Valerij smatra da je presađivanje glave početak nove ere za čovečanstvo

Valerij smatra da je presađivanje glave početak nove ere za čovečanstvo

Prvi dobrovoljac za transplantaciju glave u ekskluzivnom intervjuu za Treće okoobjašnjava šta ga je navelo da donese ovu hrabru odluku

Transplantacija ljudske glave postala je predmet burnih diskusija u naučnim krugovima. I ne samo u naučnim… Italijanski doktor Serđio Kanavero tvrdi da će njegova nova tehnologija omogućiti uspešno presađivanje glave već sledeće godine! Dok naučnici njegove izjave prihvataju sa skepticizmom, anonimni tajkuni nude doktoru milionejer njegova metoda je za njih put u besmrtnost.

Kanavero odbija ponude u želji da nova tehnologija bude pod kontrolom države. Problem je i to što je transplantacija glave ilegalna u većini zemalja zato se još uvek ne zna gde će biti izvršena. Međutim, Kanavero je već objavio ime prvog čoveka kome će 2017. godine biti transplantirana glava. To je tridesetogodišnji Rus Valerij Spiridonov koji pati od neizlečive Verdnig-Hofmanove bolesti. Skoro svi mišići su mu atrofirali i ima veoma male šanse za dug život. Zato se, između ostalog, Valerij odlučio za operaciju.

Kako je budući pacijent upoznao doktora, šta misli o transplantaciji, da li se bojio svemu tome Valerij je otvorio srce čitaocimaTrećeg oka.

Valerij i doktor Kanavero

Valerij i doktor Kanavero

* Valerij, zašto je doktor Kanavero izabrao baš vas od svih kandidata za transplantaciju glave?

Kanavero nije birao. Pretpostavljam da je bio iznenađen i da se obradovao kada sam preko interneta stupio u kontakt sa njim. On je još 2013. godine prvi put izdao saopštenje o svojoj metodi transplantacije glave. Saznavši to, poslao sam mu imeil. Doktoru je tada bilo bitno da na njegove izjave reaguju ne samo naučnici, nego i potencijalni pacijenti. Moram da kažem, danas on već nije toliko otvoren za saradnju kao pre. Sada sam ja postaofrontmeni zastupnik njegove metode u javnosti.

Dugo sam bio jedini optimista koji se prijavio kao dobrovoljac za transplantaciju. Ranije sam čitao o eksperimentima Vladimira Demihova i Roberta Vajta. Ovi naučnici su transplantirali glave životinjama, ali njihovipacijentinisu preživeli, jer Demihov i Vajt nisu uspeli da spoje kičmenu moždinu davaoca i primaoca. Međutim, doktor Kanavero je rešio taj problem. Verujem da je njegova metoda efikasna, zato sam se prijavio za transplantaciju.

* Da li postoji neki alternativni način lečenja Verdnig-Hofmanovog sindroma?

Ima nekoliko eksperimentalnih metoda. Ali, one deluju samo na bolesne bebe. Za odraslog pacijenta, čije se telo ozbiljno promenilo zbog bolesti, ove metode nisu efikasne. Problem je u tome što sindrom utiče ne samo na mišiće, nego i na kostur. Zato za odraslog čoveka nema radikalnog rešenja, osim zamenekompletporemećenog tkiva i kostijuto jest, celog trupa pacijenta.

Do šeste godine je bio zdravo dete...

Do šeste godine je bio zdravo dete…

* U kom uzrastu ste prvi put shvatili da vaš život nikad neće ličiti na život ostale dece?

Imao sam tada oko 6 godina. Shvatio sam da moj život neće biti lak, ali prihvatio sam to bez panike. Mnogo sam zahvalan svojim roditeljima na njihovoj mudrosti. Oni su dali sve od sebe da se ne osećam nemoćno i da preuzmem odgovornost za svoj život. Otac me je vodio sa sobom na pecanje, učio me svemu što je znao, majka je radila na mom obrazovanju. Zahvaljujući njima, završio sam fakultet i danas imam dobar posao i srećan život.

* O čemu ste maštali kao dete?

Uvek su me zanimale visoke tehnologije. Čitao sam fantastične romane Žila Verna i gomilu knjiga o svemiru, kompjuterima i inženjeriji. Kada su roditelji kupili prvi kompjuter, shvatio sam kakav posao želim. I od tada više nisam gubio vreme: počeo sam da proučavam programiranje, kompjutersku animaciju, vizuelne efekte. Sada je sve to postalo moj posao, koji zaista volim.

* Koliko ja znam, zanimaju vas i socijalni problemi vašeg grada Vladimira. Izabrani ste uDruštveni savetgradske administracije. Za šta ste vi zaduženi i kako izgleda vaš običan radni dan?

Zanimaju me socijalni problemi, i to ne samo mog grada, nego i čitave države. Moje vaspitanje zahteva od mene da budem odgovoran i za sebe, i za sve što se dešava u mojoj okolini. Od 2010. godine sarađujem sa neprofitnim organizacijama, pomažem ljudima sa invaliditetom. Sada sam izabran uDruštveni savetgrada Vladimira, i to mi daje mogućnost da rešavam socijalne probleme mnogo efikasnije.

Svaki dan imam mnogo obaveza. Ujutru po mene dolazi moj asistent, koji mi pomaže da ustanem iz kreveta, da obavim ličnu higijenu, itd. Nakon toga, bacam se na posao: kontaktiram sa kolegama preko interneta, odgovaram na elektronsku poštu, pravim programe, imam poslovne sastanke. Ponekad prisustvujem sednicamaDruštvenog savetai administracije grada, često proveravam šta su uradili činovnici koji rade na poboljšanju života osoba sa invaliditetom.

* Imate prijatelje na socijalnim mrežama. A da li imate mnogo pravih prijatelja u stvarnom životu?

Pravih prijatelja ne može biti mnogo (smeje se). Imam 2-3 bliska druga, koji žive u mom gradu. Takođe, smatram dobrim prijateljima mnogo ljudi iz drugih gradova i zemalja, sa kojima komuniciram preko interneta.

Ja nisam usamljen, ako vas to zanima. Meni nikad nije dosadno, jer uvek imam zanimljive poslove, a u slobodno vreme moji drugovi često smišljaju neku zabavu, ne dozvoljavaju mi da sedim kod kuće sve vreme.

Nije nasledio novac, ali se sam izdržava - Valerij Spiridonov živi od programiranja

Nije nasledio novac, ali se sam izdržava – Valerij Spiridonov živi od programiranja

* Vi ste  vlasnik internet-prodavnice. Zanimljivo je da sav prihod od onlajn-prodaje donirate za naučna istraživanja. Zar vama lično nije potreban novac?

I te kako mi je potreban. Bolest zahteva velike troškove. Na primer, moram da platim svom asistentu da mi pomaže svaki dan. Srećom, navikao sam da samostalno obezbeđujem novac za život. Živim od programiranja. Nemam porodični biznis, niti bogate sponzore.

* Transplantacija glave koštaće 11 miliona dolara. Ko će to finansirati?

Doktor Kanavero želi da njegova tehnologija transplantacije bude pod kontrolom države. Zato on odbija ponude anonimnih sponzora. Doktor želi da otvoreno pregovara sa zvaničnicima. On veruje da je presađivanje glave početak nove ere za čovečanstvo. Transplantacija će biti od iste važnosti kao i prvi let u svemir.

* U kojoj zemlji će biti izvršena operacija? Da li je određen tačan datum transplantacije?

Kina i Vijetnam su veoma zainteresovane za operaciju. U Kini se već vrše eksperimenti na životinjama i njihovi stručnjaci imaju ozbiljne namere da Kina postane prva zemlja u svetu u kojoj će biti transplantirana glava čoveka. Vijetnam je takođe spreman da obezbedi uslove za operaciju. Doktor Kanavero je otvoren za pregovore i sa drugim državama.

Što se tiče tačnog datuma, on još uvek nije određen. Mi ne žurimo nigde. Transplantacija nije neki šou o veoma skupoj eutanaziji. Ovo je ozbiljan naučni eksperiment. Doktor me neće operisati dok ne bude siguran 99 odsto da ne rizikujem život.

* Zašto doktor Kanavero nije objavio snimke životinja kojima je bila transplantirana glava?

Snimci su već objavljeni, ima ih na Jutjubu. Vi možete pogledati video-zapis gde je snimljen pacov posle operacije spajanja kičmene moždine. Naravno, tehnologija još uvek nije savršena, životinje posle operacije ne žive dugo.

Trebalo bi nastaviti istraživanja, ali ona nisu jeftina. Srećom, vlada Kine je izdvojila 1,5 miliona dolara za eksperimente sa pacovima.

Za napredak je potrebno vreme. Setite se prve transplantacije srcatada je pacijent umro 6 sati nakon operacije. Uspeh zahteva mnogo napora.

Prijatelji - Valerij i Najdžel Ekland, čovek koji ima bioničku protezu

Prijatelji – Valerij i Najdžel Ekland, čovek koji ima bioničku protezu

* Mnogi ljudi su veoma skeptični kada je u pitanju transplantacija glave. Naučnici smatraju takvu operacijuneopravdanim rizikomza čoveka. Da li je za vas rizik opravdan?

Uvek ima skeptika, ali njihovi argumenti me ne zanimaju. Iz svog iskustva mogu da kažemsve je ostvarljivo, ako dobro poradiš na tome.

Što se tiče rizika, on postoji čak i pri operaciji slepog creva. Transplantacija glave je važna ne samo za mene ili doktora. Nije u pitanju jedna operacija, nego naučna tehnologija koja će spasiti stotine hiljada ljudi. Međutim, mi nećemo da rizikujemo dok ne dobijemo ozbiljne rezultate eksperimenata.

* Pretpostavljam da ćete imati veoma čudan osećajkad se probudite posle operacije u tuđem telu. Da li ponekad mislite o tome?

Taj problem ću rešiti kada se suočim sa njim. Ne razmišljam mnogo o tome, jer još uvek ne znam u kojoj meri ću moći da kontrolišem svoje telo. Psihološke nijanse me najmanje zanimaju. U svakom slučaju, posle operacije ću imati više mogućnosti nego sada, zato sam optimista.

* O čemu maštate sada? Šta ćete uraditi prvo kad prohodate u novom telu?

Kupiću motocikldukatida ga vozim obalom mora. Ovo je mašta koju ne mogu da ostvarim u mom sadašnjem telu. Možda ću putovati motociklom, svraćajući u naučne institute i laboratorije da pružim pomoć u istraživanjima.

Tatjana Gutorova

(Copyright Treće oko – intervju je autorizovan; nijedan njegov deo ne sme se prenositi bilo kojim sredstvom, štampanim ili elektronskim, bez dozvole vlasnika autorskog dela)