Milenko Ilić

Milenko Ilić

Makete manastira u jedinstvenom parku minijatura u Srbiji rađene su kao savršene kopije njihovog realnog izgleda, u preciznoj razmeri 1:17 u odnosu na objekte u stvarnoj veličini

Na izlazu iz Despotovca ka čuvenoj Resavskoj pećini, sa leve strane regionalnog puta, smešten je jedinstveni Park maketa, u kome posetioce očekuju srednjovekovni srpski manastiri u minijaturi. Rekli bismo, duhovna Srbija u malom, jer su makete manastira rađene kao savršene kopije njihovog realnog izgleda, u preciznoj razmeri 1:17 u odnosu na objekte u stvarnoj veličini.

Jedinstveni park u Srbiji, minijaturni prikaz dragocenosti naše istorije, graditeljstva i kulture podigao je, radeći godinama sa mnogo truda i strpljenja, ali i neophodnog mira i ljubavi, rudarski tehničar Milenko Ilić (46). Da bi maketa bila zaista verna originalu, potrebno je i mnogo predznanja, jer Ilić tokom izgradnje koristi praktično istu tehniku i isti materijal kao i graditelji koji su pre nekoliko vekova podizali srpske duhovne svetinje i orijentire naše vere i istorije.

Park minijatura je otvoren 2009, ali rad Milenka na maketama traje već pet godina. I sve je, kako sam kaže – od ideje do reazlizacije – njegov i rad njegove porodice. Ilićeva prvobitna ideja, naime, nije bila da makete sam gradi, već je želeo da angažuje profesionalne maketare i stručnjake, od čega je ipak morao da odustane. Polugodišnja potraga za saradnicima i brojni oglasi za “majstore i neimare” nisu, naime, dali rezultat, iako su mnogi bili zainteresovani…

– Praktično je ozbiljno zainteresovan bio samo jedan profesor arhitekture iz Beograda, ali kada mi je rekao da će mu za jednu maketu biti potrebno godinu i po dana rada i kada je izračunao koliko bi za to trebalo da bude plaćen, shvatio sam da ću morati sve da radim sam…

Počelo sa Ravanicom

Tako je i bilo. Od Ravanice, prve Ilićeve minijature, preko Sopoćana i Gradca, Crkve Svetih apostola Petra i Pavla, Studenice, Kalenića, Veluća, Mileševe… do – kako sam Milenko kaže – do sada najzahtevnije Gračanice, na kojoj je sedam meseci svakodnevno radio po 10 do 12 sati.

– Ipak, ona je, zbog lepote i težine, bila i najveći izazov – kaže Ilić.

Najveća je, pak, oko dva metra visoka, maketa Visokih Dečana…

– Sebe sam u ovo uložio maskimalno, bez ostatka. Tako sam i tehnologiju izrade postepeno usavršavao i svaka sledeća maketa bila mi je lakša i bolje sam je odrađivao, ali je trebalo vremena da se do toga dođe. Pri tom sam prošao i kroz razna iskušenja. Bitna mi je bila i reakcija ljudi, jer sam znao koliko će u sve ovo biti potrebno ulaganja, a da nisam mogao da predvidim kako će to biti prihvaćeno…

Sve je, inače, počelo 2005. godine, kada je na ideju o jedinstvenom srpskom parku Ilić došao listajući knjigu “Srednjovekovni manastiri i crkve u Srbiji” Dušana Komluškog.

– Posao koji sam do tada radio, a proveo sam 24 godine u rudniku Rembas, jednostavno me nije ispunjavao, nisam se osećao ostvaren. Dakle, imao sam stalno zaposlenje, solidnu platu i izvesnu budućnost, ali i osećaj da u životu treba učiniti i nešto više. Da treba nešto i stvoriti, videti svojih ruku delo…

I Ilić je prihvatio socijalni program u svom preduzeću, kupio plac i ubrzo prionuo na posao. Trebalo je dosta uložiti, i novca i vremena, ali je zahvaljujući velikom trudu park u međuvremenu postao prava turistička atrakcija koju svakodnevno posećuju ljudi iz cele Srbije. U međuvremenu je i Turistička organizacija Despotovca park uvrstila u svoju ponudu. Ovde se odmaraju oči i duša i svet oko sebe sagledava iz neke druge perspektive…

– Dolaze ljudi od 7 do 97 godina, iz cele Srbije. Organizovano su dolazili i gosti iz Slovenije, ali i iz ruske, švedske, grčke ambasade, atašei i predstavnici stranih zemalja, ali i brojni turisti koji su na proputovanju kroz Srbiju. Došao je i ministar kulture, ali o pomoći nije bilo ni reči. Satisfakcija i motiv da i dalje radim su, svakako, sami posetioci, njihovo zadovoljstvo onim što ovde zateknu i kako to dožive. Dokaz za to su i njihove poruke u knjizi utisaka.

A u nju se, između ostalih, upisala i porodica Milić iz Kragujevca: “Svaka čast za ideju. Budite istrajni u onome što radite i nadam se da ćete obogatiti Vaš park još nekom kreativnom idejom”. Biserka iz Zemuna je napisala: “Niste mogli ni lepši, ni svetiji park da načinite”. Staniša Antić, koji živi i radi u Ofenbahu, u Nemačkoj, je dodao: “Bezbroj puta sam tuda prošao putujući prema Sladaji i Lisinama, a da nisam znao kakva se lepota i dar umetnosti krije tu kod vas. Prvi put, ali ne i zadnji, sam vas posetio sada i nemam reči kojom bih vam bio zahvalan na ovom delu…”

Ilić priča i o poseti devojke koja je pre posete parku polagala ispit na fakultetu, gde se pitanje odnosilo upravo na jedan prozor u manastiru Sopoćani.

– Jedan od četiri prozora je nešto manji od ostalih, a kada je shvatila da sam ja na svojoj maketi, koju je ovde videla, primetio i taj detalj, samo se nasmejala. Prosto nije verovala da ni takav detalj ovde neće biti prepušten slučaju…

Čekaju Hilandar i Pećka Patrijaršija

Postavku Parka maketa osim srednjovekovnih manastira čine i naše, tradicionalne srpske kuće. Ideja Milenka je da uradi makete kuća iz svih krajeva Srbije, ali i Beli dvor, Konak kneginje Milice, stare vodenice.

Pravi izazov, međutim, biće biće Hilandar, Pećka Patrijaršija, manastiri Fruške gore…

Park je otvoren od 1. aprila do 1. novembra, a zimski period koristim upravo za izgradnju novih zdanja, tako da se Park stalno dopunjava. Potrebno je još jedno tri godine da se ovaj prostor uobliči i sredi onako kako ja to imam u glavi, a zatim već moram da razmišljam o proširenju…

Ilić podseća da i sam Despotovac predstavlja vrh srpske srednjovekovne kulture i graditeljstva (u neposrednoj blizini Despotovca nalaze se i dva veoma značajna manastira, Manasija i Ravanica), a da je park na putu za Resavsku pećinu, tako da svi koji se tamo upute mogu da svrate u ovde i na jednom mestu vide ono što je najvrednije u Srbiji. Park je jedini ovakav u našoj zemlji, dok ih je u Evropi ukupno 13.

Slavoljub Marković