SvadjaNije važno koliko se, već kako svađamo i zato, ako se već svađamo – svađajmo se konstruktivno…

 

Sukobi se, češće ili ređe, dešavaju u međuljudskim odnosima bilo koje vrste. Svako od nas se nekada našao u nekoj konfliktnoj situaciji. Iako se svi povremeno svađamo, razlikujemo se po načinu kako to činimo, kao i da li naše svađe imaju dugoročne negativne posledice, ili pozitivan rezultat. Pri tome je samo bitno da li se radi o zdravom sukobu, onom koji će doprineti rešavanju problema, umesto o nezdravom, koji probleme samo produbljuje. Malo je onih koji znaju kako se treba „pametno“ i staloženo svađati, a da pritom očuvaju dobre međuljudske odnose, da koriste prave reči, trikove, gestove i da se kontrolišu u svojim izjavama.

Međusobni odnosi zahtevaju dve stvari: komunikaciju i kompromis. Jake emocije često nas sprečavaju da objektivno sagledamo situaciju. Pod uticajem snažnog osećaja ljutnje ili straha, nismo u mogućnosti da čujemo ono što druga osoba pokušava da kaže. Svađe nam uvek upropaste dan, raspoloženje ili namere, pogotovo аkο se radi o emocionalno obojenim situacijama kao što su partnerske, porodične i prijateljske svađe. Uvredljive reči koje lako opraštamo našim prijateljima, kolegama i poznanicima, vrlo nam je teško da oprostimo voljenima sa kojima delimo životni prostor, život, emocije i još mnogo toga, jer oni imaju najveću moć da nas povrede. Iako su konflikti neizbežni, još uvek nismo postali imuni i oni nas veoma često dovode do frustracija, mentalne iscrpljenosti, stanja očaja, nemoći, a vrlo često i do blažih oblika depresije. A kada su rasprave, konflikti i nesuglasice veoma česti, a uvrede svakodnevica, onda govorimo o toksičnom odnosu ili vezi.

Sukobima smo skloniji u stanju umora, neispavanosti, iscrpljenosti, psihičke preopterećenosti, razočaranja, nezadovoljstva sobom ili drugima. Svađe su deo svake veze, ali jako je važno da se posle svađe osećamo povezanije, a ne otuđenije. Zato, ako se već svađamo, svađajmo se konstruktivno. Da bismo ublažili štetne efekte tih svakodnevnih, životnih sukoba, potrebno je naučiti nekoliko pravila igre.

Ne koristite uvrede

Svađa sama po sebi nije niti loša, niti dobra. Tek način svađanja će joj odrediti predznak. Ovo zapravo znači da zdrav od nezdravog odnosa ne razlikuje postojanje ili nepostojanje sukoba, nego način na koji se sukobi odvijaju i koliko su česti. Studije su dokazale kako je bračni stil svađanja povezan sa srčanim zdravljem. Parovi koji koriste grube reči tokom prepiranja, skloniji su kardiovaskularnim oboljenjima od parova koji su razumni i argumentovani u svađama. Destruktivnu svađu karakteriše eskalirani konflikt koji neretko uključuje međusobne uvrede, vikanje, neprijateljske stavove, isterivanje svoga po svaku cenu i nekontrolisane, teške reči koje bole.

Lični napadi i pogrdne uvrede opterećuju baš svaki međuljudski odnos. Uvrede samo dolivaju ulje na vatru i udaljavaju nas od rešenja problema zbog kojeg je svađa izbila. Vrlo je teško popraviti štetu koju neke reči i postupci mogu učiniti. Jednom izgovorena reč dugo nakon svađe zna da odjekuje i boli. Sukobi u vezi, posebno kada nedostaje komunikacija ili kada se poruke pogrešno tumače, upravo su onaj njen najdestruktivniji deo. Ljubavne svađe nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Žene se od njih oporavljaju danima, dok muškarci, obično, na svađu zaborave posle samo nekoliko sati, tvrde američki psiholozi. Iako su prema istraživanjima žene svadljivije od muškaraca, izdržljivije u verbalnom duelu i barataju većim brojem uvreda (jer imaju više prigovora), stručnjaci su otkrili da one u svađi iskazuju pokorne emocije (razočaranje, nemoć, izneverenost) a muškarci prezrive (bes, gnev).

Do svađe dolazi i kada potiskivana ljutnja izađe na površinu. Neki ljudi duboko u sebi nose davne uvrede zbog kojih i danas pate. Svađa većinom započinje jednim razlogom (sitnice, nesporazumi) a završava hrpom prebacivanja i duboko „zakopanim“ zameranjem i starim problemima koji kad-tad izađu na videlo. Oko 90 posto svađa vuku korene iz besa potiskivanog u prošlosti, a samo 10 posto imaju veze sa trenutnom ljutnjom, pa je zato bitno da svoje nezadovoljstvo odmah izbacite iz sebe.

Odvojte problem od osobe

Kako znati da li se radi o zdravom ili nezdravom sukobu? Zdrav sukob najčešće uključuje identifikovanje problema, zajedničko pronalaženje nekoliko mogućih rešenja, sagledavanje svih mogućnosti i procenjivanje da li je rešenje koje primenjujemo zadovoljavajuće. Signali da se sukobljavamo na nezdrav način jesu raspravljanje o osobinama osobe s kojom se raspravljamo, ili o našim osećanjima u vezi s tom osobom, umesto o konkretnom problemu. Nema ništa loše u prigovoru zbog nekih dela ili stavova, ako je namera tih prigovora poboljšanje odnosa. Međutim, ako ne odvojimo problem (temu) od osobe i postanemo opsednuti otkrivanjem nedostataka druge osobe, a ne njene vrednosti, tada namera nije poboljšanje odnosa. Fokusiranje na tuđe mane, propuste i greške drugih ljudi, recept je za frustracije, pa ove svađe dospevaju u slepu ulicu. Konflikt ne sme prerasti u lične napade i teške uvrede, ili još gore da zapadne u ćorsokak ćutnje, jer ni ćutnja i uvrede nisu deo kvalitetnog dijaloga.

Ništa od navedenog ne doprinosi rešavanju sukoba, samo ga raspiruje i produbljuje jaz između posvađanih strana. Svađate li se na pravi način – ako razmenjujete argumente, umesto da se služite napadom na karakter druge osobe, svađa može biti čak i zdrava i doneti puno dobrobiti: priliku da kažemo sve što nam leži na srcu, da se zauzmemo za svoje potrebe i skrenemo pažnju na stvari ili postupke koji nas čine nesrećnim. Povremene svađe mogu biti čak zdrava pojava u partnerskim odnosima. Dobar odnos ne karakteriše odsustvo svađa. Psiholozi tvrde da je daleko bolje i zdravije „izaći partneru na crtu“, nego kipeti u sebi. Dobra svađa može pročistiti emocije, produbiti odnos i intevizirati bliskost između dvoje ljudi, dok veza u kojoj nema konfrontacije stavova ili se mnogo toga prećutkuje – nije zdrava, jer podrazumeva mnogo potisnutih i nataloženih emocija koje će, kad-tad, morati da isplivaju na površinu.

Suprotstavljanjem stavova najbrže i najjednostavnije se rešavaju problemi, međutim, razmena oprečnih stavova mora da bude mudra, a svađa bračnih partnera, pametna. Konstruktivan stil rešavanja konflikata uključuje: kompromis (nalaženje na pola puta, razumevanje); prihvatanje (otvoreni razgovor, komunikacija bez konfrontacije) i dogovor (rešenja, oproštaj, iskrenosti). Sukob takođe može da bude izazov, ne samo pretnja, objašnjavaju psiholozi. Sukobi s drugima mogu se posmatrati kao prilika za promenu i postizanje kvalitetnije komunikacije i kao šansa za vežbanje uspostavljanja boljih odnosa. Sukobi prisiljavaju ljude na razmišljanje, na traženje novih mogućnosti i kreativnost.

Kažite šta vas muči

Naučite kako da se pametno svađate i popravite odnose s roditeljima, decom, poslodavcima, partnerom ili prijateljima. Psiholozi tvrde kako postoji niz tehnika i veština pomoću kojih i najgori sukob možemo pretvoriti u konstruktivnu raspravu iz koje će obe strane izvući samo ono najbolje. Uz malo samokontrole i truda, i najdestruktivnije svađe mogu biti potpuno transformisane u „melem“ za narušene porodične, bračne, prijateljske i poslovne odnose. Ovakav vid svađanja podrazumeva da se koristite argumentima, a ne uvredama, i da pronađete zajedno razumno rešenje kako biste izbegli dalje nekonstruktivne razgovore koji ne vode ničemu.

Zatvorite krug loših odnosa: ne tražiti krivca već otkriti srž problema. Ljudi se često fiksiraju na to ko je u pravu, što ih odvraća od pronalaženja rešenja. Ako ne rešite uzroke, netrpeljivost će se nakon nekog vremena ponovo pojaviti u drugim situacijama. Sledeći korak je da tokom svađe zadržite kontrolu nad sobom. Za početak, izbegavajte da se raspravljate dok ste pod uticajem jakih emocija, dok ste ljuti ili povređeni. Važno je da prepoznate kada je vaša nervoza i ljutnja posledica stresa i povučete granicu. Nemojte biti prekritični, jer često ljudi uzvraćaju kritikom na kritiku. Klonite se reči poput „uvek” i „nikad”. Budite usmereni na cilj svađe. Pokušajte na trenutak da se zaustavite i izvagate šta možete da izgubite ako se rasprava nastavi. Slušanje i argumentovani razgovor temelj su pozitivne svađe. Cilj svađe je poboljšati lošije aspekte veze i napredovanje odnosa, a ne da povredite jedno drugog. Svađa treba da se odnosi na problem ili nesporazum koji trenutno imate, a ne da povlačite iz rukava „stare račune“ ili staru gorčinu.

Ja poruke

Bez obzira da li se radi o trenutnom nesporazumu, kratkoročnoj svađi ili dužem sukobu, moraju se postaviti određena pravila. U svađi pokušajte da ne optužujete suprotnu stranu. Koristite JA poruke. (izjave) – one predstavljaju osnovu nekonfliktne komunikacije, a njihova upotreba može vam pružiti toliko potrebne argumente za raspravu. „Ti si kriv/a“- vodi samo u prepirku, pa umesto toga, recite „Ja se osećam loše zbog toga što si učinio/la“. Na taj način ćete smiriti svaku svađu i razjasniti situaciju. Umesto eksplozije ružnih reči, uložite napor da se rasprava završi pozitivnim rešenjem koje odgovara i jednoj i drugoj strani. Ne završavajte svađu sa pretnjama u stilu: „Ne mogu više ovo da izdržim“, već sa predlozima u stilu: „Pokušaćemo da nađemo rešenje“. Kad god osetite da biste želeli da preduzmete nekakav negativan korak, zapitajte se: „Da li je ovo zaista važno i vredno svega“? U većini slučajeva odgovor je negativan, a to pitanje deluje kao magičan štapić za izbegavanje sukoba i stvaranje pozitivne atmosfere. Vredi u svakoj životnoj situaciji. Koristiće vam i na poslu. Važno je da iz sukoba izađete s konstruktivnim rešenjem problema, a ne kao pobednik. Na taj način umanjujete rizik od budućih sukoba.

 

Vesna Bantić

Čitajte u svakom broju Trećeg oka – teme iz popularne psihologije i  astrologije.

Treće oko izlazi dva puta mesečno – svakog drugog utorka