Dzuna DavidasviliDzunaU Moskvi je umrla najčuvenija ruska isceliteljka koja je Brežnjevu produžila životni vek

 

Najpoznatija ruska samozvana isceliteljka Džuna, čiju su toplinu ruku osetili i mnogi sa prostora bivše Jugoslavije, umrla je u 65. godini u Moskvi. U centru glavnog grada Rusije, na starom Arbatu gde je živela, izašla je u kupovinu, u prodavnici joj je pozlilo, Hitna pomoć je brzo došla ali je smrt bila brža.

Džunu su često kritikovali ruski lekari tvrdeći da ona odlično zarađuje na emocijama rodbine nesrećnih bolesnika. Ali su svi priznavali da je u jednom bila nenadmašna – pomoću svojih prijatelja, pogotovo jednog broja novinara, širila je priče o sebi i svojim isceliteljskim sposobnostima. Za nju se može reći da je bila preteča “vračarskog marketinga” u SSSR-u jer je na najrazličitije načine reklamirala sopstvenu medicinsku moć. Još u sovjetsko vreme širila je priču kako je lečila generalnog sekretara CK KPSS Leonida Brežnjeva. Nobelovac, čuveni kardiolog i akademik Jevgenij Čazov koji se brinuo za zdravlje nekoliko sovjetskih lidera, tvrdio je da Džuna nikada nije bila ni u blizini Brežnjeva. Ali joj to nije smetalo da, pogotovo stranim novinarima, priča kako je upravo ona pomagala Brežnjevu da produži svoj životni vek.

Inače, po profesiji je Džuna bila medicinska sestra. Posle završetka srednje škole u Rostovu jedno vreme je radila kao konobarica u glavnom gradu Gruzije u Tbilisiju. Tamo se i upoznala sa budućim mužem Viktorom Davitašvilijem sa kojim je dobila sina Vahtanga. Bila je kasnije, 1986. godine u braku koji je potrajao samo dve nedelje, sa muzičarem Igorom Matvijenkom.

U Moskvu se preselila 1980. i vrlo brzo raširila svoj biznis. Pored Džuninog stana na drevnom Arbatu u Moskvi uvek je bilo mnogo ljudi koji su želeli da im ona pomogne. Najčešće su joj pacijenti bile dokone žene imućnih ljudi. Tamo su hodočastile i supruge tadašnjih jugoslovenskih trgovinskih predstavnika u Moskvi.

Uz pomoć prijatelja Džuna je izrasla u majstora samoreklamiranja, pa su se širile priče kako ona učestvuje i u tajnim eksperimentima KGB. Širila se i priča da je lečila Marčela Mastrojanija i Roberta de Nira. Džuna je uspela da dobije 1989. godine, od Državnog komiteta za pronalazaštvo, diplomu za beskontaktnu masažu.

Kad se raspao SSSR i kad je nastao haos u zemlji, Džuna je organizovala Međunarodnu akademiju alternativnih nauka. Kasnije je postala “prorektor” Otvorenog univerziteta netradiocionalne medicine u Kolombu koji su formirali emigranti iz SSSR-a. Njeni lobisti su čak nagovorili Jeljcina da joj uruči priznanje 1994. godine.

U saobraćajnoj nesreći 2001. godine poginuo joj je 26-godišnji sin Vahtang. Posle toga Džuna je drastično smanjila samoreklamiranje i polako se povlačila u samoću. Posećivali su je samo prijatelji.

 

Prababa, seoska vračara

Džuna je rođena 22. juna 1949. u selu Urmija na jugu Rusije u Krasnodarskom kraju, u porodici imigranata iz Irana. U spomenutom selu sada mesni seljaci hoće da otvore muzej Džune u kojoj će biti njene stvari, fotografije i slike koje je ona pravila. Džunina prababa je takođe lečila ljude i bila seoska vračara.

B. Vlahović