Zlatko Janković neposredno pre davanja krvi po 181-vi put

Zlatko Janković neposredno pre davanja krvi po 181-vi put

Zlatko Janković, šezdesetčetvorogodišnji građevinski radnik iz Bajine Bašte dao krv 181 put

 

Zlatko je rekorder Srbije u dobrovoljnom davanju krvi, a takvih je malo i u evropskim razmerama. Dragocenu tešnost, koja je najčešće spasavala živote njemu nepoznatih ljudi, dao je 181 put. Poslednji put učinio je to na ovogodišnjoj prolećnoj akciji Crvenog krsta Bajine Bašte i Službe za transfuziju krvi Opše bolnice iz Užica, održanoj u Centru za posetioce pri Nacionalnom parku Tara. Za njega mnogi s pravom kažu da je fabrika krvi, do sada je dao 93 litara, u medicini nezamenjive tečnosti, a to je više od 15 puta nego što je ima u čovečijem organizmu.

Ovaj šampion humanosti rođen je u selu Kravica kod Bratunca u Republici Srpskoj. To je ono selo koje je doživelo strašan pogrom na Božić 1993. godine, kada su muslimanske snage, predvođene Naserom Orićem, spalile selo i pobile na desetine meštana. U tom najstrašnijem danu za Kravičane izgorele su Zlatkove obe kuće, nova i stara. Verovatno bi i on stradao da se u to vreme nije nalazio na radu u Nemačkoj.

U armiju dobrovoljnih davalaca krvi učlanio sam se sasvim slučajno kao učenik druge godine Građevinske škole u Kopru. U to vreme svako ko bi dao krv, dobijao je dva slobodna dana. Nama đacima je to bila zgodna prilika da je iskoristimo za odsustvovanje iz škole. Tek kasnije sam shvatio da je dati deo sebe drugom ustvari nešto najhumanije, pogotovo kad se to čini za nepoznata lica kaže Zlatko Janković.

Po završetku srednje škole, Zlatko je dobio posao u Mariboru gde je nastavio sa bavljenjem sportom, ali i davanjem krvi. Zov zavičaja uticao je da se 1980. godine vrati i počne sa radom u tadašnjoj Fabrici keramičkih pločicaKaoliniz Bratunca. Posle osam godina odlazi na rad u Nemačku odakle se 1997. godine vraća u rodno mesto supruge Božane, Bajinu Baštu, gde porodica Janković i danas živi.

Ljudima pored Drine nekako je prirodno da ih ova prelepa reka primami da postanu ribolovci. I Zlatko nije odoleo tome pa je odavno baš primeran sportski ribolovac pri OSRMladica. Kaže da su mu davanje krvi i ribolov dva nezamenljiva hobija.

Najčešće krv dajem u redovnim akcijama, nekad i po pozivima građana i apelima bolnica. Bilo je godina kada sam to činio i po pet puta. Jedna situacija posebno mi se urezala u sećanje, kad sam povređenom vozaču na putu Ljubljana-Novo Mesto dao krv iz vene u venu i tako mu spasao život, ali je i meni pozlilo jer su mi uzeli tri četvrtine litra krvi, skoro duplo više nego što je propisano. Lekar mi je kasnije objasnio da su morali da to uradei jer je povređeni mnogo iskrvario pa je to bio jedini način da živ stigne do bolnice- priča Zlatko.

Ovaj šampion himanosti ističe da je davanje krvi, osim što spasava živote drugima, vrlo zdravo i za sopstveni organizam. Uveren je da ga zdravlje dobro služi ponajviše što je dvanjem krvi višestruko obnovio je u svom telu.

Tekst i foto: M.Andrić