Pošto je pre neku godinu primećeno da se mobilni telefoni pokazuju na starim fotografijama i filmovima, sada se otišlo korak dalje – neki ih nalaze i na umetničkim delima nastalim pre mnogo vekova

Pre neku godinu postali su popularni „dokazi” o putovanju kroz vreme. Tako je na fotografiji iz 1905. primećen pank-roker sa „kresta” frizurom, naočarima za sunce iz 1970-ih i majicom kratkih rukava – dok su svi ostali bili pristojno obučeni. A u Čaplinovom filmu „Cirkus”, iz 1928, viđena je žena koja drži levu ruku pored lica i pokreće usne: zaključeno je da drži mobilni telefon i priča. Sada se sa fotografija i filmova prešlo se na analiziranje umetničkih dela.

Pismo ili – telefon?

Ovu lavinu pokrenuo je Tim Kuk, direktor Kompanije „Apple”.

Direktor Kompanije "Apple" Tim Kuk – i on se pita zna li pravu istinu

Direktor Kompanije “Apple” Tim Kuk – i on se pita zna li pravu istinu

Prilikom nedavne posete Holandiji, odveli su ga u galeriju slika u Amsterdamu „Rijksmuseum Amsterdam”. Ugledavši platno Pitera de Huka, prepoznao je uređaj koji proizvodi njegova kompanija: „ajfon”. Na slici muškarac drži u ruci predmet baš onako kako se drže „pametni” telefoni: ispred sebe. Pri tome izgleda kao da gleda u ekran, ili čita SMS poruku ili – fotografiše damu.

Delo Pitera de Huka iz 1670. godine

Delo Pitera de Huka iz 1670. godine

Slika je nastala 1670, odnosno nekoliko stotina godina pre nego što je smartfon stvorio i počeo da proizvodi pokojni Stiv Džobs. „Ajfon” postoji od 2007, a trenutno je u prodaji njegova sedma verzija.

- Uvek sam mislio da znam kada je izmišljen „ajfon” – reagovao je Tim Kuk. – Ali sada nisam u to sasvim uveren. Mislio sam da znam – do prošle noći. Tada me je Neli odvela da pogledam neke slike i bio sam šokiran jednom od njih.

Ljubitelji misterije veruju da je De Huk ili predvideo pojavu „ajfona”, ili naslikao gosta iz budućnosti, koji je u prošlost stigao zajedno sa svojim „smartfonom”. S obzirom da, očigledno, nije imao sa kim sa „ćaska” putem „ajfona” u 17. veku, bar je mogao da fotografiše (mada, zašto bi – ako nije mogao da snimak okači na „Instagram”, „Fejsbuk” ili neku sličnu mrežu).

Naravno, postoji i racionalno objašnjenje. Slika se zove „Muškarac uručuje pismo ženi u holu”, pa je logično da je „ajfon”, u stvari, pismo u tamnoj koverti. A i Huk je svoju izjavu dao u šaljivom tonu (snimak se može naći na internetu).

Zagonetka u moskovskom metrou

Ima još umetničkih dela koja prikazuju nešto čega nije bilo u vreme kada su ona nastala. Tako je na stanici moskovskog metroa „Kijevska”, koja je prekrivena mozaičnim panoima koji proslavljaju (nekadašnje) prijateljstvo ruskog i ukrajinskog naroda, još 2004, u vreme „narandžaste revolucije” neko primetio da panel „Borba za sovjetsku vlast u Ukrajini” prikazuje crvenoarmejca sa laptopom kako razgovara preko mobilnog telefona (ili mini-tableta – mišljenja su podeljena). Ova stanica otvorena je 1954. godine, kada, naravno, nije bilo govora o ovakvoj tehnologiji. Neki smatraju da je autor prorok, s obzirom da je „pogodio” i izgled i način korišćenja uređaja.

Mozaik iz moskovskog metroa nastao 1954. godine – kakvu tehnologiju koristi crvenoarmejac?

Mozaik iz moskovskog metroa nastao 1954. godine – kakvu tehnologiju koristi crvenoarmejac?

Ali, postoji i racionalnije objašnjenje, odnosno – dva objašnjenja. Po prvoj varijanti, „laptop” je vojni radio, a „mobilni” – slušalice. Po drugoj, radi se, jednostavno, o starinskom vojnom telefonu, odnosno o slušalici i sanduku sa telefonom.

Još jedna moskovska stanica metroa intrigira onim što se nalazi u njoj. U pitanju je stanica „Park kulture”, gde se nalazi 12 bareljefa, a na jednom od njih dečak izgleda kao da drži tablet, na kojem posmatra sliku devojčice na „Instagramu”. Zapravo, objašnjenje je jednostavno: u rukama mu je knjiga.

Laptopovi” se kriju i u mnogo starijoj umetnosti. Recimo – na jednoj starogrčkoj fresci i na nadgrobnom spomeniku. Sličnost je, zaista, zapanjujuća. Međutim, objašnjenje postoji, a nema nikakve veze sa putnicima kroz vreme. U pitanju je daščica sa voskom, na kojima se nekada pisalo. Vosak se nalazio na tabli sa pravougaonim udubljenjem koje je prekrivao poklopac. Kada bi se podigao poklopac, da bi se pisalo po vosku, ova napravica bi ličila na laptop.

Putinov portret na slici nastaloj 1432. godine?

Putinov portret na slici nastaloj 1432. godine?

Sledeći primer nema veze sa informacionim tehnologijama, ali ima veze sa umetnošću i „putnicima kroz vreme”. Radi se o Janu van Ajku, najpoznatijem predstavniku ranog holandskog slikarstva, koji je bio cenjen zbog svoje savršene tehnike rada i smisla za realizam. Posle službe kod Filipa Lepog, vojvode od Burgundije, 1432. godine nastanio se u Brižu (današnja Belgija). Upravo tamo je, 1434, nastala slika „Portret Arnolfinijevih” – prvi poznat portret jednog para u evropskom slikarstvu.

Naslikan je mršavi muškarac kome je umetnik iz nekog razloga “dodelio” crte lica predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je došao na vlast vekovima kasnije. Doduše, sličnost nije potpuna, ali je sasvim dovoljna da je primeti „internet zajednica”. Nekoliko puta smo pisali o dvojnicima koje verovatno svako od nas ima trenutno na planeti – pa zašto neko ne bi imao dvojnika i u dalekoj prošlosti? Da li je umetnik improvizovao, ili je gospodin Arnolfini jednostavno ličio na Vladimira Vladimiroviča? Ne znamo. S druge strane, dvojnica gospođe Arnolfili nije pronađena u današnjem svetu, pa je stoga ova slika samo polovično „proročka”. A možda je sve čista slučajnost, i Putin je samo jedan…

S. Milić