UskrsPriča o Bogočoveku nije važna samo vernicima, već i ateistima koji, možda, ne veruju da je Isus bio Sin Božji ali, ako ništa drugo, mogu je posmatrati kao poučnu priču o ljudskim vrednostima. Slavi se pobeda svetlosti nad tamom, a silazak Hristov u Had na Veliku subotu simbol je uništenja smrti, pobede nad paklom i đavolom

 

Dolazak proleća je u svim religijama, pa i onim paganskim, smatran razlogom za praznovanje. Kod hrišćana je ovaj praznik - Uskrs, koji pada u prvu nedelju nakon punog Meseca posle prolećne ravnodnevnice. Katolička i Pravoslavna crkva različito računaju datum Uskrsa (u zavisnosti od kalendara koji koriste), ali suština je ista: proslava Hristovog vaskrsenja.

Svi znamo da se jaja farbaju na Veliki petak i da uskršnji zeka ima neke veze sa Uskrsom. Ipak, možda bi trebalo da se podsetimo i pravog smisla stradanja Hristovog i Vaskrsenja… Priča o Bogočoveku nije važna samo vernicima, već i ateistima koji, možda, ne veruju da je Isus bio Sin Božji. Ako ništa drugo, mogu je posmatrati kao poučnu priču o ljudskim vrednostima.

Najavljen još u Starom zavetu

Da će novi Mesija sići među ljude najavljeno je još u Starom zavetu:Prezren bješe i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za što ne uzimasmo….A on bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i mučiAli on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja; kar bješe na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscijelismo.Vidjeće trud duše svoje i nasitiće se; pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova.Zato ću mu dati dio za mnoge, i sa silnima će dijeliti plijen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grijehe mnogih, za zločince se moli.

Kako su tekli dani pred Vaskrsenje? Pred praznik Pasha, u četvrtak (Veliki četvrtak), Hrist se vratio u Jerusalim i, tokom Tajne večere, izrekao čuvene reči:Uzmite, jedite; ovo je tijelo mojeiPijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova(tada je ustanovljena Sveta Tajna Pričešća). Učenicima je Bogočovek oprao noge, učeći ih kako treba da služe jedni drugima i naložio ih da ljube jedni drugekao što ja vas ljubim, govoreći o svom predstojećem stradanju.

Jevanđelja kažu da su se te noći Hrista odrekla dvojica njegovih učenika: Juda Iskariotski i Simon Petar:Zaista vam kažem; jedan od vas izdaće me. Zatim je Isus otišao u Getsimanski vrt, gde se, svestan onoga što mu predstoji moli Ocu:Ava, Oče, sve je moguće tebi; pronesi ovu čašu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti. U ovim rečima je velika mudrost za one koji umeju da je čuju, i možda bi upravo toga trebalo da se prisetimo kada želimo ovo ili ono, ili posustajemo na životnom putu - vernicima je jasno da smo svi pod vođstvom nečeg većeg od nas samih, ko bolje zna koji je naš put, ma koliko nam on možda izgledao težak ili nepravedan.

Iste noći, pre zore, Petar se tri puta odrekao Hrista, baš kao što mu je rečeno da će biti. Kada je shvatio šta je učinio, Petar se pokajao iz dubine duše i plakao gorkim suzama, moleći oproštaj. Juda, koji je potkazao učitelja, došao je hram i bacio novac dobijen za izdaju i - obesio se.

Stradanje na Golgoti

Svanuo je Veliki petak, dan Raspeća. U noći između četvtrka i petka, Bogočoveka su mučili i bičevali, a Pontije Pilat ga je predao Judejcima, ne našavši mu nikakve krivice. I pored toga, Hristov narod je našao načina da ga osudi, otpuživši ga da sebe proglašava carem (što je za Rimljane neoprostiv greh). Uoči Pashe, običaj je nalagao da jedan zatvorenik bude pušten na slobodu. Pilat je pustio narod da odluči ko će biti oslobođen - Hrist ili razbojnik Varava. Svetina, koju su nahuškali fariseji, povikala je da treba ubiti Isusa:Raspni ga! Raspni ga!

Sa trnovim vencem na glavi i teškim krstom na leđima Hrist je hodao putem koji se i danas zove Ulica bola. Poznata je priča o Simonu iz Karineje koji je pomogao Isusu da nosi krst. Kada su se popeli na Golgotu, postavljena su tri krsta, na koje su razapeti Bogočovek i dvojica razbojnika. I u ovom času, kaže Biblija, Hrist je molio Oca da oprosti ljudima, jer ne znaju šta čine. Kada je, oko tri sata posle podne (po današnjem računanju vremena) Hrist izdahnuo, kažu da se Sunce pomračilo, zatresla se zemlja, grobovi su se otvorili, a stenje je pucalo.

Pored krsta je ostala Bogorodica sa Marijom Magdalenom, a Josif iz Arimateje molio je Pilata da skine Hristovo telo i sahrani ga. Pilat je, da ne bi telo ostalo na krstu tri dana (subotom se ništa nije radilo, pa ni sahranjivalo), uslišio molbu. Zemaljsko telo Bogočoveka uvijeno je u platno i odneto u grobnicu isklesanu u steni koju je Josif spremio za sebe, a na ulaz je navaljen ogroman kamen. Rimske straže su dežurale ispred, u strahu da bi neko mogao da uzme telo.

Osvanula je Velika subota ili Strasna subota, danas hrišćanski praznik posvećen uspomeni na pogreb Hristov i njegov silazak u Had (pakao). Veruje se da je Hrist tog dana bio u grobnici telom, dok je duhom bio u paklu, a istovremeno na Nebu, na prestolu sa Ocem i Svetim Duhom. U paklu su bile duše svih ljudi koji su živeli i umrli do tada, a silazak Hristov u Had simbol je uništenja smrti, pobede nad paklom i đavolom.

Ovim su duše tamo zarobljene bile oslobođene okova.Zato i Hristos jedanput za grehe naše postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede Bogu, usmrćen telom, a oživevši duhom, kojim i siđe da propoveda duhovima u tamnici- piše u Bibliji. Stoga se Velika subota po pravilu obeležava strogim postom, sve do popodnevne liturgije. Ponegde se u našim krajevima na ovaj dan farbaju jaja, a negde se odlazi na groblje.

A posle subote, u svanuće prvog dana nedelje, dođe Marija Magdalena, i druga Marija da pogledaju grob. I gle, zemljotres bi veliki, jer anđeo Gospodnji siđe s neba, pristupi, odvali kamen i seđaše na njemu. A lik mu je bio kao munja, i odelo njegovo belo kao sneg.Vaskrsenje…

O značenju čina raspeća i Vaskrsenja govori Sveti Simeon Bogoslov:Vaskrsenje Hristovo jeste vaskrsenje nas koji smo pali. Jer kako će On, Koji nikada nije pao u greh, kako je zapisano, niti se imalo izmenio Svojom slavom, ikada vaskrsnuti i biti proslavljen - On Koji je svagda preproslavljen i Koji takav obitava iznad svakog načalstva i vlasti? Vaskrsenje i slava Hristova je, kako je rečeno, naša slava, koja u nama biva i koju mi pokazujemo i vidimo Njegovim vaskrsenjem. Pošto je jednom On naše učinio Svojim, ono što On čini u nama Njemu se pripisuje. A vaskrsenje duše je jedinstvo života. Naime, kao što mrtvo telo, ako u sebe ne primi živu dušu i sa njom se nesmešano ne pomeša, niti živi, niti može da živi, tako ni duša ne može da živi sama po sebi, ako se neizrecivo i nesmešano ne sjedini sa Bogom, istinski večnim životom. Jer pre svesnog, vidljivog i osetnog sjedinjenja ona je mrtva, premda je umna i po prirodi besmrtna. Naime, niti postoji znanje bezviđenja, niti viđenje bez osećanja. A smisao ovoga što govorim jeste sledeći - viđenje, a kroz viđenje znanje i osećanje (ovde govorim o duhovnim stvarima, jer u telesnim osećanje postoji i bez viđenja).

Šta je vera bez dela

Sveti Simeon podseća da većina ljudi veruje u vaskrsenje Hristovo,ali malo je onih koji ga jasno vide, a oni koji ga nisu videli ne mogu ni da se poklone Hristu Isusu kao svetom i Gospodu. A napominje i da sumrtvi oni koji imaju veru bez dela.Da se to ne bi i nama dogodilo, molim vas da iz sve snage sačuvamo zapovesti Božije, kako bismo okusili i sadašnja i buduća dobra i gledali lik Hristov, što neka svi mi dostignemo, blagodaću Gospoda našega Isusa Hrista, Kojem priliči slava u vekove. Amin.

Skeptici se vekovima bave idejom da Hrist nije zaista vaskrsnuo. Postoje razna objašnjenja - da su sledbenici imali neku vrstu vizije nakon smrti Isusove, pa se priča tako raširila; zatim - hipoteza da je telo bilo ukradeno (pa zato nije nađeno u grobu); a tu je i ideja da je priča o uskrsnuću nastala decenijama nakon (telesne) smrti Bogočoveka…

Suština Uskrsa i Vaskrsenja mnogo je dublja nego što možemo i da naslutimo. A da ne govorimo o samom činu žrtve za ljudski rod. Ovim je Hrist iskupio ljudske grehe, ali - da li i one koje upravo činimo, a činimo ih, bez sumnje, skoro svi? O tome treba da mislimo svaki put kada nešto u nama zna da činimo pogrešne stvari, iako nas možda um zavarava da je tou redu. Kao što suština posta nije samo izbegavanje mrsne hrane, već i uzdržavanje od loših dela i misli, tako ni suština Vaskrsa sigurno nije samo ukrašavanje jaja i obilna trpeza. Podsetimo se tog dana poruke koju je Isus Hrist darovao svetu - o vrednosti žrtve, o pobedi nad gresima i smrću, o ponovnom rođenju - boljeg čoveka.

Za kraj, citirajmo reči vladika Nikolaja Velimirovića: Hristos vaskrse, zemlju potrese, tugu odnese, radost donese.

Blagodatni oganj

Blagodatni oganjPlamen koji sesam od sebečudesno pojavljuje na Hristovom grobu u Jerusalimu na bogosluženju Velike subote, uoči pravoslavnog Vaskrsa, predstavlja pojavu Duha Svetoga i potvrdu Vaskrsenja. Verovatno nije slučajno što se Oganj pojavljuje upravo na Veliku subotu: dan kada je Hrist uneo svetlost i u sam pakao.

PosleprizivaSvetoga Duha, jerusalimski patrijarh prvi prima oganj na svoju sveću i predaje ga drugima. Interesantno je da Oganjsilaziisključivo na Veliku subotu po julijanskom kalendaru, koji poštuje većina pravoslavnih crkava.

Spomenka Milić