Haljina koju je princeza nosila u Beloj Kući, prilikom plesa sa Džonom Travoltom tek je nedavno prodata - za 240.000 funti!

Haljina koju je princeza nosila u Beloj Kući, prilikom plesa sa Džonom Travoltom tek je nedavno prodata – za 240.000 funti!

Deo garderobe britanske princeze prodat je na aukciji u Kristiju 1997. godine, što nekim kupcima nije donelo sreću. Razvodi, smrti, bankrot događali su se onima koji su pokušavali da unovče kupljeno

 

 

Priča o princezi Dajani u početku je ličila na bajku, ali kraj nije bio takav. Posle ne baš srećnog braka i burnog razvoda sledio je tragičan kraj. Harizmatična princeza bila je poznata i po svojojmagičnojodeći. A onda je, jednog dana, odlučila da višak garderobe, koja ju je podsećala na nemili period života u kraljevskom glamuru proda na aukciji i novac da u dobrotvorne svrhe.

Jedan od najvećih društvenih događaja te 1997. u Njujorku bila ju Kristijeva aukcija garderobe Lejdi Di. Svega 10 sedmica posle toga, 31. avgusta 1997, Dajana je nastradala u saobraćajnoj nesreći u Parizu, zajedno sa svojim ljubavnikom Dodijem al Fajedom. Haljine koje su kupljene u duhu glamura postale su relikvije smrti, a njihova sentimentalna i novčana vrednost je porasla. A onda su krenule zlokobne priče okobikoju ova odeća sobom nosi, pogotovu za one koji su pokušavali da na njoj zarade..

Ostala bez posla i muža

Prva na listi bila je Kejt Mekinro, izvršni direktor američke AMC televizije. Ona je za svoju firmu kupila tri haljine za ukupno 185.000 dolara i planirala je da sa njima organizuje putujuću izložbu širom zemlje. Do avgusta 1997. njena televizijska kuća osmislila je obimnu reklamnu kampanju. Izabrali su reklamni sloganDresses to Di for(igra reči: haljine za Di, odnosno haljine za koje se umire). A tada su stigle pogubne vesti iz Pariza. Kejt je bila primorana da odustane od projekta i otpiše troškove.Svi kamioni bili su oslikani ovim sloganom. Imala sam poziv veče pred turneju Dajana je imala nesreću. Sve smo povukli, sakrili kamion, otkazali reklamu. Morali smo brzo da reagujemo osećaj je bio užasan pričala je Mekinro. I tako je počelo šest teških godina za ovu damu. Njen brak je propao, a ona, zajedno sa još trinaestoro zaposlenih, otpuštena je zbog tvrdnje da je umešana u nepravilan obračun troškova.

Kada je ostala bez posla, Kejt se rešila i odgovornosti za haljine koje je kupila u ime kompanije i bila je srećna što ih više neće videti. Poslednje što je čula o haljinama bilo je da su poslate u skladište. Kasnije je izjavila:Ne znam da li je to bilo prokletstvo, ali život mi je bio težak. Baš kao Dajana, prošla sam kroz neprijatan razvod. Izgubila sam posao. Ne verujem da bih volela da ponovo vidim te haljine. One mi donose tugu, jer ponovo pomislim na njenu tragičnu smrt. Ipak, Kejt se vremenom oporavila i dobila novi posao…

Međutim, vlasnik lanca Fashion Cafe (modnaverzija Hard Rock Caféa) Tomaso Buti imao je manje sreće. On je takođe planirao da iskoristi Dajanine haljine za unapređenje svog biznisa. Platio je oko 120.000 dolara u nadi da će privući mušterije u svoje restorane izlaganjem haljina. Planirane su večere u Londonu, Njujorku i Milanu, gde bi se posetioci divili princezinoj ružičastoj večernjoj haljini od svile, dok uživaju u hrani. Ubedio je nekoliko top modela, poput Eli Makferson, Klaudije Šifer i Naomi Kembel da podrže njegovu ideju, a onda se raširila glasina o prokletstvu Dajaninih haljina. Već 1998. kafei su se našli u finansijskim teškoćama. Poreski agenti su se obrušili na njujorški ogranak zbog neplaćanja poreza, a podneti su i zakonski koraci zbog neplaćanja doprinosa za nezaposlene i neizmirenih obaveza prema Rokfeler centru.

Konačni udarac nastupio je 2000, kada je su Butija poslovni partneri optužili da novac od pazara troši na svoj ekstravagantni životni stil. Buti je uhapšen i optužen za zaveru, prevaru i pranje novca.

U kompanijiFranklin Minttakođe su mislili da će princezina magija preći i njihov posao, pa su platili 151.000 dolara za komad poznat kaoElvisova haljina. Međutim, posle Dajanine smrti kompanija je upala u pravnu bitku sa Memorijalnim fondom Princeze Dajane. Naime,Franklin Mintje napravio liniju lutaka obučenih u replike princezinih naajpoznatijih haljina, a Fond je optužio ovu kompaniju za iskorišćavanje imidža pokojne princezekao što se lešinari hrane mrtvima.Franklin Mintje uspešno odbranio svoje pravo da koristi princezin lik, a onda podneo kontra tužbu. Slučaj je rešen vansudski, ali, dok se to nije dogodilo, prodaja je drastično opala, jer su obožavoci Dajaninog lika bili razočarani ovakvim potezom kompanije. Dve stotine zaposlenih je otpušteno, zatvoreno je sedište firme i muzej u Pensilvaniji. Na kraju jeElvisova haljinavraćena u Veliku Britaniju, i izložena u Muzeju Alberta i Viktorija u Londonu.

Loš potez

Vlasnik najvećeg broja Dajaninih haljina bila je Morin Rorič Dankel sa Floride. Osim garderobe kupljene na aukciji 1997, pokupovala je jošsuveniraza svoju zbirku. Naime, ona je imala ambiciozan plan da organizuje izložbu tuceta princezinih haljina širom sveta, čime bi sakupila novac u dobrotvorne svrhe, a koji bi išao za pomoć žrtvama side, raka i nagaznih mina. Haljine su izložene na nekoliko lokacija, ali ispostavilo se da je izložba skupa za postavljanje i dugovi su počeli da se nagomilavaju. Morin je dobar deo haljina prodala da bi isplatila poverioce. Izlaganjerekvizitau Bransonu (Misuri) 2010. donelo je račun od 64,000 dolara od kompanije koja praviizlogeza postavku. Kada nije uspela da plati ovaj račun, bila je primorana da ustupi poveriocima kreaciju Ketrin Voker koju je Dajana nosila na put u Indiju 1992. Jedna od haljina zamalo je uzeta pravo sa izložbe u palati Kensington u Londonu, na ime dugovanja banci.

Međutim, Morin je uporno pokušavala daunovčihaljine, pa je uložila u još jedan projekat, uzevši poveći kredit, a garancija za vraćanje novca bile su haljine. Juna 2010. pomislila je da jena konju, jer su počele glasine o mogućoj ženidbi Dajaninog sina, princa Vilijama, što će, smatrala je, podići interesovanje za princezinu garderobu, pa je organizovala veliku prodaju haljina. Međutim, u prvom pokušaju mnogo toga je ostalo neprodato, pa i čuvena haljina koju je Dajan nosila u Beloj kući, kada je plesala sa Džonom Travoltom. To se dogodilo zato što su procerele vesti o spornom vlasništvu nad haljinamaUsled pravnih nesuglasica i spora oko vlasništva pisao jeSandej Telegrafhaljina uopšte nije prodata. Ni još devet haljina koje su pripadale princezi za koje je najavljeno da će biti prodate za više od dva miliona funti. To se nekako rešilo, i četiri haljine pronašle su kupce, dok ostalih 10 nisu postigle ni minimalnu traženu cenu.Blagoje naknadno prodato, aTravoltinuhaljinu kupio je na aukciji, marta 2013, za 240.000 funti tajanstveni džentlmen, kao iznenađenje za svoju suprugu, rekavši da ne veruje da će prokletstvo, ako uopšte postoji, preći na njega.

Pomoć duhovne savetnice

Eto, tako su prošli neki vlasnici kraljevskih haljina. A kako su one uopšte dospele na aukciju? Ideju za prodaju 1997. dao je princ Vilijam. A Dajana se složila, jer je želela da istovremeno sakupi novac u dobrotvorne svrhe i da se reši sećanja na svoj propali brak i kraljevski stili života. Inače, princeza je verovala u sreću i sudbinu, a njena duhovna savetnica Simon Simons ispričala je da ju je Dajan zamolila da odabere haljine za prodaju. Odabrale su 79najslikanijihhaljina za aukciju (tom prilikom nosile su brojeve od 1 do 80, za izuzetkom baksuznog broja 13). I sakupljeno je 3,26 miliona dolara. Mnogi su nastavili srećno da žive sa svojim haljinama, dok su druge snašle razne bolesti i nesreće.

U izvesnim slučajevima tu nije bilo nikakve teškemistike vlasnica jednog cenjenog magazina umrla je u roku od godinu dana po kupovini haljine, ali već se znalo da je teško bolesna i da se u poslednjim danima trudi da sebi ugodi. Posle njene smrti, godinu kasnije, haljina je data Metropoliten muzeju umetnosti u Njujorku.

Druga haljina je budila tužne asocijacije i pre nego što je Dajana umrla. Kupljena je na aukciji 1997. u znak sećanja na devetogodišnju devojčicu koja je preminula od raka nekoliko meseci ranije. Kupac haljine Pamela Hen prošla je kroz traumatičan razvod, u kojem je i haljina bila predmet spora. U ironičnom obrtu, Pam je primetila da je upravo tu haljinu princeza nosila kada seposlednji put pojavila zvanično sa Čarlsom pre razvoda:Nažalost, i u mom životu moj suprug je prolazio kroz krizu srednjh godina i uradio istu stvar koju je Čarls uradio Dajani. Imam osećaj da znam kroz šta je ona sve prošla. Izgubila sam kuću, posao, mnogo promena, mnogo vremena. Ali pred kraj života ona je ponovo izgradila svoj život. To me je inspirisalo.

Mnoge haljine su kupili bogati Amerikanci, dok su neke završile u rukama pravih Dajaninih obožavalaca, onih bez ogromnih bankovnih računa. Bolničarka iz Los Anđelesa i njena sestra udružile su ušteđevine da bi kupile svilenu haljinu koju je kreirao Brus Odlfild, dok je gospođa iz Bostona iskoristila deo novca od razvoda da kupi tri haljine za ukupno 100.000 dolara. Vlasnik ergele iz Virdžinije platio je 30.000 dolara za plavu koktel haljinu.

Međutim, ove haljine su donele i strepnju i zadovoljstvo. Neke se čuvaju u dobro obezbeđenim trezorima i nikada ne vide svetlost dana. Jedan od vlasnika nikada ne dodirne svojih pet haljina bez rukavica da se ne bi isprljale, dok drugi iznosistvariz kuće samo u pratnji obezbeđenja. Jedinolovac na slavneFrans Bilen ne spada u grupu opreznih i zabrinutih vlasnika Dajanine garderobe. Njegov hobi je sakupljanje svojih fotografija sa poznatima glumcima, muzičarima, političarima ili bilo kime kome se divi, a ta osoba pristane da pozira. Tako je Bilen upoznao i princezu Dajanu lično, a kupio je upravo haljinu koja je nosila tom prilikom. Voštana figura princeze u prirodnoj veličininositu haljinu koja je izložena u muzeju slavnih iznad njegovog salona automobila u Belgiji.

Dakle, ima ljudi koje tzv. prokletstvo nije sustiglo. A zašto je snašlo neke od kupaca? Možda objašnjenje leži u rečima jednog posmatrača koji je još u vreme aukcije 1997. (pre princezine smrti) mračno primetio da ljudi, u stvari, kupuju njen nesrećni život, i upozorio:Čuvajte se prokletstva princeze Dajane!

S.M.