Elektronska cigareta - volite li formaldehid?

Elektronska cigareta – volite li formaldehid?

Iako se elektronske cigarete propagiraju kao zdravija opcija, nova studija iz Kalifornije pokazuje da je to daleko od istine

Proizvođači i distributeri hvale elektronske cigarete, navodeći da su manje štetne po zdravlje i da ne sadrže kancerogene materije (a argument su i konkretna klinička ispitivanja). S obzirom da su pušači sve više diskriminisani, sve češće se okreću „elektronskoj varijanti” kojom ne ugrožavaju okolinu, a i misle da je zdravija. Međutim, podaci do kojih smo došli ukazuju da ove „kvazicigarete” nimalo nisu bezopasne i da – sadrže kancerogene hemikalije. Tačnije – one se razvijaju kada se „povuče dim”.

Nisu zdrave

Dok su prethodne studije otkrile da elektronske cigarete emituju toksična jedinjenja, novo istraživanje Nacionalne laboratorije „Lorens Berkli” (Lawrence Berkeley National Laboratory – Berkeley Lab) ukazalo je šta je izvor ovih emisija, kao i da faktori poput temperature, tipa i starosti „cigarete” igraju svoju ulogu u nivou emisije. Ovom prilikom identifikovana su i dva nova kancerogena u pari „cigareta”.

Ova studija, objavljena u žurnalu „Ekološka nauka i tehnologija” (Environmental Science & Technology), otkrila je da termičko razlaganje propilen-glikola i glicerina, dva rastvarača koje se nalaze u većini „e-tečnosti” (e-liquids), supstance koja isparava iz elektronske cigarete, vodi emisiji toksičnih hemikalija kao što su akrolein i formaldehid.

Zagovornici elektronskih cigareta kažu da je emisija mnogo niža nego kod konvencionalnih cigareta, pa je zato bolje da koristite one elektronske” – kaže istraživač i odgovorni autor studije Hugo Distelets. „Ja bih rekao da to može biti istina za određene korisnike – na primer, za dugogodišnje pušače koji ne mogu da ostave cigarete – ali problem je što to ne znači da su one zdrave. Obične cigarete su supernezdrave. Elektronske cigarete su samo nezdrave”.

U radu „Emisija iz elektronskih cigareta: ključni parametri koji utiču na oslobađanje štetnih hemikalija” (Emissions from electronic cigarettes: Key parameters affecting the release of harmful chemicals), simulirano je isparavanje, korišćenjem tri tipa elektronske tečnosti u dva različita isparivača koji rade na različitim postavkama napajanja baterije. Dve elektronske cigarete bile su međusobno sasvim različite: jedna prilično jeftina sa jednim kalemom za grejanje, druge skuplja – sa dva kalema. Korišćena je gasna i tečna hromatografija za određivanje šta je u pari, a analizirani su prvi „dimovi”, kao i oni poslednji, pošto se uređaj zagreje toliko da dostigne „stabilno stanje”.

Nisu svi dimovi isti

Ispostavilo se da prvi i poslednji „dimovi” proizvode različite emisije. Koristeći uobičajeni aparat za isparavanje koji imitira realne navike pušača, istraživači su odlučili da se dimovi „vuku” na 30 sekundi i da traju po pet sekundi. Otkrili su da temperatura pare brzo raste prvih pet do 10 minuta, dok ne dostigne stabilnu temperaturu oko dvadesetog dima.

Tim sa Berklija demonstrira kako su merene hemikalije - sleva nadesno: Lora Gandel, Marion Rasel i Hugo Distelets

Tim sa Berklija demonstrira kako su merene hemikalije – sleva nadesno: Lora Gandel, Marion Rasel i Hugo Distelets

U skladu s tim, nivo emisija između prvih nekoliko dimova i stabilnog stanja se menja. Tako da u „stabilnom stanju” emisija može biti i 10 i više puta veća, zavisno od uređaja, napona baterije i emitovanih jedinjenja. Na primer, kada je u pitanju akrolein (težak iritant očiju i disajnih organa), elektronska cigareta sa jednim kalemom koja radi na 3,8 volti emituje 0,46 mikrograma po dimu za prvih pet dimova, dok u „stabilnom stanju” emituje čak 8,7 mikrograma po dimu. „Kada primenite istu voltažu na elektronsku cigaretu sa dvostrukim kalemom, emisija je manja” – kaže koautor studije Lora Gandel. “Mislimo da to ima veze sa nižim temperaturama površine kalema”.

Inače, konvencionalne cigarete emituju od 400 do 650 mikrograma akroleina po cigareti. Pod pretpostavkom da je 20 dimova elektronske cigarete ekvivalent konvencionalnoj cigareti, kako navodi Gandel, ukupna emisija akroleina za jednu elektronsku cigaretu je između 90 i 100 mikrograma.

Kalemski preliv

Nije svejedno ni da li je elektronska cigareta nova ili korišćena. Radi testiranja efekta starenja uređaja „istraživači su koristili istu „cigaretu” na preko devet uzastopnih ciklusa od 50 dimova – bez čišćenja. Opet, ispostavilo se da emisije formaldehida, acetaldehida i akroleina – kancerogenih materija ili respiratornih iritanata – rastu sa dužim korišćenjem. „U nekim slučajevima videli smo da nivo aldehida raste za 60 posto između prvog i devetog ciklusa” – kaže koautor Mohamed Slajman.

U studiji piše: „Ovaj efekat je u skladu sa nakupljenom polimerizacijom bioprodukta na/i u blizini kalema, što vodi akumulaciji ostataka koji se često nazivaju ‘kalemski preliv’ ili ‘karamelizacija’. Zagrevanje ovih ostataka može obezbediti sekundarni izvor isparljivih aldehida.”

Na kraju, zato što mnoge elektronske cigarete omogućavaju korisnicima da kontrolišu voltažu, sistematski je istraživan efekat napona na emisiju hemikalija. Otkriveno je da su, sa rastom voltaže, količina elektronske tečnosti koja se konzumira po dimu i temperatura pare – više. U slučaju akroelina i formaldehida, iznos formiran na najvišoj voltaži od 4,8V je za red veličine veći od sadržaja pri najnižoj voltaži, od 3,3V.

Distelets napominje da ovi rezultati ne znače da su elektronske cigarete bezbedne za korišćenje na nižim temperaturama: „Otkrili smo da postoje emisije toksičnih hemikalija na kojoj god temperaturi da se koristi uređaj. A što je viša temperatura – više je emisije”.

Dva nova kancerogena

Zato što postoji širok izbor elektronskih cigareta, baš kao i tečnosti za njih, istraživači su se fokusirali na jedan element koji je zajednički za sve tipove cigareta i sve tipove tečnosti: rastvarač tečnosti. U svim tečnostima kao rastvarač se nalazi kombinacija propilen-glikola i glicerina – u različitim proporcijama.

Oba se koriste za pravljenje veštačkog dima koji je vidljiv” – kaže Distelets. „Odnos između ova dvoje određuje stvari kao što su zapremina pare koju možete da proizvedete. Ove supstance smatraju se bezbednim u ishrani.”

Međutim, bilo je malo ili nimalo studija o sigurnosti zagrevanja i inhaliranja propilen-glikola i glicerina. „Ljudi ne piju ove tečnosti – oni ih pretvaraju u paru” kaže Slajman. „Dakle, ono što je važno jeste para”.

Istraživači su vaporizovali tečnost koja se sastojala samo iz ovih rastvarača – da bi proverili da li je rastvarač izvor emisije. Pronađen je značajan nivo 31 štetnog hemijskog jedinjenja, uključujući dva koja nikada ranije nisu nađena u pari elektronskih cigareta: propilen-oksid i glicidol, oba su moguće kancerogena.

Razumevanje kako se ova dva jedinjenja stvaraju vrlo je važno” – kaže Distelets. „Jedan razlog su regulatorne stvari, a drugi je – ako želite da proizvedete manje štetne elektronske cigarete, treba da razumete šta je glavni izvor ovih kancerogena.”

Ovo istraživanje finansirao je Program za istraživanje bolesti povezanih sa duvanom (Tobacco-Related Disease Research Program – TRDRP), kojim upravlja Univerzitet Kalifornije, a sve je plaćeno – porezima na cigarete. Trenutno se u ovoj uglednoj laboratoriji radi na narednoj studiji koja je fokusirana na zdravstveni i ekološki uticaj elektronskih cigareta.

S. Milić