Autoput smrti - Ibarska magistrala

Autoput smrti – Ibarska magistrala

Zašto se na ovom autoputu, naročito na određenim deonicama, svakodnevno dešavaju saobraćajne nesreće bez racionalnog objašnjenja. Postoji verovanje da grobovi koji su ostali ispod druma odnose svoj danak, kao i spomen-ploče ugrađene u Dom kulture u Stepojevcu.Pored nečistih sila i prokletstva, meštane iz okoline Lazarevca plaši i – Krcunova kletva

Nema dana, a da se na Ibarskoj magistrali, ili kako je još nazivaju „zloglasnoj magistrali“ i „drumu smrti“, ne dogodi saobraćajna nesreća i koliko već posle nekoliko meseci osvane i novi spomenik-krajputaš. Uz put od Beograda do Gornjeg Milanovca načičkani su kafići, pečenjare, auto-otpadi, ali i brojne kamenorezačke radionice, koje kao da „slute“ ono najgore, jer kao što je poznato, na magistrali koja svake noći i dana „vreba“, izginulo je na hiljade ljudi – starih i mladih, bračnih parova, dece…

Treće oko“ se ovim pitanjem bavilo još pre desetak godina. Pravog odgovora, do danas – nema.

Pedeset hiljada godišnje

Činjenica je da su prokletstvo ove magistrale osetili i neki srpski političari, poput Velimira Velje Ilića ili Tomislava Nikolića, koji su srećom, ostali živi. Na žalost, 3. oktobra 1999. godine, u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, nadomak Lazarevca, poginuli su četvorica članova Srpskog pokreta obnove – Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović. Vuk Drašković je tom prilikom bio lakše povređen i odmah je optužio tadašnju vlast Slobodana Miloševića za ubistvo četvorice članova SPO, kao i atentat na njega.

Nema objašnjenja – pored svih mera, nesreće se stalno dešavaju

Nema objašnjenja – pored svih mera, nesreće se stalno dešavaju

Ipak, „obični ljudi“ su najčešće žrtve ovog druma. Podsećanja radi, sredinom avgusta prošle godine, dvadesetpetogodišnji Miloš Tomić, zajedno sa pet godina starijim Aleksandrom Jovanovićem, u saobraćajnoj nezgodi na Ibarskoj magistrali, izgoreo je u BMV-u. Obojica su umrli u mukama, a samo koji sat ranije, okumili su se i planirali Miloševu svadbu!

Sredinom februara ove godine, opet u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, kod mesta Vreoci, u sudaru dva putnička automobila povređeno je sedam osoba, među kojima je petoro dece!

Dva dana kasnije, u saobraćajnoj nesreći poginuo je, na licu mesta, Živomir Gajić (57) iz Lazarevca, dok je sedam osoba, među kojima i dvoje dece od 10 i 12 godina, povređeno u sudaru dva putnička automobila nedaleko od restorana „Era“.

- Bilo je jezivo! Nikada neću moći, dok sam živa, da zaboravim te krike i vapaje za pomoć! – kaže očevidac nemilog događaja, inače meštanka iz Meljaka, Ljiljana Petković.

Statistika kaže da se godišnje, na „drumu smrti“ dogodi oko 50 hiljada saobraćajnih nesreća, u kojima pogine u proseku 500 ljudi, a na hiljade bude povređeno. Nadležni iz srpske policije tvrde da je razlog ovoliko čestim nesrećama na „magistrali smrti“ brza i bahata vožnja, alkohol, nevezan pojas, umor. Narod pak, misli drugačije.

Ne počivaju u miru

Meštani najugroženijih područja, kod Stepojevca, Meljaka ili Lazarevca, tvrde da je u pitanju „prokletstvo“ Ibarske magistrale. Tačnije, da ne može ostati oprošteno to što jedan od najprometnijih puteva u Srbiji prelazi preko – grobova.

Tako nam je Ljiljana Petković, iz Meljaka, nakon nesreće koja se dogodila u blizini motela „Era“, ispričala sledeće:

- Ljudi koji žive na ovom području čuli su i prepričavaju godinama unazad legendu da su se na mestu magistrale svojevremeno nalazila turska groblja, koja su zatrta. Navodno, stari ljudi su tada bili strašno zabrinuti.

Ibarska magistrala

Ibarska magistrala

Priča se da je neki Sveta, nadničar iz obližnjeg sela, kada se početkom veka krčio ovaj put, za velike pare zatrpao to tursko groblje.

Posle samo šest meseci umro je u najgorim mukama, a za njim su pod zemlju otišla i njegova dva sina. Stigla ga je turska kletva, zatrlo mu se seme.

Zato su stari i govorili da je veliko prokletstvo dirati turske grobove, da onaj ko ih čačka može da navuče nesreću na čitavo pokolenje, da će Turci da uzmu danak Srbima što su im uzeli večni spokoj. Ne znam da li je to tačno, ali činjenica je da se na delu puta Stepojevac – Meljak – Lazarevac svakodnevno dešavaju saobraćajne nesreće.

Nisu samo zatrpani turski grobovi razlog za zabrinutost:

- Porušeno je i na desetine krajputaša podignutih u spomen izginulim srpskim vojnicima. Ma, svašta se tu radilo i pomešalo… Đavolska su tu posla…

Ljiljana kaže da veruje u to da „postoji neka viša sila“. Da li su zaista razlog tolikog broja nesreća na Ibarskoj magistrali zameranja i nepoštovanje turskih grobova, nečije kletve ili nešto drugo, ona ne zna.

Etnolog Dragomir Antonić – proučavao je legende vezane za ovu magistralu

Etnolog Dragomir Antonić – proučavao je legende vezane za ovu magistralu

Svojevremeno je i naš poznati etnolog Dragomir Antonić „proučavao“ zloglasnu magistralu. On tvrdi da su Turci živeli u gradovima, gde su se i sahranjivali. Veli da su Srbi ti koji su živeli po selima, te da kad je reč o Ibarskoj magistrali, u pitanju mogu biti samo stara srpska groblja.

Zaboravljena i napuštena od svih…

- Kad se čovek sahrani, kaže se „počivaj u miru“ – objašnjava etnolog. – Onda, posle 100 i više godina, dođe geometar da premeri, putari da grade… Izrodi se put preko groba i prekrši obećanje koje je dato. Tu onda izniknu i kafane sa muzikom do duboko u noć, javni toaleti, parkinzi, i svi oni zajedno ne dozvoljavaju mrtvima da počivaju u miru.

Sve zbog Krcuna?

Ovo potvrđuje i priča koja kruži ovim krajem, a koja se prepričava sa kolena na koleno. Navodno, pre izgradnje magistrale, sveštenici su zahtevali od vlasti da planeri zaobiđu mesto na kome je sahranjen veliki broj ratnika izginulih u Kolubarskoj bici, ali su se one o ovaj zahtev oglušile. Zato se o prokletstvu starog groblja ispredaju razne priče, među kojima je i ona da će saobraćajne nesreće na „drumu smrti“ prestati tek kada ukleti deo magistrale odnese istovetan broj života broju vojnika koji su sahranjeni ispod nje.

Krcun – misteriozna smrt

Krcun – misteriozna smrt

Zbog toga ne treba da čudi kada neki vozač, kako to u policiji kažu, „iz neobjašnjivih razloga“, iznenada ne vlada više volanom, ode u suprotnu traku, „pokosi“ pešaka, udari u drugo vozilo ili u stub i – pogine ili ubije nekoga.

Ima i onih, koji veruju u tzv. Krcunovu kletvu.

- Meštani Šopića kod Lazarevca tvrde da je razlog čestim nesrećama i pogibijama na Ibarskoj magistrali, ništa drugo do Krcunova kletva – priča Ljiljana Petković. – Tu su, između ostalog, podignuta i dva najveća spomenika-krajputaša Slobodanu Peneziću Krcunu i Svetoliku Lazareviću, koji su prvi poginuli na Ibarskoj magistrali, u novembru 1964. godine. Priča se da je, iz neobjašnjivih razloga, Krcunov automobil udario u povisoki jasen „posred srede“. Govorkalo se da je razlog Krcunove pogibije to što se zamerio glavešinama, da mu je onda neko presekao osovinu u autu… Ko će ga znati? Ali, stari kažu da je, navodno, sve ovo prokletstvo zbog Krcuna i toga što je svojevremeno namamio Dražu Mihajlovića, uz Kalabićevu pomoć, da bude uhapšen. Navodno, zato je platio glavom, a sada se to događa i drugima.

Nečiste sile

I Stepojevčani imaju velikih problema. Naime, od 50-tih godina 20. veka, kada su u temelje Doma kulture u Stepojevcu ugrađena porušena spomen-obeležja sa lokalnog groblja, ovom žrtveniku komunističkog bezumlja prineto je 140 njegovih žitelja! Da li je to razlog što na ovoj deonici stradaju mnogi, a najviše deca, dok prelaze raskršće na magistralnom putu Beograd – Čačak, prema školi?

Starine pričaju da sva ta nesreća dolazi upravo sa tog ukletog mesta. Priča kaže da su neki „crveni“ zlotvori, pod zaštitom partizanskog barjaka, čupali kamene krstače i šibali volove da ih obruše i s groblja odvuku do sela. Potom su na njima gradili dom koji je trebalo da simbolizuje napredak i sreću… A i dan-danas, ispod oronule fasade, vide se poneka ispisana imena predaka sa epitafima njihovih potomaka.

- To je svedočanstvo o nemiru mrtvih duša i istini da se sreća ne može sagraditi na po zlu čuvenom činjenju – zaključuju Stepojevčani. – Ovozemaljski život je neprestana borba dobra i zla. Na žalost, u ovom kraju, kao da već duže vreme vladaju nečiste sile i zli dusi.

Zatrto groblje srpskih ratnika

Na grobljanskoj padini, kod Stepojevca, gde je učesnicima čuvenih ratova i bitaka od početka 19. veka podignuto oko 400 spomen-obeležja, ostala su još samo neka. Među njima je i odbranjeni spomenik Savi Kuzmanoviću. Ostale su iščupali komunisti, ostavivši ispod zarasle ledine neobeležene skelete slavnih ratnika. Duše im, pričaju meštani, lutaju kojekuda po selu, a nekada se kao zli duhovi oglašavaju iz sablasno praznih sala stepojevačkog Doma kulture.

Radari, znaci i patrole

Deo puta na potezu Lazarevac – Meljak – Stepojevac, koji se smatra najugroženijim i najopasnijim, „pokriven“ je sa tri radarske kontrole, koje strogo vode računa o brzini kretanja vozača u vozilima i na sve načine pokušavaju da utiču na smanjenje nesreća na putu, tvrde u MUP-u Srbije. U tome im, danonoćno, pomažu i brojne saobraćajne patrole koje dežuraju duž Ibarske magistrale. Osim toga, uz put se nalaze brojni saobraćajni znaci i signalizacija na raskrsnicama. Ipak, nesreće se i dalje događaju.

Crne tačke

U „Putevima Srbije“ kažu da je nedavno istraživanje pokazalo da na srpskim putevima postoje čak 262 „crne tačke“. Kad je reč o Ibarskoj magistrali, na kojoj su svakodnevne saobraćajne nesreće, te „crne tačke“ su: Petlovo brdo, Orlovača – Ripanj, Šiljakovac – Stepojevac, Meljak, Lazarevac, Šopić, Ćelije, Dudovice, Moravci, Adamović, naselje Gukoš, Ugrinovci, Zagrađe, Majdan, Gornji Milanovac, Semedraž, Brđani, Prislonica.

Obesio se

Pre pet godina jedan mladić se, posle udesa koji je izazvao na Ibarskoj magistrali, u blizini Ćelija, a u kojem su, srećom, lakše povređene dve starije osobe – obesio.

- Tu su neka đavolska posla bila… Mada, neki kažu da momak nije mogao da se nosi sa onim što je uradio i već ostarele i bolesne ljude, svojom krivicom, doveo u još teže stanje – pričaju meštani. – Dva dana posle saobraćajne nesreće, mladić se odvezao na mesto gde se ona dogodila, iz gepeka uzeo sajlu za vuču i jedan njen kraj okačio o debelu granu obližnjeg drveta, a drugi sebi oko vrata…

Ugašeno ognjište

Stepojevčani kažu da je najtragičnija sudbina porodice Đorđević, čije je ognjište ugašeno za kratko vreme. Čak 12 potomaka Đorđevića poginulo je u saobraćajnim nesrećama na Ibarskoj magistrali, na potezu od stotinak metara, a među njima su i sedmogodišnji dečak Darko Jeremić (po majci Đorđević), i sedamnaestogodišnja devojka Ljiljana Đorđević. Nekim drugim porodicama trag je zatrt voljom njihovih članova, koji su počinili samoubistva.

Jelisaveta Dušanović Ljutić