrukcija u radu koja se kreće ka centralnoj tački takođe im je zajednička. Gogen je koristio oštre linije za ocrtavanje nosa na većini svojih autoportreta, kao i Piter Tikamp.

Gogen je često pominjao blisku vezu sa „urođenikom u sebi“, kako je on to nazivao. U Tikampovim delima Veliki duh Indijanaca je uvek tema koja ga je snažno privlačila iz razloga koje nikada nije znao da objasni. Brojne slike sa temom indijanskog duha pune njegove zidove.

Doživeo iskustvo bliske smrti

Piter Tikamp tvrdi da je imao iskustvo bliske smrti (NDE – Near Death Experience) još kao vrlo mali, i da je to uticalo na njegova kasnije opredeljenja kao umetnika da slika rajske predele, duhove i anđele. Takođe, priklonio se stavu da ne svrstava sebe ni u jednu religijsku grupu, nego da poštuje sve vere sveta. Ovo iskustvo Tikamp je opisao:

Moje prvo sećanje u životu je da gledam dole sa visine i vidim sebe kao dečačića, plutajući oko jednu stopu ispod površine vode. Ja sam u plavoj vunenoj odeći i mogu sebe da vidim kako tamo plutam. Posle nekoliko trenutaka čujem vrisak moje sestre koja doziva majku. Sledeće osećanje je da sam vučen i izvučen iz vode. Sećam se da me je majka brisala i sve je izgledalo potpuno normalno, kao da se ništa nije dogodilo. Po mom mišljenju, ja sam video svoj fizički oblik kako se davi dok ga je duh posmatrao odozgo.

Paralele u crtežu - isti potezi dva umetnika

Paralele u crtežu – isti potezi dva umetnika

Verovatno zbog toga razumem jasno da smo mi duše sa telom. Vi koristite svoje telo samo privremeno u tom obliku i vi ćete imati još mnogo oblika u toku svog putovanja. Ja ću ići toliko daleko da kažem da sam to slikao 25 godina, što je uočljivo na bezbrojnim mojim slikama. Ja ne mogu zaboraviti da kada sam bio dete, moja interesovanja su uvek bila život posle smrti, reinkarnacija, NLO i tome slično, dok su se moji drugari igrali napolju. Osećao sam da znam nešto što oni ne znaju i da to treba da zadržim za sebe. Smrt je za mene bilo jedno slavlje, najznačajniji doživljaj koji svaki čovek može iskusiti, bez straha, ali sa uzbuđenjem da se ona događa uvek, u životu za životom, u neprekinutom krugu“.

Verujući da je reinkarnirani umetnik iz 19. veka, kojeg nazivaju „ocem savremene umetnosti“, a da je njegova životna partnerka Mišel Mošej ponovo rođena Meti Gogen, Piter Tikamp piše knjigu o Polu Gogenu koja će promeniti i proširiti mnoga shvatanja o njemu i doneti mu konačno puno priznanje i slavu za koja je čvrsto verovao da mu pripadaju.

Miodrag Radojčin