Otkrio čari budizma - Srđan Gile Gojković

Otkrio čari budizma – Srđan Gile Gojković

Da li manastiri SPC otvaraju svoja vrata građanima koji u potrazi za duševnim mirom žele da provedu određeno vreme sa manastirskim bratstvom ili sestrinstvom. Zbog čega Gile iz Električnog orgazma odlazi u Mjanmar?

Svetske zvezde (i obični smrtnici) odlaze povremeno u hramove Indije, Nepala, Tibeta i posvećuju se molitvama ili meditaciji u potrazi za duhovnim mirom. Ali, šta se dogodi kada građanin Srbije iz istog razloga zakuca na vrata manastira SPC? Evo šta ga čeka.

Svaki manastir bi, teoretski, trebalo da primi čoveka u nevolji. Ali u današnja vremena to nije baš jednostavno. U Patrijaršiji kažu da su, na žalost, manastiri zatvoreni za ovakav vid komunikacije sa vernicima. U SPC su naročito kritični prema manastirima koji su rado spremni da prime donaciju ili pomoć, ali ne i da uzvrate istom merom.

Istovremeno, čućete kritike iz redova Crkve da mladi odlaze u Indiju…

- Mladi, i ne samo mladi koji imaju želju za istraživanjem svoga bića i spiritualnošću, koji žele da prošire vidike i upoznaju svet nematerijalnih vrednosti – kazao nam je naš sagovornik iz SPC – nemaju prilike da svoje težnje ostvare ovde, pa zbog toga odlaze, negde tamo… u potrazi sa sopstvenim “Ja”. Crkva koja ima veliku duhovnu snagu, a mislim na Srpsku Pravoslavnu Crkvu, vekove monaške tradicije i velike duhovnike i askete bi morala da otvori svoja vrata i za mlade Bogotražitelje i uopšte sve ljude koji žele da zavire s one strane materijalne egzistencije.

Naravno, ima i opravdanih slučajeva kada u manastiru zaista ne mogu da prime nikoga jer nemaju ljude koji bi se brinuli o pridošlicama, ili jednostavno nemaju gde da ih smeste. A ima i straha iz prošlih vremena, jer je komunistička vlast SFRJ stalno pokušavala da ubaci špijune i provokatore u manastirska bratstva.

- Lično sam prisutvovao jednom takvom slučaju Pećkoj patrijaršiji – kaže naš sagovornik.

Na pitanje da li postoji uslov koji osoba mora da ispuni kako bi određeno vreme provela u manastiru, naš sagovornik odgovara:

- Jedini uslov je da mu je potrebna duhovna pomoć.

Podrazumeva se, takođe, da boravak u manastiru nije hotelski odmor i da “potraga za društvenim mirom” ne podrazumeva izležavanje i lenčarenje. Naprotiv!

- Bilo je lenština koje su dolazile u manastire i čekale da im se donese i prinese da jedu i piju, a da prstom nisu hteli da mrdnu, ni drva da nacepaju!

Odlazak u manastir, pa makar samo na “duhovno pročišćenje”, nije godišnji odmor. Pridruživanjem bratstvu ili sestrinstvu prihvatate i njihov način života. Učestvujete u bogoslužbenom životu, ustajete kad i oni, obično oko 5 ujutru, prisustvujete liturgijama, molitvama, pomažete u svim poslovima…

- U manastiru nema lenstvovanja. Pomaže se u bašti, cepaju se drva, pomaže se u građevinskim radovima… – objasnili su nam u jednom manastiru.

Ima, kažu, vremena i za knjigu, ali tek posle 9 uveče kada se svi povuku na spavanje.

Ako vas fizički poslovi i ustajanje s petlovima nisu obeshrabrili, najpre potražite savet od svog sveštenika, ako ga imate. Od njega možete da dobijete informacije kome i gde treba da se javite, a pripremiće vas i za manastirski život. Još saveta i informacija dobićete u manastiru od igumana ili igumanije. Ipak, malo ko će pristati da s nepoznatom osobom o tome razgovara telefonom. U većini slučajeva monasi i monahinje prednost daju razgovoru uživo.

- Svako ko dođe treba prvo da vidi da li mu manastir odgovara, može li u njemu da ostane… U toj odluci pomoći će mu iguman. Saslušaće ga i proceniti da li je na pravom mestu.

U manastiru Svetog Stefana u Slancima, pored Beograda, kažu da su oni otvoreni za ljude koji traže duhovni mir, ali ističu da o svemu odlučuje iguman Andrej. Za pomoć se možete obratiti i u manastiru Rakovica, na Fruškoj gori… U Žiči kažu da nemaju uslova za ovakvu vrstu aktivnosti, ali da ima izuzetaka.

- Možemo da primimo dve-tri devojke ili žene, ne više. A i to zavisi od odluke igumanije i razgovora s tim ženama. Igumanija će proceniti kakve su to osobe i da li je manastir pravo rešenje za njihove probleme – kažu u Žiči.

Gile odlazi u Mjanmar

Srđan – Gile Gojković je potpresednik je budističkog društva “Srednji put”, a zajedno sa predsednikom Brankom Kovačevićem bio je domaćin pre nekoliko dana monahu Khamai Dammammaiju, koji je održao predavanje o budizmu.

Društvo koje u Beogradu postoji već pet godina planira da osnuje i budistički hram u blizini Beograda.

“Mi smo budističko društvo “Srednji put”, ali postojimo kao udruženje građana. Ja sam predsednik, Gile je potpredsednik. Mnogo ljudi u Srbiji je zainteresovano za budizam, koji je više psihologija i filozofija nego religija. Nadam se da ćemo uskoro moći da osnujemo i hram u Srbiji i da dovedemo monahe”, rekao je Branko Kovačević.

A poznati muzičar, frontmen “Električnog orgazma” Srđan – Gile Gojković sledeće godine bi trebalo da se zamonaši u jednom od budističkih hramova u Mjanmaru. On se pre nekoliko godina priklonio budizmu, a zašto je to uradio.

“Ja sam se uvek pitao koje je objašnjenje ove egzistencije, šta se ovde zapravo dešava na praktičnofilozofskom nivou. I kada sam pročitao prvu knjigu o budizmu, to mi se učinilo kao prvi logičan odgovor koji razumem. Savršeno razuman, bez ikakvog misticizma, magičnih sila, sve si nekako mogao na osnovu svog života i iskustva da proveriš lično. Tako je sve krenulo. Buda je uspeo da spozna koji je najveći problem ljudske egzistencije, a to je ta večita nezadovoljenost i patnja. Budizam ti daje dijagnozu, kaže kako je bolest nastala u umu i na kraju daje put kako da se izlečiš”, ispričao je Gile.