Selo Dragoslavele

Selo Dragoslavele

Jedna ulica u glavnom gradu Rumunije Bukureštu zove se Dragoslavele - ulica Dragoslava. Isto ime ima i jedno seoce u podnožju Karpata, a sve je poteklo odrudara, kapetana Dragoslava, Srbina koji je sredinom 14. veka došao u ove krajeve

U starom jezgru glavnog grada Rumunije Bukurešta odavno, bar dva poslednja veka, postoji ulica pod imenom Dragoslavele. Na rumunskom - Dragoslavljeva ulica ili ulica Dragoslava… Zašto ovo srpsko ime i kod Srba danas sve ređe, nosi jedna bukureštanska ulica?

Uz sve to, ispod samih Karpata, na ulazu u Vlašku niziju na putu za Bukurešt, postoji i danas selo koje se od davnina zove Dragoslavele sa nadaleko poznatom crkvom posvećenoj Svetom mučeniku Georgiju.

Istorijski podaci, ali i predanja, govore da je bukureštanska ulica dobila ime po selu Dragoslavele, odnosno njegovom osnivaču, srpskom kapetanu i rudaru Dragoslavu koji je došao iz Srbije negde polovinom 14. veka. Zašto je to danas maleno selo od oko 2.500 stanovnika toliko bilo važno za Vlašku? A poznato je da su rudari i u Rumuniji i srpskoj srednjovekovnoj državi bili Nemci, Sasi!

Selo Dragoslavele u dokumentima se prvi put pominje 1368. O nastanku naselja postoji legenda koju potkrepljuju i dokumenti. U poveljama čuvenog vlaškog vojvode Mateja Basaraba se kaže da sustanovnici sela Dragoslavele bili rudari ili zlatari. Treba reći da se u povelji izričito pominje slovenska rečrudar, dok je na rumunskom reč za kopača rude potpuno drugačija. Bitirudaru to vreme donosilo je mnoge privilegije.

Drvena crkva u selu Dragoslavele

Drvena crkva u selu Dragoslavele

Predanja, pak, kažu da surudari iz Srbije došli u rumunske zemlje preko planina Gorž i Mehedinci na čelu sa kapetanom, rudarom (zlatarom ?) Dragoslavom. Potom su se uputili na istok i naselili se u podnožju masiva koji se danas zove Dolina Kaselor (kuća), i sagradili selo koje se od tih vremena zove Dragoslavele.

Selo Dragoslavele, udaljeno od glavnog grada oko 160 kilometara prema severo-zapadu, danas je jedno od mnogih rumunskih u izumiranju. Ali u srednjem veku ono je bilo uzuzetno značajno jer je bilo granično, najznačajniji prelaz između Vlaške (kasnije Rumunije) i habzburških zemalja. I tako sve do 1914. godine. Tokom I svetskog rata, oktobra 1916, između sela Dragoslavele i obližnjeg Matejaša vodila se jedna od najkrvavijih bitaka na ovim prostorima između rumunskih i nemačkih snaga.

Iako je ovo selo bilo vekovima izuzetno važan granični prelaz, crkva sagrađena od drveta i manastir Sv. Georgija se pominju u dokumentima tek sredinom 17. veka. Negde 30-ih godina prošlog veka manastirski kompleks Sv. Georgija rumunska pravoslavna crkva je odredila zaletnju rezidenciju Patrijarha i svih muških monaha. Doba komunizma donelo je svetilištu mnoge teškoće i muke. Patrijarh rumunske pravoslavne crkve patrijarh Justinijan je uspeo da 1949. prenese iz karpatskog mesta Predeal drvenu crkvu u Dragoslavele i postavi je na današnje mesto. Međutim, 1959. režim je odredio da baš manastir u selu Dragoslavele postane svojevrstan kazneni logor za neposlušne monahe i monahinje…

U selu Dragoslavele, osim imena po srpskom kapetanu i rudaru, danas nema više tragova Srba. Njegovu družinu tokom vekova asimilovale su - Rumunke…

Dragoslav Marković