FajsNa osnovu nekoliko poslednjih slučajeva masovnih histerija u Americi, Sociolog Robert Bartolomej smatra da one mogu da se šire putem društvene mreže i veruje da je to uvod u globalna dešavanja takve vrste

Bolest, poznata kao masovna histerija najviše poznata po čuvenom suđenju vešticama u Salemu 1692-93. godine, kada je zbog „veštičarenja“ pogubljeno dvadeset osoba, se vraća, i to zahvaljujući društvenim medijima – kaže Robert Bartolomej (Robert Bartholomew), sociolog sa Novog Zelanda, koji je 2011. godine istraživao pojavu u Le Roju, malom gradu sa 4000 stanovnika na zapadu države Njujork, a zatim u Danversu, u Masačusetsu, 2013-te, mestu poznatom kao „Stari Salem“, gde se odigrao proces u 17. veku.

Sumnja do sumnje

U srednjoj školi u Le Roju, u zimu te godine neobična bolest odjednom je pogodila 12 učenica, koje su dobile nekontrolisane tikove, trzaje glave i udova, mucanje. Glasno su vikale a tela su im se nekontrolisano grčila. Sve je to podsećalo na Turetov sindrom, neurološko-psihijatrijski poremećaj koji se javlja pre puberteta i nestaje u odraslom dobu. Ali, ovoga puta on je bio masovan i sumnjalo se na vakcinu „Gardasil“, upotrebu marihuane lošeg kvaliteta, ili da nečega ima u vodi za piće.

Erin Brokovič pokušala je da nađe uzrok bolesti u zagađenosti okoline

Erin Brokovič pokušala je da nađe uzrok bolesti u zagađenosti okoline

Na licu mesta, sa ekipom aktivista za zaštitu životne okoline, pojavila se i Erin Brokovič (Erin Brockovich), koja je 1996. dobila parnicu protiv kompanije „Pacifik gas i struja“ zbog zagađenja vode za piće u Hinkliju, u Kaliforniji, i čiji je lik na filmu tumačila poznata glumica Džulija Roberts. Sumnjala je na hemijski otrov koji se prosuo u blizini škole još 1971. godine, prilikom železničke nesreće.

Ali, ništa od toga, i pored ispitivanja vazduha, vode i tla, nije se pokazalo kao uzrok. Doktor Laslo Mečtler (Laszlo Mechtler) i drugi lekari zaključili su da je u pitanju slučaj masovne histerije, „poremećaj preobraćanja“ (conversion disorder), stanje u kojem se psihološki stres manifestuje na fizički način. Masovna psihogena bolest (MPI) pogađa ljude koji su u dodiru sa obolelim jer nesvesno veruju da su izloženi istom škodljivom uzroku (na primer toksinu) i oni doživljavaju iste tegobe.

Dr Mečtler u decembru te godine dobio je, međutim, još jednog pacijenta sa MPI simptomima, 36-godišnju bolničarku Mardž Ficsimons iz Le Roja, koja nije bila u kontaktu sa devojkama iz škole niti u godinama kada se ova bolest javlja, a za to što se dešava u gradu znala je jedino preko informacija na fejsbuku!

Zvuči uvrnuto…

Robert Bartolomej

Robert Bartolomej

Robert Bartolomej, koji se dvadeset godina bavi fenomenom masovne histerije, rekao je da osim što ne zna za više od jednog ili dva slučaja da su odrasli bili njome pogođeni, ne može da se seti nijednog nalik Mardžinom kada je starija osoba obolela a da nije bila u bliskom dodiru sa bolesnima. Ficsimonsova je, kao bolničarka, bila veoma dobro upoznata sa raznim oboljenjima, ali ovo nije bio ni grip, ni kancer, čak ni depresija, nego nešto mnogo tajanstvenije, skopčano sa anksioznošću i strahom. Ona je bila odrasla žena koja je imala kćerku, pa ipak te zime, više od svega, želela je pored sebe svoju majku, koja je živela 350 kilometara dalje, u Pensilvaniji.

U početku, Mardž je nekontrolisano trzala glavom na desnu stranu, „kao da postoji nešto u uglu mog oka što moram da pogledam“, rekla je.

Tokom decembra i januara njeno stanje se pogoršalo. Ona je teško jela jer je imala nepredviđene tikove i verbalne ispade, pa je bilo gotovo nemoguće da žvaće i guta hranu. Kada je govorila, bilo ju je veoma teško razumeti jer je mucala. Davila se čak i od vode i imala problem sa uzimanjem pilula. Za kratko vreme izgubila je veoma mnogo na težini. Doktori su sumnjali na lajmsku bolest, poremećaj tiroidne žlezde, trovanje teškim metalima, pa čak i upotrebu teških droga. Posle analiza krvi, rendgenskih pregleda i skenera, dijagnoza je bila da su njeni simptomi posledica anksioznosti i poslata je kući sa receptom za „valijum“. U toku narednih godinu dana posetila je 32 lekara i koristila 27 različitih medikamenata.

Mardž Ficsimons

Mardž Ficsimons

Oboleti preko fejsbuka zvuči uvrnuto, ali kada je reč o širenju histerije podsvesnim putem, Ficsimonsova nije imala nikakav fizički kontakt sa drugim devojkama da bi se „zarazila“ tom bolešću. Mardž je bila žrtva društvenih medija i njihove moći da prodru u podsvest i pokrenu mehanizam oboljevanja. Ona je prvi slučaj takve vrste i predstavlja istorijsku prekretnicu u ovoj oblasti.Treba shvatiti da se masovna histerija prenosi preko zvuka i vizuelnog utiska i da je u prošlosti bilo potrebno boraviti sa obolelim u istoj prostoriji da bi došlo do rizika od oboljevanja. Sada, zahvaljujući savremenoj tehnologiji ona može da se prenosi širom planete za sekundu“, rekao je Bartolomej.

Počelo je

Predviđanja sociologa iz Novog Zelanda nisu ni najmanje optimistička: on smatra da je „lekcija“ iz Le Roja prošla nezapaženo i da je propušteno da se spozna kolika je moć društvenih medija da šire i pogoršavaju masovnu histeriju. Čak i do globalnih razmera!

Postoje veliki izgledi za mnogo veće pa čak i globalne epizode, dok mi ne shvatimo koliko je društvena mreža primarni činilac i pokretač takve vrste psihičkih poremećaja. Ja verujem da je epidemija koja će se širiti preko društvenih medija neizbežna i da je samo pitanje vremena dok se ne suočimo sa njenim izbijanjem koje se neće ograničiti samo na jednu školu ili fabriku, pa čak i oblast, nego će zahvatiti mnogo veće geografske prostore i prouzrokovati zaista velike društvene i ekonomske štete“, zaključuje Robert Bartolomej svoja katastrofična predviđanja.

Škola u Le Roju

Škola u Le Roju

Za događaje u Danversu, u Masačusetsu, koji su se zbili u januaru 2013. godine, kada je dvadesetak tinejdžera u Poljoprivrednoj i Tehničkoj školi ispoljilo simptome masovne histerije, Bartolomej je rekao da su gotovo identični sa onima u Le Roju i optužio Državni odsek za zdravlje u Masačusetsu da sakriva istinu od javnosti. Dve godine kasnije, misteriozna bolest pogodila je gradić El Karmen de Bolivar, na severu Kolumbije, kada je moralo biti hospitalizovano čak 240 devojčica i tinejdžerki. I u ovom slučaju, prva sumnja bila je na vakcinu „Gardasil“, ali je odbačena i drugi uzrok, osim da je reč o „masovnoj histeriji“, nikada nije utvrđen.

Miodrag Radojčin