MusiCares Person Of The Year Tribute To Bob Dylan - ShowI dobi Nobelovu nagradu za književnost Bob Dilan! Svi koji se iole razumeju u ovu oblast ljudskog života i stvaranja, najmanje rečeno, danas su konsternirani, razočarani i iznenađeni. Bez obzira što smo ga i što ga volimo, prekardašili su

Nobela za književnost posle ove odluke više niko i nikada ne treba da uzme ozbiljno.

Moja generacija, na rubu 68, volela ga je samo malo manje od majke i oca. Gutala njegove na trenutke protestne pesme, melodije i stihove koji su se u hodu „lepili” za naše mlađane duše.

Čuvši odluku Nobelovog komiteta nisam mogao, najblaže rečeno, da verujem. Pa ove godine glavni favorit je bio Japanac Murakami! Nesporno sjajan pripovedač i sve ostalo što treba da krasi jednog Nobelovca.A bilo je tu i drugih, jakih. I onda, niotkuda, ispliva Dilan. Ne onaj pesnik Tomas, nego ovaj današnji Bob koji je kucao na vrata raja i govorio da su sva imena životinjama ljudi dali !

Poslednjih godina Nobela za književnost dobijali su uglavnom neki čudni književnici za koje su čule samo njihove najuže porodice, eventualno okolna sela i naravno članovi Komiteta. Niko ne može da nam prigovori da ne znamo za „tog i tog” jer smo neobavešteni. A kako su dodeljivači obavešteni?

Iz godine u godinu Nobel za književnost se sistematski srozava, pada na dno. Misleći svet se bolje seća ko nije dobio ovu nagradu, nego ko je – dobio! Spisak svetskih književnih umova kojima je „izmakla” ova nagrada je duži od onoga koji su je ugrabili. Igrom „slučaja”.

Svedoci smo da je taj Nobel za književnost stvar politike ili kompromisa. Zanimljivo bi bilo čuti, što nije moguće, zašto je ove godine nagradu dobio Dilan, a ne književnik iz Americi vernog Japana na koji su oni, uzgred, bacili i prvu atomsku bombu? Pa oni sada još imaju snage i da pišu…

Voleo bih da je „književnost” Boba Dilana bar takva kako je jednog trenutka pevala baba-Tina Tarner, rekavši da je „nešto” – „duboko ko reka, visoko ko planina…”

Treba se nadati i verovati da će od danas, u postnobelovskoj eri, u suludom vremenu koje sledi, Nobela zaslužiti i naš Bora Čorba. Pa svaki stih njegove poezije je tonu teži od celih pesama ovoga Dilana koga mo svi voleli! Ali, avaj, on peva na srpskom i Komitet ga ne razume…

Dragoslav Marković