Evo spiska od desetnajinteresantijihdodataka hrani - neki aditivi prevazilaze i najluđe košmare – kosa, izmet… (da, dobro ste pročitali)

Globalizacija ima i svojih dobrih strana - recimo, malo ko je još nesvestan činjenice da nam u hranu svašta trpaju - nešto služi za konzerviranje, nešto za poboljšavanje ukusa, nešto za lepšu boju i miris… A većinatog nečegkrije se u iza famoznog slovaE(pa onda dođe odgovarajuća brojka), što označava numeričke kodove za prehrambene aditive. Ponekad je iznenađujuće šta sve stoji iza ovih brojki, a evo naše liste od 10 najbizarnijih sastojaka hrane - neki su samo nekorisni, a neki - čak i opasni ili morbidni. Prijatno!

viraVirusi

Avgusta 2006, američka Agencija za hranu i lekove the (United States Food and Drug Administration - FDA) dozvolila je upotrebu bakteriofaga u pripremi hrane (posebno se odnosi na mesne prerađevine). Bakteriofag (ili fag) je virus koji se koji inficira bakteriju, da bi zaustavio njen proces razmnožavanja, a umesto toga započeo proces izgradnje novih faga. Na kraju se bakterija rasprsne. Poenta upotrebe faga je da on pobije bakterije koje bi potencijalno mogle da izazovu trovanje hranom. Inače, godišnje oko 2.500 Amerikanaca oboli od listerioze (bolesti čji je izazivač bakterija Listeria monocytogeneslisteriosis), pa je zarad njih dozvoljeno korišćenje virusa u ishrani - te ih sada redovno konzumiraju milioni Amerikanaca. Agencija i ne zahteva da hrana tretitana fagama bude označena…

BoraksBoraks

Radi se o mineralu i soli borne kiseline. U širokoj je upotrebi kao sastojak deterdženata, kozmetičkih preparata, stakla, grnčarije i keramike, antifugalno sredstvo za fiberglas, insekticid (recimo - kuglice protiv bubašvaba) itd. U većini zemalja nije dozvoljen dodatak hrani, ali ipak se često konzumira jer je, recimo, odličan konzervans za kavijar. Nalažen je i u kineskim specijalitetima - nudlama, mesnim kuglama i barenom pirinču. Obeležava se sa E-285. Može imati ozbiljne toksične efekte, a u većim količinama je i smrtonosan. Mada, ako ne jedete često kavijar…

katranKatran

Nekada davno biljka amarant (lisičji rep) korišćena je kao bojilo za hranu, zbog karakteristične crvene boje, ali napredovanjem nauke otkrilo se da je kancerogena. Smišljena je zamena: allura red - alura crvena boja, poznata i kao E-129. Ovafarbadobija se od katrana. Inače katran se često upotrebljava u bojama za kosu, šamponima protiv peruti, kao i u medicinskim šamponima (za ubijanje vaški). U SAD tvrde da ne postoji dovoljno dokaza o kancerogenom uticaju na ljude, ali je u EU od 2004. ipak zabranjena njegova upotreba u kozmetici. Alura crvena navodno nije kancerogena, ali zato može izazvati povraćanje. Uprkos tome, u SAD je ovaj sastojak dozvoljen i često se dodaje slatkišima i bezalkoholnim pićima.

selakLak

Doduše, ne radi se modernim lakovima, već o šelaku koji je nekada rado korišćen, pre nastanka industrije savremenih premaza. Umetnici, prvenstveno slikari i vajari, ali i stolari, i dalje ga koriste. Međutim, ova supstanca, koja se inače dobija od izlučevina i izmeta ženki posebne vrste buba, masovno se koristi u industriji slatkiša - recimo - od njega šarene bombone sa ukusom raznog voća imaju lep sjaj. Inače, ove bube izlučuju šelak po granama drveća, da bi pomogle svojim larvama da se bolje pričvrste.

bubiceBube

Košenil i karmin su dve prehrambene boje koje se dobijaju od buba. Najcenjenije su boje koje dobijaju od vrste Dactylopius cact, koja živi u meksičkim kaktusima. Košenil se dobija sušenjem i usitnjavanjem čitavog tela bube, dok je karmin derivat praha. Bube se obično ubijaju uranjanjem u ključalu vodukoličina vremena provedenog u vodi odrediće nivo crvenilau zavisnosti da li želite nežnu narandžastu ili jarko crvenu boju. Za kilogram boje potrebno je oko 155.000 ovih insekata. Košenil je u upotrebi već stotinama godina, a veoma je popularan i kao boja za odeću. Šuška se da jedan od sastojaka tajne formule koka-kole.

tecna cigaraCigarete

S obzirom da je pušenje zabranjeno u barovima, pabovima a, bogami, i u kafanama širomcivilizovanogsveta, neko je došao na fantastičnu ideju: ako ne smete da ih pušite, možete da ih - popijete. Te se u bocu alkohola (najčešće je u pitanju votka, a može i brendi)pustidim ili dva i nikotin i druge hemikalije iscure iz cigarete i daju piću ukus i boju. Ova novotarija se najčešće zove nicotine tea (nikotinski čaj). Oni koji su ga probali nisu baš oduševljeni doživljajem. A u Engleskoj su otišli korak dalje - u prodaji je Liquid Smoking (tečno pušenje), piće koje sadrži nikotin.

babarNešto od dabra

Najskuplja kafa na svetu - civet - dobija se pržanjem i mlevenjem zrna koja su prethodno prošla kroz organe za varenje (i odatle izašla…) životinje zvane civet. Poslednjih godina originalni želudačni (i drugi) sok zamenjen je sintentičkim, pa se stoga ova kafa ipak neće naći na našoj listi. Ali - zato je tu druga interesantna izlučevina, zvana kastoreum, koja potiče iz analnog otvora dabrova. Najčešće se koristi kao pojačivač ukusa u proizvodima od malina, jer, kažu - daje lepzaokruženukus. Dodaje se i žvakaćim gumama i cigaretama. Postavlja se pitanje ko je uopšte (i kako) otkrio da ova izlučevina dobroidesa malinama?

IMG_2536aLjudska kosa

L-cistein je aminokiselina koja se obično koristi u pekarskim proizvodima, jer daje elastičnost i pomaže omekšavanje testa. Doduše, prisutan je i u prozivodima za negu kose… Ima ga u đevreku, krofnama, hlebu, kolačima i drugim ukusnim stvarima. Najjeftiniji (i najčešći) način proizvodnje ove supstance je posebnim hemijskim procesom u kojem se koristi ljudska kosa. Sirovine, kažu, uglavnom stižu iz Kine. U Kini se L-cistein koristi i u proizvodnji soja sosa. Šuška se da kosa potiče iz frizerskih salona, berbenica i - bolnica.

SkatolNešto… žuto

Skatol je blago toksična supstanca koja je zajedničkih sastojak svih - izmeta sisara. Reč dolazi od starogrčkogskatšto znači izmet, pogan, a koren je isti kao kod rečiskatologija. Dobija se iz digestivnog trakta sisara. Koristi se u proizvodnji cigareta, parfema i - sladoleda od jagode. Neko je otkrio da se ukus bitno poboljšava ako mu se doda malo ove čudnovate supstance…

zlatoZlato

Zna se da je zlato veoma cenjeno u juvelirstvu, a veoma je korišćeno i u elektronici. Pored toga, neko se dosetio da ga upotrebi i kao aditiv u hrani – obično u dekorativne svrhe u obliku zlatnih listića (E-175). Veoma je popularno i kao dodatak alkoholnim pićima, među kojima je tradicionalno poljsko i nemačko piće zvano goldwasser (zlatna voda), koje sadrži hiljade sićušnih„pahuljica” od 22-karatnog ili 23-karatnog zlata. Ovaj metal nema interakcije sa telesnom hemijom, kroz organizam jednostavno „prođe” i zato nema nikakvu hranljivu vrednost.

S.Milić