Prazna stranica, prazan ekran i prazno odelo -  Obama je lider po sistemu „napravite-sami“

Prazna stranica, prazan ekran i prazno odelo – Obama je lider po sistemu „napravite-sami“

Ako mislite da ste slobodni i da svojom glavom odlučujete o svojoj sudbini na izborima, grdno se varate – vi ste, kao i milioni drugih, žrtva perfidne manipulacije koju sprovode svetski moćnici, tvrdi u bestseleru “Globalna zavera… i kako je razotkriti” kontroverzni Dejvid Ajk. Govori američkog predsednika rađeni po tehnikama za kontrolu uma i neuro-lingvističkog programiranja (NLP) – a pažljivo su osmišljeni da usade uverenja i percepcije u um onih koji ga slušaju

 

Knjiga “Globalna zavera… i kako je razotkriti” vodećeg teoretičara zavere Dejvida Ajka izašla je nedavno na srpskom jeziku i, praktično preko noći, postala veoma cenjena ne samo među pristalicama globalne ujdurme koju sprovode tajna udruženja vladara iz senke. Kontroverzni Ajk u ovom delu razotkiva same korene manipulacije ljudima – od nastanka ljudskog roda, preko razvoja bankarskog sistema i velikih predstava tipa 11. septembra… U saradnji sa izdavačem srpskog izdanja, preduzećem “Admiral Books” iz Beograda objavljujemo delove Ajkovog bestselera.

Sa zabrinutošću gledam kako ogroman broj ljudi širom sveta, uključujući mnogo onih koji bi trebalo to bolje da znaju, srljaju u igru kontrole uma, poznatu pod nazivom – Operacija Obama.

Čak i ljudi koji donekle razumeju zaveru govore stvari kao što su: „Ćuti, samo da nije Buš“ i „Pa, barem je dobro što donosi atmosferu nade“. Ne, on nije Buš – on je potencijalno daleko opasniji i čemu atmosfera „nade“ ako je ona zasnovana na laži?

Za detaljnija uputstva o gostovanju Dejvida Ajka - kliknite na sliku

Za detaljnija uputstva o gostovanju Dejvida Ajka – kliknite na sliku

Zapravo, koja je uopšte korist od „nade“? Obamina supruga Mišel (Michelle), kojoj ne bih verovao ni da mi kaže koji je datum u fabrici kalendara, rekla je da „sve počinje i da se sve završava nadom“. Vrhunska glupost! Nada je beznačajna emocija, jer su njeni plodovi uvek u budućnosti i, po definiciji, nikada nisu SADA. Nada je kao da jašete konjića na ringišpilu i bez obzira koliko brzo idete, nikada nećete stići onoga ispred vas. Međutim, ideja je da vas ubedi da ostanete na konju, uprkos neizbežnom razočaranju, u „nadi“ da će se stvari promeniti. Ali se one ne menjaju, jer je čitav sistem osmišljen tako da to spreči. Ovako oni podli i neiskreni koriste „nadu“ – uzmite ovo sranje koje vam nudimo u nadi da će se stvari promeniti (a mi znamo da neće).

Prazna stranica

Barak Obama nam stalno zamazuje oči „nadom“, jer njegovi gospodari žele da ljudi prihvate ono što im je dato sada u nadi da će doći bolja vremena . Samo uradite to što od vas tražimo, ups, izvinjavamo se, što Barak traži, a zauzvrat će vas on inspirisati da se nadate da to vodi u Obećanu zemlju. Ne vodi, ali dok vi to shvatite, biće kasno. Ono što strašno plaši manipulatore je da će ljudi odbaciti nadu kao budućnost, projekciju nečega što se nikada neće dogoditi i početi da zahtevaju pravičnost, pravdu i slobodu sada. Da bi izbegli ovu noćnu moru, potrebno im je da zadrže ove žudnje kao nešto ka čemu se teži, a ne nešto što se zapravo ima.

Stoga, njihov čovek, Obama, prodaje „nadu“ kao tehniku diverzije, zadržavanja stava, da bi sprečio mase da se zaista pobune. Nemamo posla, nemamo hrane na stolu, kuće nam oduzele banke, ali bar imamo „nade“. E, hvala Bogu na tome.

Gladan sam, mama, možeš li mi dati malo

nade?“

Žao mi je, dušo, ne možeš dobiti nadu danas,

tek sutra – nada je uvek sutra“

Pa dal’ ću jesti sutra, mama?“

Možemo se nadati da hoćeš, dušo, ali kad osvane

sutra, možemo se nadati da će to biti

narednog dana“.

I tako sve u krug. Tako funkcioniše „nada“ u političkom svetu. Ili pre ne funkcioniše. Obama uglavnom ponavlja mantru o „promenama“. I zaista, ta izuzetno skupa kampanja, koja je potukla sve rekorde, zasnivala se na jednoj reči – promena. To je tehnika koju su koristili Bil Klinton i mnogi drugi i veoma je efikasna, jer, u jednom momentu, sistem se pobrine da većina ljudi ne bude zadovoljna time kako stvari funkcionišu. Zato, ako ne želite status quo, „promena“ može biti jedna moćna poruka, čak iako, poput Obame, ne kažete šta ona podrazumeva. Ona je od toliko vitalnog značaja za njegov uspeh, kao i uspeh onih koji ga kontrolišu, da nikada nije objasnio šta njegova „nada“, „promena“ i još jedna reč koja utiče na kontrolu uma – „verujem“ znače u smislu njegove politike i načina na koji će to uticati na društvo uopšte. Nada da će se desiti – šta? Promena čega? Verujem u šta? Odgovori na ova pitanja bi bili fatalni po Obamin šarm.

Predstava kakvu ćete imati o Baraku Obami zavisi – samo od onoga šta želite da vidite u njemu

Predstava kakvu ćete imati o Baraku Obami zavisi – samo od onoga šta želite da vidite u njemu

Godinama sam veoma detaljno proučavao vojne/vladine programe i tehnike kontrole uma tokom kasnih 1990-ih i tokom 2000. godine i „fenomen“ Obama je najljigavija operacija masovne kontrole uma koju biste ikada poželeli da vidite. Srž plana je bio u tome da se Obama stavi u fokus svega onoga čemu se nadate, u šta verujete i želite da promenite. Zbog toga je za njega od presudnog značaja bilo to da ne objasni jasno šta podrazumeva pod svojom „nadom“, „promenom“ i šta je to u šta „veruje“. Međutim, reći ću vam šta znače te reči u kontekstu njegove igre. One znače šta god vi odlučite da znače ili šta god vi želeli da one znače. Ideja je da sami napravite projekciju svega onoga za šta se zalažete i prebacite na njega, tako da on postaje simbol vas samih i onoga kako vidite svet. Objašnjenja bi samo uništila scenario „Pristao sam biću sve što hoćeš“, pa vam zbog toga ne daju detalje, samo „nadu“, „promenu“ i to „verujem“. Oni ne žele da ga vide samo kao „Mesiju“, oni žele da bude i Abraham Linkoln, JFK ili Buda – svako za koga odlučite da se projektuje u njega, jer je on prazna stranica, prazan ekran i prazno odelo. Obama je lider po sistemu „napravite-sami“,

projekcija vaših sopstvenih misli (tj. ukoliko još uvek spavate. Ukoliko ste se barem malo probudili, on će za vas biti otvorena knjiga).

Ne postoji moćniji način manipulisanja ljudima od toga da im kažete ono što želeda čuju, a od njih sakrijete ono što ne žele. Trgovački putnici su obučeni da u uvodnom razgovoru sa klijentom saznaju ono što on želi, a šta ne i na odgovarajući način reaguju kako bi prodali svoj proizvod. Tehnika je prosto da se potencijalnom kupcu kaže ono što ste uočili da on želi da čuje. Obama dolazi iz iste te škole, ali na jednom mnogo višem nivou i sa čitavom mrežom savetnika i kontrolora koji su savladali umetnost manipulisanja umovima, mišljenima i delima. Obamini govori, koje pišu za njega, ne dolaze iz srca, već sa monitora.

Po Hitlerovom receptu

Deo koji uključuje „srce“ zahteva mnogo vežbe i njegove Bil Klintonovske

sposobnosti da „zaista misli kada nešto kaže“, što je način saopštavanja mnogo viši od proste glume. Toni Bler je isto tako naučen. Međutim, ukoliko se malo odaljite i pogledate ove ljude sa strane, jasno ćete videti tehnike koje stalno koriste. Bler je prevarant po načinu na koji kaže nešto, zastane u sred rečenice da bi to naglasio i pogleda dole zbog lažnog, emocionalnog efekta. Obama je malo ljigaviji, ali sudeći po onome što sam tokom prethodne godine video, ne mnogo. Možete videti kako mu misli rade, pomerajući se s leva nadesno po monitoru, a tada pravo u kameru

kada dođe do ključnog dela poruke. Istinski oratori, koji govore iz srca, ne rade to, već se toliko udube u ono što osećaju i govore da bi im uopšte palo na pamet gde da gledaju i kako iznose tekst. Radio sam na televiziji više od deset godina, često čitajući sa monitora dok mi je režija šaputala na uvo u koju kameru treba da pogledam. Zato znam razliku između veštačkog čitanja sa monitora i govora tela i priče iz srca, bez scenarija.

Obamina, ponavljam, dolazi sa monitora, a ne iz srca. Obamini govori su puni tehnika za kontrolu uma i neuro-lingvističkog programiranja ili NLP-a, a pažljivo su osmišljeni da usade uverenja i percepcije u um onih koji ga slušaju.

Predsednici se menjaju, on je uvek tu – Zbignjev Bžežinski

Predsednici se menjaju, on je uvek tu – Zbignjev Bžežinski

Kao što sve vreme naglašavam, čitav taj cirkus oko Obame je vežba masovne kontrole uma i to veoma uspešna, jer toliko mnogo ljudi živi u stalnom stanju transa. Sve me to ponovo tera da povučem paralelu između nacističke Nemačke, fašističke Italije i sličnih režima tokom istorije. Obama možda ne izgleda kao Hitler, niti zvuči kao Hitler, ali su mu teme potpuno iste. Nemačka je bila u užasnom ekonomskom i vojnom stanju tokom 30-tih nakon I svetskog rata i ispravki koje je donela Versajska „mirovna“ konferencija 1919. godine, koja se odigrala pod kontrolom Rotšildovih i

Iluminata i koja je dosta uticala na zemlju. Usred tog haosa, pojavio se čovek koga su Nemci gledali isto onako kako mnogi danas vide Obamu. On je bio Adolf Hitler, a njegovo oratorstvo i retorika, ponovo potpomognute ritualnim prezentacijama zasnovanim na tehnikama kontrole uma, učinile su da on postane nemački „Mesija“, Nemački Obama. Hitler je obećao „promenu“, „nadu“ i nešto u šta se može „verovati“ usred posledica rata i finansijskog kolapsa. On je govorio ogromnim grupama onih koji su ga obožavali i podržavali, a masovni pokret se javio kao podrška Hitlerovoj viziji novog sutra.

Kao što pisac Vebster Tarpli (Webster Tarpley) ističe, fašizam u svom pravom smislu nije samo politička država, nametnuta nevelikom hijerarhijom. Može se završiti tako, ali prvo je na vlast dovodi masovni pokret koji čine ljudi koji ne razumeju šta „promena“, „nada“ i „verovati u nešto“ zaista znače. Oni samo znaju da ih žele, jer kao što je slučaj sa Obamom, oni učine da znače to što oni žele da to znači. Tek kasnije uvide, na svoj užas, za šta su se prijavili. Obama je daleko opasniji od Buša, jer može prodati “crtu” čak i onima koji su već u transu, dok Buš nije mogao da uradi ništa slično.

Histerična reklama

Buš je bio transparentni idiot bez komunikacione veštine kome je bila potrebna prevara na izborima da bi zvanično bio „izabran“. On nikada ne bi mogao da bude predvodnik koji inspiriše masovni pokret ljudi koji podržavaju neku glupavu „nadu“, „promenu“ i „neko verovanje u nešto“, iako ne znaju šta to stvarno znači. Ali Obama može, jer on poseduje komunikacione veštine. Jedan od „njegovih“ primarnih targeta (ili targeta njegovih kontrolora) su mladi, baš kao što je to bio slučaj kod Nacista i

Hitlerovog omladinskog pokreta. U skladu sa ovim, Internet sajt WorldNetDaily piše sledeće:

Zvanični veb-sajt predsedničkog kandidata Baraka Obame, Change.gov je objavio da Obama „traži“ studente svih srednjih škola i koledža da učestvuju u komunalnim programima, ali nakon pojave nekih blogova u kojima se protestvovalo zbog toga što se deca regrutuju u Obamine trupe mladih, rečenica na veb-sajtu je ublažena.

U početku, pod tabom „Amerika služi“, na veb-sajtu Change.gov je pisalo

Predsednički kandidat Obama će proširiti programe nacionalnih usluga,

poput „Ameri-trupa“ i „Mirovnih-trupa“ i osniva nove „Učeničke trupe“ da pomognu u školama koje nemaju dovoljno osoblja, kao i nove „Zdravstvene trupe“, „Trupe za čiste vidove energije“ i „Veteranske trupe“. Obama će pozvati građane svih uzrasta da služe Americi tako što će napraviti plan po kome će se zahtevati 50 sati komunalnog rada u srednjim školama, a 100 sati komunalnog rada na koledžima svake godine“ – objavio je sajt.

06Obama je u jednom govoru tokom jula 2008. godine, održanom u Kolorado Springsu, rekao da želi da vidi „civilnu nacionalnu bezbednost“ koja će biti podjednako jaka i podjednako finansirana kao i marinci, ratna mornarica i vazduhoplovstvo. Kao što je Džozef Fara (Joseph Farah), osnivač WorldNetDaily napisao:

Ukoliko želite da stvorite neku vrstu nacionalnih policijskih snaga podjednako velikih, moćnih i finansiranih kao naše kombinovane, američke vojne snage, zar to nije malo preterano? Mislio sam da Demokrate smatraju da SAD troši previše novca na vojsku. Kako je moguće da njihov kandidat želi da stvori neku vrstu masovnih, ali tajnih, nacionalnih policijskih snaga koje će biti veće čak i od armije, marinaca i vazduhoplovnih snaga zajedno? Da li je Obama ozbiljan kada govori o stvaranju neke vrste domaćih snaga bezbednosti koje su veće i skuplje od njih?Ukoliko nije, zašto je to rekao? Šta je time hteo da kaže?“

Obama je svojim komplikovanim rečima hteo da kaže da se ne zalaže za mir, niti za slobodu. On je frontmen-demagog iste one sile koja je kontrolisala Buša mlađeg, Klintona, Buša starijeg, Regana, Kartera i ostale, ali je razlika ta da je on izreklamiran do toliko histerične mere da će mu biti dozvoljeno da ode sa mnogo više nego što je to njima bilo dozvoljeno, barem dok stvarnost ne otvori oči njegovim hipnotizovanim podržavaocima. A, jasno je, za to će trebati malo vremena.

Dobar, loš -zao

Kada sam radio kao novinar pre 30 godina, video sam tehniku koju su neki novinski izveštači, koji rade za tabloide, koristili da nateraju nekoga da razgovara sa njima. Radili bi u parovima tako što bi jedan pokucao na vrata neke porodice koja ima problem i koja ne želi da priča sa medijima. Rekao bi im da je on iz novina u kojima zapravo ne radi i ponašao bi se prema njima agresivno s namerom da ih još više uznemiri. Tada bi otišao, a njegov kolega bi pokucao na vrata, rekao pravo ime novina za koje radi i počeo veoma ljubazno da se ponaša prema njima. Rekao bi da potpuno razume kako je onaj drugi novinar bio nesnosan i „ako samo odlučite da mi date ekskluzivni intervju, ja ću se postarati da taj užasni čovek ili bilo koji drugi slilčan ponovo ne dođe da vas uznemirava“. Oni bi obično pristali i lukavi plan bi uspeo. Skoro ista stvar se događa u pogledu Buša i Obame. Neo-konzervativno „republičko“ krilo Iluminata je osam godina kontrolisalo Buša i povelo zemlju u međunarodne ratove i finansijski haos (loš momak/problem); sada „demokratsko“ krilo, koje predvodi slavni Zbignjev Bžežinski dovodi „spasioca“, Baraka Obamu, da nas povede ka Suncu sa „nadom“ i „promenom“ (dobar momak/rešenje). Zato čak i neki osvešćeniji kažu: „Ćuti, barem nije Buš“.

Pored nedefinisane „nade“, „promene“ i „verovanja u nešto“, mali broj ljudi ima ideju kakva će biti Obamina politika. Javna percepcija dolazi od „slike“ koju ima o njemu ili samo-projekcije, a ne od suštine njegove ličnosti, jer Obama ne želi da pokaže tu suštinu sve dok ne dobije glasove, a čak i tada će se skrivati iza svojih praznih reči. Ne postoji „slika“ koja bi nam sugerisala da se Obama protivi ratu, ali ne, ne protivi se. Kaže da je protiv invazije na Irak, mada ćemo videti šta radi povodom toga u svojoj kancelariji. Kako čovek može da traži da se još više trupa, uključujući i evropske, pošalje u Avganistan, a bude protiv rata? Takođe je rekao da je spreman da bombarduje Pakistan i upotrebi vojnu silu da zaustavi Iran u izradi nuklearnog oružja. Obama uopšte nije protiv rata i ukoliko njegovi kontrolori tako odluče, on će uvesti SAD u još više stranih sukoba, poslaće svoje trupe, a i njihove mete u sigurnu smrt, na talasu oratorstva u tamnom odelom sa crnim licem koji nikada neće otići tamo gde šalje njih. On tvrdi da je „ujedinitelj“, što je potpuno isto što je i Buš rekao o sebi pre nego što je došao u Belu kuću, ali jedinstvo samo po sebi nije problem. Nacistička

Nemačka je imala jedinstvo tokom prvih godina rata, ali da li je to bilo dobro? Ono što je bitno je razlog tog ujedinjavanja, a Obamino puno hvaljeno „jedinstvo“ je da „inspiriše“ masovni pokret da podrži orvelovski plan Iluminata. Njegova konstantna retorika o „ujedinjavanju ljudi“ može se upotrebiti da opravda „ujedinjavanje“ Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Meksika u Severno-američku Uniju; može se upotrebiti da ujedini one koji veruju u njihovom protivljenju i osuđivanju neverujućih, što je upravo ono što se dogodilo u nacističkoj Nemačkoj sa spaljivanjem knjiga i nasilnim gušenjem pobune onih koji su postavljali pitanje Hitlerovog režima.

Kako tata kaže

Potencijal Obama-manije je beskrajan kada se radi o prodaji fašizma kao „nade, promene“, „slobode“ i „Nove Amerike“, ili „Novog sveta“ (Ili svetskog poretka). Buš i Čejni su bili transparentni zagovarači rata i uvek su pokušavali da uvedu regrutaciju, obavezno prijavljivanje ljudi u vojsku protiv njihove volje. Ali to ne bi bilo teško za Obamu u trenutnim uslovima. Za ime Boga, on već priča o obaveznom služenju zajednici srednjoškolaca i studeneta i stvaranju narodne armije u Americi. Zbog toga kažem da je Obama daleko opasniji za slobodu od Buša. U poslednjih osam godina,

Buš je mogao da uvede samo delić fašizma – Obama ima potencijal da završi posao, zbog svih razloga koje sam sad pomenuo, a i mnogih pored toga. Samo treba da pogledate klan oko Obame i one koje je već imenovao u svoj administrativni tim da biste videli kakva je to planirana „promena“. Njegov mentor i glavni kontrolor je Zbignjev Bžežinski, savetnik Džima Kartera po pitanju nacionalne bezbednosti i su-osnivač (sa Dejvidom Rokfelerom) Trilateralne komisije Iluminata. Bžežinski je javno priznao da je počeo da finansira i obučava ono što bi danas nazvali „teroristima“ u Avganistanu da bi se suprotstavili vladi pod sovjetskom kontrolom u glavnom gradu Kabulu krajem 70-tih. Ideja je bila da se Sovjetski Savez natera da izvrši invaziju na Avganistan da bi zaštitio kabulski režim i tako svom protivniku dao super-moć – „njihov Vijetnam“. Plan je funkcionisao po cenu milion avganistanskih života tokom sovjetske okupacije od 1979. do 1989. godine, a zbog posledica se Bžežinski uopšte nije uzbuđivao. Njegovi „borci za slobodu“ postali su poznati pod imenom „Mudžahedini“, a kasnije Talibani i ono za šta se tvrdi da je „Al-Kaida“. To je čovek koji stoji iza „anti-ratne“ politike, Barak Obama. Opšte je poznato da predsednik Karter ne bi uradio ništa što se tiče spoljne politike bez saglasnosti Bžežinskog, suosnivača Trilateralne komisije koja je izabrala Kartera za predsednika.

Trilateralna komisija i šira mreža Bžežinskog, uključujući Iluminati frontove, poput Fondacije Ford, je sada izabrala Obamu i situacija će biti ista. Bžežinski će birati ciljeve, a Obamin posao je samo da ih proda narodu. To je prilično alarmantno kada pomislite da Bžežinski želi da započne rat u koji bi bile umešane Rusija i Kina.

Obamina politika dolazi pravo iz knjiga Bžežinskog. Evo jednog njegovog citata koji ćete možda prepoznati, a izrečen je pre nego što se Obama kandidovao za predsednika:

Neophodna ponovna procena društva… može biti podstaknuta osmišljenom

edukacijom građana koja naglašava značaj služenja nekom višem cilju. Kao

što su neki povremeno zahtevali, značajan korak u tom smeru će biti usvajanje obaveznog perioda nacionalne službe za svaku mladu odraslu osobu, koja će možda uključiti i različite dobrotvorne projekte odobrene od strane Kongresa, u zemlji i u inostranstvu“.

Gde li sam to već čuo? Kao operativac Iluminata, Bžežinski ima cilj da kreira svetsku vladu, centralnu banku, zajedničku valutu i armiju – globalnu diktaturu – potkrepljenu čipovanim stanovništvom koje je povezano sa globalnim računarom/satelitskim sistemom. On je 1970. godine napisao knjigu Između dva doba: Uloga Amerike u tehnotroničnoj eri, u kojoj je opisao globalno društvo koje on i Iluminati žele da nametnu: Tehnotronična era podrazumeva i postepeno uvođenje kontrolisanog društva.

Takvim društvom će vladati elita, nesputana tradicionalnim vrednostima.

Uskoro će biti moguće skoro neprestano nadgledanje svakog građanina i formiranje ažurirane baze podataka u kojoj će biti najličnije informacije o svakome od njih. Te baze će biti predmet stalne upotrebe od strane vlasti“.

On je u toj istoj knjizi pre skoro 40 godina rekao i sledeće:

Danas smo ponovo svedoci nastanka trans-nacionalne elite…(čije) veze ne mare za nacionalne granice…Verovatno će se uskoro desiti da će društvena elita većine naprednijih zemalja postati visoko internacionalna ili globalistička po duhu i zahtevati veće američke žrtve. Biće potrebno preduzeti intenzivnije mere da se oblikuje novi svetski monetarni sistem, sa posledičnim rizikom na tekuću relativno-povoljnu poziciju Amerike.

I šta njegovo kučence, Obama, sada kaže da će Amerikanci morati da urade da bi došlo do „promene“? „Da se žrtvuju“. Kao što je gospođa Demagog, Mišel, izjavila: „Potrebno nam je novo vođstvo, jer su naše duše napaćene. Potrebna nam je inspiracija… da bi se žrtvovali, što je neophodno da nas podstakne da odemo na neko bolje mesto“.

Možete se kladiti da će to podrazumevati i žrtvovanje suvereniteta i slobode na putu ka globalnoj diktaturi, koju već decenijama opisuje Bžežinski. Njegov sin, Mark, bio je „savetnik“ tokom Obamine kampanje (radio šta mu otac kaže), a u skladu sa američkom jednopartijskom državom, njegov drugi sin, Ian, je bio savetnik za spoljnu politiku tokom Mekejnove kampanje (radio šta mu otac kaže). Ćerka Bžežinskog, Mika, izveštavala je o kampanji za televiziju MSNBC. Obama je još davno bio izabran, što je činjenica koju samo nekolicina njih u najužem krugu zna, a njegov odnos sa Bžežinskom skoro sigurno datira još od početka 80-tih kada je pohađao elitni Kolumbija Univerzitet, pod kontrolom Iluminata, gde je Bžežinski bio šef Instituta za komunističke odnose. Obama jednostavno ne želi da detaljno priča o tom periodu.

Soroš, Soroš i Soroš!

Još jedno pitanje: Da li iko zaista veruje da bi neki, „čovek iz naroda“, mogao tek tako da se pojavi ni od kuda da vodi najljigaviju i najskuplju predsedničku kampanju u američkoj istoriji? On je bio odabran još davno od strane onih koji žele da porobe upravo one ljude za koje Obama tvrdi da želi da ih „oslobodi“.

A onda je tu i jevrejski finansijer, Džordž Soroš, multi-milijarder, saradnik

Bžežinskog i u velikoj meri uključen u finansiranje i Obamin marketing. Soroš je bivši član upravnog odbora Veća za spoljne odnose pod kontrolom Iluminata i finansira Evropsko veće za spoljne odnose. Ukratko, on je glavni insajder. Definitivno možete videti tehnike Soroša/Bžežinskog u Obaminoj „revoluciji“ u Sjedinjenim Državama.

Upravo je ta kompleksna i tajna mreža Sorošovih fondacija i organzacija, koje su u vezi sa obaveštajnim agencijama SAD-a i Izraela, finansirala studente u Ukrajini, Gruziji i na drugim mestima i obučavala ih umeću masovnog protesta i svrgavanja vlada. Ovi isfabrikovani protesti se prodaju svetu kao „narodne revolucije“, ali se dešavalo i to da kad se oni završe i stari režim ukloni, na scenu stupaju davno planirani lideri – marionete Soroša, Bžežinskog i ostalih povezanih mreža. Obama je samo jedan od njih, sa širokim osmehom koji prikriva skrivene namere, a pod potpunom je kontrolom mreže Iluminata koja ga je izabrala, obučila, prodala i

isfinansirala. Upravo su oni ti koji su prikrivali značajnu količinu njegovog prljavog veša i koji će nastaviti to da rade sve dok bude igrao kako oni sviraju. On je samo još jedna od devojaka lakog morala koje pripadaju bankarima i kriminalcima koja se prostituiše za slavu i moć, i zbog toga je onako groteskno pomogao bankarskom sistemu da preživi i zbog čega će uvek stavljati njihove interese ispred naroda. Njegovi finansijski savetnici dolaze pravo sa „A“ liste Vol Strita, uključujući Pol Volkera (Trilateralna komisija, Veće za spoljne odnose, Bilderberg grupa), šefa Federalnih rezervi od 1979. do 1987. godine i Iluminata do srži. Jednog drugog, Zionistu-Bilderbergovca, Timotija Geitnera (Timothy Geithner), Obama je postavio

na mesto svog sekretara Trezora. Geitner je bio predsednik njujorške banke Federalne rezerve, najmoćnije u kartelu „Federalnih“ rezervi koja se prikriva pod imenom Američka „centralna banka“, a radio je i za Veće za spoljne odnose i ozloglašenu firmu Kissinger Associates. Obamin Trezorski tim se zatvara u unutrašnji krug oko Zioniste Roberta Rubina (Robert Rubin), direktora i starijeg savetnika Siti grupe i kopredsedavajućeg Veća za spoljne odnose. Rubin je bio sekretar Trezora za vreme mandata Bila Klintona, na mestu na kojem ga je nasledio Leri Samers (Larry Summers), još jedan insajder izabran u Obamin tim „promena“. Samers je fanatični podržavalac „slobodne trgovine“ (slobode da se eksploatiše) i „globalizacije“ (globalne diktature) i 1991. godine je napisao poruku, dok je još uvek bio glavni ekonomista u Svetskoj banci, u kojoj kaže da bi banka trebalo da taloži toksični otpad u siromašnim zemljama, jer bi tako troškovi narušavanja zdravlja i ubijanja ljudi u njima bili niži. Kada je ta poruka dospela u javnost, tadašnji brazilski sekretar za zaštitu životne sredine, Hose Lucenburger (Jose Lutzenburger) mu je odgovorio sledeće: „Vaše rezonovanje je veoma logično, ali potpuno bolesno… Vaše misli (predstavljaju) konkretan primer neverovatnog otuđenja, ograničenog mišljenja, društvene bezobzirnosti i arogantnog neznanja kakve imaju mnogi konvencionalni „ekonomisti“ u vezi sa prirodom sveta u kome živimo… Ukoliko vas Svetska banka zadrži kao potpredsednika, izgubiće sav kredibilitet. Za mene bi to potvrdilo ono što oduvek pričam… najbolje bi bilo kada bi ta banka nestala“. Lucenburger je otpušten ubrzo posle ovog pisma, dok je užasnog Samersa Bil Klinton postavio na mesto sekretara američkog Trezora, a sada je postavljen da predvodi Nacionalno ekonomsko veće od strane gospodina „Promene“ Obame. Sve je to samo bajka. Internet portal Bloomberg.com je izvestio da je Centar za američki progres (CAP), u kome su samo tri momka iz Bele kuće, postao glavni izvor političkih inicijativa za Obaminu Demokratsku stranku. Ko finansira Centar za američki progres? Džodž Soroš! To je prosto Projekat za novi američki vek i Američki institut za preduzeća pod drugim imenom. Te dve organizacije su razvile i diktirale Bušovu politiku rata i supresije, a „CAP“ i ostali poput njega će to isto raditi za Obamu. CAP će ga iskrojiti, a Obama nositi. Zapravo, osim u imenu i retorici, ne postoji razlika između režima Buša i Obame. Bušovu politiku su diktirale „konsultantske kuće“ Iluminata, a to je slučaj i sa Obaminom.