Krajem 19. veka drugi prekookeanski brod po veličini na svetu zvao se po našoj zemlji – „Servia“

U doba Kneževine Srbije, davne 1881. godine – jedan od najvećih prekookeanskih brodova nosio je ime „Servia“! Ovaj podatak i danas mnogima nestvarno deluje, jer ovaj brod, ako izuzmemo njegovo ime, zaista i nije imao mnogo veze sa našom zemljom, već je bio deo britanske trgovačke mornarice. Međutim, drugom polovinom 19. veka mnogi brodovi dobijali su imena po geografski ineteresantnim mestima, pa je i ova, gigantska lađa, po nekom neznanom kumu dobila ime po državi koja se jedva izborila za samostalnost na „brdovitom Balkanu“.

Nekadašnji izgled prekookeanskog giganta - Servie

Nekadašnji izgled prekookeanskog giganta – Servie

Ovaj džinovski parobrod postojao je do počeka 20. veka, a njegovi gabariti govore da je bio impresivan. U to vreme, „Servia“ je bio drugi brod po veličini na svetu!

Dve decenije pre isteka 19. veka najveći brod na svetu bio je „Great Eastern“, dok je brod naslovljen po našoj zemlji bio na drugom mestu. Lađa je bila u vlasništvu britanske kompanije „Kunard line“, a registrovana je u Liverpulu. Brod je plovio na redovnoj liniji između ovog engleskog grada i Njujorka.

Servia“ je porinuta 1.marta 1881. godine, a 26. novembra je prvi put zaplovila put Novog Sveta. U arhivama je ostalo zabeleženo i da je brod napravila kompanija „Džon Braun i Kompani“ iz Škotske.

U trenutku porinuća „Servia“ je imala impresivnu dužinu od 157, a širinu od 15,9 metara.

To je bio prvi čelični brod u ovoj kompaniji, a ostao je zabeležen i kuriozitet da je „Servia“ bila i prva prekookeanska lađa koja je bila osvetljena putem električne rasvete. Pre nje samo su fenjeri razbijali mrak putnicima koji su se uputili na daleki put preko Atlantika. „Naša“ „Servia“ je zabeležila i rekordnu brzinu putovanja, jer pre nje niko nikada nije uspeo „preko bare“ da pređe za neverovatnih šest dana, 23 sata i 50 minuta, što je u ono vreme predstavljalo bezmalo spektakularnu brzinu.

Hroničari onog vremena beleže da je ovaj raskošan i veliki brod bio napravljen od „simensovog“ čelika, kao i to da mu je veličina izazivala pravo strahopoštovanje pred konkurencijom.

Zbog velike važnosti koju je brod imao u ondašnjem svetu kada je konkurencija bila sve veća, a strateška važnost vladavine svetskim morima od presudne važnosti, „Servia“ je bila tretirana i kao rezervni brod Britanske ratne mornarice. Šta više, tokom Burskih ratova 1899. i 1900. godine, korišćena je kao brod za podršku i snabdevanje i tokom ratnih operacija.

Ipak, životni vek ovog broda bio je srazmerno veoma kratak. Uspeo je da dočeka 20. vek, ali ne i da dublje „zagazi“ u vode njegovog trajanja.

Servia“ se „upokojila“ 1902. godine, kada je moćna čelična konstrukcija konačno isečena, a brod je predat zaboravu i legendi.

*

Karpatia“

Nije „Servia“ bilo jedino neobično ime koje su britanski moreplovci u to vreme davali svojim brodovima. Običaj da lađe ponesu ime sa nekog geografskog odredišta koje nije tipično britansko bio je čest, pa je tako i prilikom tragedije „nepotopivog“ Titanika prvi brod koji je pritekao u pomoć bila „Karpatia“, mada je i on, dabome, bio vlasništvo britanskih pomoraca.

*

Servia“ pre „Serbie“

Dugo su u Britaniji umesto današnje „Srbije“ govorili „Servia“, i to je razlog zbog kojeg su tadašnji brodari nadenuli ovakvo ime svojoj lađi, iako su mislili na našu zemlju. Taj običaj je kasnije izmenjen, ali krajem 19. veka bio je više nego tipičan.

Zoran Nikolić