Lenin addressing vsevobuch troops on red square in moscow on may 25, 1919.Vođa Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin nije umro od posledice atentata, kako je u zvaničnoj istoriografiji prikazivano, već od sifilisa, tvrde izraelski lekari u stručnom časopisu “Evropski neurološki glasnik”

Naučnici su do ovog zaključka došli proučavanjem izveštaja lekara koji su brinuli o boljševičkom vođi.
“Kada uzmete Lenjinov zdravstveni karton, izbrišete njegovo ime i date ga neurologu, koji je stručnjak za infektivne bolesti, odmah će vam reći – sifilis”, izjavio je jedan od autora studije Vladimir Lerner.

Prema lekarima, Lenjin se zarazio sifilisom pre 1917. godine, odnosno pre povratka u Rusiju i Oktobarske revolucije, u vreme dok je putovao po Evropi.

U tekstu se podseća da se još u vreme ŠSR “šuškalo” da Lenjin pati od polne bolesti i da zbog toga nije imao potomke iz veze sa Nadeždom Krupskom. Iz lekarskih izveštaja proizilazi da su lekari pred njegovu smrt, koja je nastupila 1924., sumnjali na sifilis i da su mu prepisivali lekove koji se koriste isključivo protiv te zarazne polne bolesti. Osim toga, Lenjiin je imao jasne simptome sifilisa kao što su povremena oduzetost, bolovi u glavi i mentalna slabost, s povremenom kratkom aktivnošću.

U biografijama vođe Oktobarske revolucije, koje su pisane na Zapadu, navodi se da je dva puta od lekara tražio da mu daju otrov.
“Lenjinolozi” tvrde da je, ipak, jedina mogućnost da se sa sigurnošću ustanovi od čega je umro vođa svetskog proletarijata ispitivanje uzorka njegovog mozga.