Petar Tanasijevic

Poslednji intervju proslavljenog kompozitora koji je preminuo 13. maja

Uvek sam iz života uzimao teme koje sam posle pretvarao u pesme – govorio je Petar Tanasijević, jedan od najpopularnijih kompozitora pesama u duhu narodnog melosa. Kakvu saradnju je imao sa Silvanom Armenulić i Lepom Lukić, koju je proslavio pesmom „Od izvora dva putića“

 Poslednji intervju dao je za Treće oko:

Stvaralački opus Petra Tanasijevića obuhvata oko 700 kompozicija pisanih u narodnom duhu. Posle pesme „Jutros mi je ruža procvetala“, mnogi su mislili da će svaka sledeća pesma koju napiše biti u njenoj senci. Međutim, vrlo brzo nastaje pesma „Od izvora dva putića“ koja dokazuje da će mnoge pesme Petra Tanasijevića ostati za sva vremena.

Rođen je u Smederevskoj Palanci, a ljubav prema muzici iskazuje još u detinjstvu. Talenat je nasledio od dede, babe, roditelja i brata. U kući su svi pevali, pa nije ni čudo što je i sam pošao tim putem.

Lepa Lukic i Petar Tanasijevic

Lepa Lukic i Petar Tanasijevic

-Bio sam u takvoj sredini gde je bilo mnogo pevača, harmonikaša, frulaša… Među njima je bio i Miodrag Todorović Krnjevac, najbolji srpski harmonikaš. Naše majke su se družile, tako da sam ja uz Miju odrastao. On je svakog petka organizovao skup harmonikaša iz Šumadije. Tu su bili Dragoslav Živanović Troša, Dragoslav Janković Čivra, Draga Kec i drugi poznati harmonikaši. Pevali su, svirali, a ja sam sve sve to slušao i to me je nateralo da se još više zagrejem za narodnu muziku – kaže nam Petar.

Krnjevac je bio i jedan od osnivača Kulturno-umetničkog društva „Abrašević“ u Smederevskoj Palanci, gde je Petar sa bratom Draganom prvi put javno zapevao u duetu.

-Tada nije bilo orkestara, nego je svaki kraj imao svog poznatog harmonikaša koji je pratio pevače. Vule Jevtić, Zora Drempetić, Pavle Stefanović, Nikola Kolaković i drugi vokalni solisti Radio Beograda, često su pevali uz Krnjevčevu pratnju. Jednom im je predložio da me čuju. Na moju sreću, dopalo im se i tako sam ja krenuo sa njima da pevam po koncertima – seća se Petar.

Došavši na studije u Beograd, zajedno sa bratom položio je audiciju kod Vlastimira Pavlovića Carevca 1956. godine. Braća su činila duet Tanasijević koji je ostavio oko 120 trajnih snimaka za Zvučni arhiv Radio Beograda.

-Kada je brat završio arhitekturu, sve manje je imao vremena za vežbanje i snimanje pesama, tako da smo postepeno prestali da pevamo u duetu. Ali ja sam često snimao ploče i sa drugim pevačima: Biserkom Mišić, Tomom Đorđevićem, Zoricom Brunclik, Silvanom Armenulić… Zanimljivo je da kafanski pevači nisu smeli da snimaju ploče. Znalo se, prva kategorija pevača je u Radio Beogradu, druga kategorija u kafani, a treća na vašaru. Kada sam upoznao Silvanu, ona je bila kafanska pevačica. Zamolila me je da snimimo ploču ne bi li izašla iz kafane. Ja sam to predložio Đorđu Karaklajiću, jednom od muzičkih urednika u Radio Beogradu, ali on u početku nije dozvoljavao. Međutim, ja sam mu objasnio da ona veoma lepo peva. Kada su je čuli urednici, oduševili su se. A bila je i jedna od najlepših pevačica u to vreme – kaže Petar.

Dragan i Petar Tanasijevic

Dragan i Petar Tanasijevic

Komponovanje se vezuje uglavnom za muzičare instrumentaliste. Petar je jedan od retkih pevača koji se oprobao i u tom stvaralaštvu. Priča nam kako je sve počelo.

-Družio sam se sa muzičarima, a oni su uglavnom i pisali pesme. Na svim našim druženjima, pored Krnjevca, bili su Dragiša Nedović i Obren Pjevović. Oni su čitali svoje stihove ili pevali svoje kompozicije, a meni je bilo neprijatno što ja nemam nijednu pesmu. Onda sam došao na ideju da napišem nešto i da pokažem Miji. Prva pesma koju sam napisao bila je „Divlje ruže“, a onda sam hteo nešto drugačije i napisao sam „Pitao sam kamen pokraj puta, tužan li si kad večeri dođu, kad kraj tebe stane devojčica mlada, čekajući dragog svoga tebe miluje“. Nigde rime. Svi me gledaju prazno, govore da nije loše, ali niko neće da mi kaže da nema rime i da im se baš i ne dopada. Međutim, bio sam veoma uporan i po prirodi sam uvek želeo nešto više. Jer ako pišem kao oni, onda sam oni. Ništa novo nisam dao. Tako da sam rešio da, bez obzira što se njima ne sviđa, pokažem pesmu još nekome. I nisam pogrešio, pesma se veoma dopala Vojkanu Đonoviću, producentu PGP RTB.

Petar Tanasijevic i Sandra Milosevic

Petar Tanasijevic i Sandra Milosevic

Kao dečko od 17 godina, sedeći u vinogradu, napisao je pesmu „Svrati devojko u moj vinograd“. Ta pesma, koju je otpevao zajedno sa bratom, proglašena je sedamdesetih godina od strane kolegijuma Radio Beograda za najbolju pesmu decenije. Onda su se ređale pesme „U sokaku“, „Idu putem dvoje, ne govore“, „Šumadijo, zelena livado“, „Imam nano dva dilbera“ i druge.

Pesmu „Jutros mi je ruža procvetala“ snimilo je preko 20 izvođača, a neizostavna je i danas u repertoaru svakog pevača narodne muzike. Međutim, interesantno je da se u početku nije puštala na programe Radio Beograda.

-Uvek sam iz života „uzimao“ teme koje sam posle pretvarao u pesme. Recimo, pričala mi baka kako je ostala sama i gajila ruže da bi ispunila svoj dan i ja napišem pesmu „Jutros mi je ruža procvetala“. Dam je Milici Popović i ona je 1959. godine snimi. Pesma je postala veoma popularna u narodu, ali u Radio Beogradu nisam smeo da kažem da je to moja pesma, jer su Đorđe Karaklajić i ostali urednici bili protiv novokomponovane muzike. Tek posle tri godine se čulo da sam ja autor. Tada mi je Karaklajić čestitao i rekao da je pesma izvanredna – seća se Petar.

Posle numere „Jutros mi je ruža procvetala“ nastale su mnoge pesme, međutim za Petrovu kompozitorsku karijeru presudna je pesma „Od izvora dva putića“ i saradnja sa Lepom Lukić.

-To mi je kao lična karta. Sećam se, imali smo koncert u Aleksandrovcu i u autobusu neko devojče sedi iza mene i non-stop pevuši moju pesmu „U sokaku“. Rekoh: „Ama, dete, dosadi više“. Međutim, ona nije pevala punim glasom, pa nisam odmah prepoznao njene glasovne mogućnosti. Tek uveče na koncertu, kada je zamolila Radojku Živković da je čuje i kada je pustila glas, mi smo ostali „bez teksta.“ Tada su u Radio Beogradu forsirali soprane, Anđeliju Milić, Danicu Obrenić, Radmilu Dimić i druge, tako da je Lepa bila pravo osveženje sa njenim glasom i ukrasima, posebno za šumadijske pesme. Godinu dana posle tog koncerta, odem ja sa suprugom na Kordun i pogledam jedan izvorčić i dve stazice. To mi je bilo dovoljno da napišem pesmu „Od izvora dva putića“. Kada sam se vratio u Beograd, harmonikaš Bogdan Kojović i ja krenemo da ponudimo pesmu Anici Jocić, tada najboljoj pevačici šumadijskog melosa. Međutim, na pola puta se setimo Lepe i odustanemo od Anice – kaže Petar.

Petar je komponovao muziku za film „I Bog stvori kafansku pevačicu“, kao i za seriju „Kamiondžije“. Kao kompozitor sarađivao je sa tekstopiscima: Mićom Milutinovićem, Đurom Buljanovićem, Radmilom Babić, Mirom Ivić i drugim, ali je najčešće sam pisao i tekst i muziku.

-Danas nema kvalitetnih mladih kompozitora. Nemoguće da je iscrpljeno sve, da smo mi sve napisali. Izgleda da je u pitanju nedostatak sluha za pisanje kod mladih. Pišu se stihovi „Ključ je ispred vrata…“, „Postelja mi prazna…“, pominje se u pesmama ženski veš i sl. Nema tu širine, nema tema. Sve su iste. Danas je retkost da čujete dobru pesmu. Da li današnji tekstopisci poznaju život, da li slušaju, da li gledaju svet oko sebe? Ili samo sede u sobi i zamišljaju? Od sobnih tekstopisaca nema vajde.

Odlučio Ivo Andrić

Na jednom sastanku u Radio Beogradu, tadašnji ministar prosvete ispričao je kako je pitao Ivu Andrića šta misli o novim narodnim pesmama jer su mnogi smatrali da te pesme nemaju vrednost. Andrić je izdvojio pesmu „Vremena su prošla stara i sa njima običaji, ne kriju se više, nano, kao nekad osećaji“ kao jednu od novokomponovanih pesama koja je kvalitetna i koja govori o vremenu koje se menja.

-To je bila moja pesma i ne moram vam reći koliko sam bio ponosan na te reči. Tek tada su komponovane pesme, naravno one kvalitetne, ušle u program Radio Beograda – kaže Petar.

Sandra Milošević