Ulaz u pecinu

Ulaz u pecinu

Zbog čega su mnogobrojni tragači za blagom opsednuti pećinom iz koje je malo ko izašao živ Tačno je da su se neki i obogatili Koliko vrede mape i zapisi o skrivenom zlatu koje se prodaju za dvadesetak evra

U krvi mnogih ljudi ključa želja da na brz i lak način dođu do velikog bogatstva. Zbog toga, mnogi provode život čekajući ovo čudo, koje retko koga zadesi… Zato neko igra lutriju do besvesti, pojedini krenu stranputicom pa ogreznu u kriminal, a oni slobodnijeg duha i avanturističke naravi, život posvete traganju za starim, zakopanim blagom.

Tajanstvene mape

Balkan je oduvek bio poprište ratova, svedok uspona i padova mnogih država careva i kraljeva i, što je bilo najvažnije, preko njega je vodio najkraći put od Zapada ka Istoku. Mnogi osvajači na svom putu su pljačkali i odnosili velike količine zlata i nakita. Da bi to sprečili, lokalni branioci su ih presretali i napadali, a kradljivci su “plen” sakrivali po brojnim pećinama i gudurama.

Ovo je jedna od mapa koje kruže Srbijom, a navodno je njen tvorac legendarni pop Martin

Ovo je jedna od mapa koje kruže Srbijom, a navodno je njen tvorac legendarni pop Martin

Ponekad nisu imali vremena da sklone dragocenosti na sigurno, pa su im grupe lokalnih hajduka otimale blago, a kad bi se ono nagomilalo, i oni bi morali negde da ga sakriju. I tako su svoje dragocene tovare sakrivali i jedni i drugi; neko bi se vratio po blago, a neko bi ga glavom platio ili na drugi način bio sprečen da uzme svoj plen. I obično bi, pred kraj života, ljudi koji ni na koji način nisu mogli da dođu do svojih dragocenosti, skrivenih u dubini neke pećine ili na drugom mestu, poveravali tajne o ćupovima i sanducima sa dukatima ili nakitom. Tajne su prenošene usmeno, ali su, ponekad, beležene na listovima hartije, u vidu mape sa lokalitetima na kojima je bilo smešteno blago. Novi vlasnici su čuvali mape i kasnije ih darivali potomcima. Tako su se, vremenom, rađale legende o velikim količinama zlata, skrivenim po pećinama i rupama Vlaške i Greben planine.

Čuvar blaga

Ove priče, koje i dan-danas pobuđuju maštu tragača za zlatom se još uvek prenose u okolini Dimitrovgrada, ali se jedna od njih izdvaja.

Legenda kaže da se negde u Greben planini, u jugozapadnom delu opštine Dimitrovgrad, u jednoj pećini nalazi nekoliko tovara blaga. A da bi ono bilo sakriveno od neželjenih pogleda i ruku, ulaz u pećinu zazidan je komadima negašenog kreča koji je, potom, naprskan vodom. Tako nakvašen kreč je smekšavao, komadi su slegali jedan na drugi i zacementirali ulaz koji je trebalo još zamaskirati. Vremenom je ovako napravljen zid dobio boju krečnjaka koji ga okružuje i, zahvaljujući toj prirodnoj kamuflaži, ostao je neotkriven do današnjeg dana.

Pošto je pećina imala dva ulaza, i drugi ulaz je morao da bude zaklonjen od radoznalih pogleda. Tu su postavili čuvara koji, u tami duboke jame u koju je moguće spustiti se samo konopcem, uspešno obavlja svoju dužnost već nekoliko vekova.

Fatalni smuk

Onih, koji znaju gde je taj drugi ulaz je veoma malo. A onih koji znaju kako izgleda čuvar ulaza i zlata, uopšte nema. Svako ko se spuštao u jamu, ili je izvučen mrtav, ili je umirao nakon nekoliko sati. Srećnici koji su bili izvučeni iz jame, nisu ništa govorili, ili su šturo i nepovezano opisivali šta su dole doživljavali.

Na dnu jame, navodno, postoje tri stepenika. Čim bi nečija noga kročila na donji, treći stepenik, začula bi se strašna buka, a iz tame bi izronio veliki sivo-žuti smuk sa jarkocrvenim očima koji bi uljeza brzo i izuzetno snažno udario posred grudi. Povređeni bi, osim bola, osetio i neizmeran strah. Oni koji su razgovarali sa preživelima, potvrđivali su da su svi nesrećnici na grudima imali tragove udaraca. Neki radoznali tragači za blagom nisu imali sreću da se vrate u svet živih, i njihove pogibije su bile prikrivane da bi se izbegao sukob sa zakonom, pa zvanične istrage nikad nije ni bilo. Te su priče samo krišom prepričavane po okolini, a to je itekako bilo plodno tlo za nastanak i bujanje mita o velikom blagu i strašnoj zmiji – čuvaru.

Poslednji čovek, koji je 60-tih godina prošlog veka izgubio život u Smukovoj jami je izvesni Cola svirač iz sela Trnsko Odorovce. On je, doduše, izvučen živ, ali je umro iste večeri, ne progovorivši ni reč.

Šta se nalazi u toj jami, niko pouzdano ne zna. Da li tamo uopšte ima zlata i kakav je to smuk koji živi toliko godina? Na pretpostavku o tome da se, umesto živog stvora, u jami nalazi nekakav mehanizam, postavlja se logično pitanje: kako to da funkcioniše posle toliko vremena?

Mali broj ljudi zna mesto na kojem se nalazi Smukova jama. Ali, to ne sprečava avanturiste da, opremljeni noćnim farovima, naoružani kamerama, detektorima za metal, “tačnim i pouzdanim” mapama i ko zna čime još, neprestano opsedaju Greben planinu, nadajući se da će u njenim skrivenim pećinama pronaći svoju sreću.

Potraži beleg

U jednom od prepisa koji kruže Srbijom piše: “Traži Smukovu pećinu sa zapadnu stranu od selo Belu. Znak je jedno golemo krivo drvo. Pred pećinu na stenu iskovan smuk i srna. Pećina je dosta niska i u nju se kriju jazavci i lisice. Idi unutra. Na levu stranu ima golema pećina i tri basamaka što vode gore. Na prvi stani, drugi preskoči.

U stenu ima nešto kao kuke. Stani na nju i brkni ruku unutra, ima šaraf. Otšrafi šaraf i gurni napred šipku nek padne. Feder će da popusti ondak i smuk će da padne. Idi slobodno unutra i to 20 m napred pa će da vidiš železna vrata. Otvori vrata i udji napred u magazu. Pare su na 3 kupa i na svaki kup stoji takla koliko su i otkude su. To je glavni ulaz.”

Po jednom drugom opisu, koji se može naći tvrdi se: “Ovo potraži po ovaj plan. On je veran. Veruj mi, od ovog drugoga nema i bolje ne može da bude. Ovo je pravo i tačno. Ako oćeš da znaš za plan, traži pešteru jugoistočno od selo Gogin Vr. Idi u reku i pravo si na Smukovu pećinu. Ona je na desnu stranu od reke u gabrok. Od reku ima voda što teče. Idi uz nju pravo na Smukovu pećinu. Idi u nju. Na smuka si ali pazi da ne pogineš.”

Dragan Stoilkov