AntraksAntraks ekipa

Otapanje leda oslobađa pošast koja je harala svetom pre više od 100 godina…

Velike boginje, smrtonosna bolest iskorenjena 1977. mogla bi se vratiti budući da se zaleđene sibirske tundre odleđuju i oslobađaju virus iz tela ljudi koji su preminuli u velikoj epidemiji pre 120 godina, upozoravaju stručnjaci.

Nekada je ta bolest bila jedna od najvećih pretnji čovečanstvu. Umiralo je više od 30 odsto zaraženih nakon što bi ispoljili simptome poput visoke temperature i karakrterističnog gnojnog osipa, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Veruje se da su spore potencijalno fatalnog antraksa iz mrtvih ljudi i jelena koji su pokopani u večitom ledu već zarazile 254 pacijenta koji se trenutno nalaze u bolnici u Salakardu u blizini ruske severne obale. Ali eksperti strahuju da postoje znaci da najstrašnije tek dolazi.

- Tokom 1890-ih izbila je velika epidemija velikih boginja od koje je u jednom gradu je umrlo oko 40 odsto populacije. Naravno, tela su pokopana u gornjem sloju zaleđene zemlje, na oabalama reke Kolime. Sada, stotinak godina kasnije, nabujala reka erodira obale – kaže Boris Keršengolts iz sibirskog ogranka Akademije nauka.

Odleđivanje večitog leta ubrzava proces erozije.

Nakon što su spore antraksa pronađene na Jamalskom poluostrvu, stručnjaci iz Centra za virusologiju i biotehnologiju iz Novosibirska proveravaju situaciju s ostalim bolestima. Oni su pronašli ljudske ostatke koji imaju rane koje izgledaju kao posledice velikih boginja. Iako stručnjaci u zaštitnim odelima nisu pronašli sam virus, otkrili su delove njegovog DNK.

Večiti led u regionu Jakutije obično se topi 30 do 60 centimetara, ali ove godine se otopio više od metra, tvrdi Mihail Grigoriev, zamenik direktora Insitituta za ledene površine.

- Stenje i tlo Jamalskog poluostrva sadrži mnogo leda. Odmrzavanje može dovesti do brzog gubljenja tla, tako da postoji velika verovatnoća da će stari grobovi izbiti na površinu. Neki grobovi su na dubini od tri metra, prekriveni vrlo malim slojem zemlje. Spore bolesti (antraksa) su sada na slobodi – rekao je Grigoriev Sibirskom tajmsu.

Takođe postoji i strah da bi sibirski večiti led mogao osloboditi velike količine metana koji kada se ispusti u atmosferu ima mnogo veći uticaj na efekat staklene bašte od ugljen dioksida u začaranom krugu u kojem bi mogao dramatično da poveća stepen globalnog zagrevanja.

Jedna od poslednjih epidemija velikih boginja zabeležena je u Srbiji, u martu 1972. Odnela je 40 života – 26 na Kosovu, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice. Obolelo je 184 ljudi, od čega 32 u Beogradu. Kako je kasnije utvrđeno, bolest je doneo tridesetpetogodišnji kosovski Albanac iz sela Danjane kod Orahovca s hodočašća u Meku.

O tom danima govori dokumentarni film Vojno medicinskog centra snimljen 1972. možete ga pogledati ako kliknete ovde

U Rusiji 21 osoba zaražena ANTRAKSOM

Rusija je početkom avgusta potvrdila da je 21 osoba zaražena antrakosom, uključujući jednog preminulog, nakon što je neuobičajeni talas vrućine otopio zaleđeno zemljište na krajnjem severu zemlje i oslobodio potencijalno smrtonosne spore bakterija iz tla.

“Nažalost, zaraženost antraksom potvrđena je kod 20 ljudi”, rekla je portparolka regonalnih vlasti u Jamala-neneckom okrugu, prenosi AFP, pozivajući se na agenciju RIA Novosti. Pored toga jedan dečak je preminuo od antraksa u bolnici.

Broj ljudi koji su hospitalizovani jer se sumnja da su zaraženi, porastao je na 90, a 45 od njih su deca, navele su regionalne vlasti.

Ovo je prvo izbijanje zaraze antraksom od 1941. godine u ovom regionu oko 2.000 kilometara severoistočno od Moskve.

Do zaraze je došlo pošto je talas vrućina koj je trajao mesec dana sa temperaturama i do 35 stepeni Celzijusa otopio gornji sloj trajno zaleđenog zemljišta.

Spore antraksta ležale su u zaleđenom zemljištu više od 100 godina, saopštio je lokalni insitutut za praćenje situacije u poljoprivredi.

Antraks je infekcija koju izaziva bakterija. Njene spore postoje u tlu i obično napadaju stoku koja ih pojede ili udahne dok pase travu.

Ljudi mogu da se zaraze kontaktom, udišući spore, jedući kontaminiranu hranu ili preko rana na koži, recimo u dodiru sa zaraženim životinjama.

Ruska ministarka zdravlja Veronika Skvortsova otputovala je u pogođeno područje kako bi posetila pacijente u bolnici i karantinu.

Vlasti su apelovale na mir naglašavajući da “nema epidemije” i da je pogođeno područje izolovano. Ministarstvo odbrane je saopštilo da je poslalo više od specijalaca sa helikopterima i dronovima da dekontaminiraju zaraženu zonu i spale ostatke zaraženih životinja.

Regionalne vlasti su saopštile da je više od 160 nomada evakuisano iz zone gde je od zaraze uginulo više od 2,300 irvasa. Oko 16,500 ljudi u ovom području još živi tradicionalno nomadskim načinom života, izdržavajući se od lova, ribolova i čuvanja irvasa.