Mačka -  simbol Bastet, boginje zaštitnice sa telom žene i mačijom glavom

Mačka – simbol Bastet, boginje zaštitnice sa telom žene i mačijom glavom

Po istraživanju britanskih epidemiologa dokazano je da su odrasli koji pate od šizofrenije i manične depresije u detinjstvu često kontaktirali sa mačkama, a jedna studija ukazuje da je čak 53 odsto onih koji su imali mačku u periodu od rođenja do 13. godine – podložni šizofreniji

Ako ste pomislili da je čuvena serija DosijeX samo dobro upakovana izmišljotina, vreme je da razmislite ponovo. Lako vam se može dogoditi potpuno ista stvar kao u epizodi Led. Parazit Toxoplasmosis gondii je zaista u stanju da manipuliše ponašanjem tako, da pacovi postaju suicidalni a ljudi predisponirani za šizofreniju i izmenjena stanja ličnosti.

Najzanimljivija je činjenica da se Toxoplasmosis gondii može pronaći svuda oko nas. Taj parazit je postao deo ljudske svakodnevice pre 9 500 godina, kada su naši preci pripitomili pretke današnje domaće mačke. Čak i tada, mačke su bile daleko više od pukih istrebljivača pacova, smatrane su mističnim, okultnim bićima. Sposobnost ovog parazita da menja ljudski um i izazva šizofreniju, sasvim je lako pripisati kako vezama između mačije vrste i okultnog, tako i šamanističkim sklonostima ljudi.

Toxoplasmosis gondii je neprijatan i žilav parazit. U fazisporamože preživeti u tlu duže od godinu dana. Kada ga mačke progutaju, reprodukuje se u stomačnom zidu, a zatim ga mačka izbacuje preko izmeta i to u ogromnim količinama: 20g izmeta sadrži preko 20 miliona parazita. Iako su mačke primarni domaćini, T. gondii može inficirati i brojne druge vrste uključujući ljude, ptice i glodare. To su posredni domaćini u kojima se parazit razmnožava van crevnog trakta, stvarajući brojne ciste tankih zidova unutar čitavog tela, a posebno u mozgu. Te ciste mogu opstati tokom čitavog života domaćina i zovu ih latentnim toksoplazmozama. Njihov životni ciklus se nastavlja svaki put kada mačka pojede pticu ili glodara.

Totalna promena svesti

Kod ljudi infekcija parazitom Toxoplasmosis gondii odaje simptome koji podsećaju na blagu virusnu infekciju. Trudnice bi morale posebno da povedu računa jer parazit može izazvati brojne abnormalnosti kod fetusa, među kojima su gluvoća, epi-napadi i mentalna retardiranost. Šta više, čak do 60 odsto AIDS pacijenata inficiranih ovim parazitoma njihov načeti imunološki sistem ih čini veoma podložnim za infekcijudoživljavaju auditorne halucinacije i obmane, kao i druge poremećaje i simptome koji su upadljivo slični simptomima i poremećajima kod ozbiljnih mentalnih bolesti i šamanističkih iskustava.

Zapravo, kod 18 od 19 eksperimentalnih studija obavljenih od 1953. koje su proučavale potencijalnu vezu, za razliku od kontrolne grupe potpuno zdravih osoba, infekcije parazitom T. gondii bile su prisutnije kod ljudi sa šizofrenijom i drugim ozbiljnim mentalnim oboljenjima. Nemački naučnici su otkrili da je 42 odsto šizofreničara inficirano, dok je u kontrolnoj grupi zdravih osoba taj procenat bio samo 11 odsto. I jedna irska studija naglašava preovlađivanje antitela T. gondii kod 60 odsto pacijenata obolelih od šizofrenije i posebno 45 odsto bolničkog osoblja.

Konačni primer veze jeste činjenica da su odrasli koji pate od šizofrenije i bipolarnog poremećaja (manična depresija) mnogo češće u detinjstvu kontaktirali sa mačkama, nego što su išli na zdravstvene preglede. Jedna studija ukazuje da je 53 odsto ljudi koji su imali mačku u periodu od rođenja do 13. godine, podložnije oboljevanju od šizofrenije i bipolarnog poremećaja. Takvi posredni dokazi ne dokazuju da T. gondii izaziva šizofreniju, ali takvu ideju podržava pojava nekolicine drugih bolesti. Na primer, infekcija T. gondii u mozgu miševa menja nivoe nekoliko hemikalija povezanih sa raspoloženjem i učenjem, baš kao i sa šizofrenijom i drugim mentalnim oboljenjima.

U znaku boginje Bastet

Šizofrenija nudi dramatični primer kako Toxoplasmosis gondii može izmeniti mentalno stanje čoveka. Međutim, parazit može izmeniti mentalno stanje domaćina na veoma suptilan način koji, kod nekih vrsta, povećava šansu za transmisijom. Na primer, divlji pacovi su veoma oprezni i izbegavaju neobične stimulanse (jedan od razloga što ih je veoma teško uloviti) i pokazuju izraženu averziju prema mirisu mačijeg urina. Pacovi inficirani parazitom T. gondii potpuno odbacuju oprez; sasvim je izvesno da će prići novom i neobičnom predmetu i daleko ih je lakše uloviti. Zapravo, inficirani pacovi preferiraju oblasti označene mačijim urinom. Drugim rečima, T. gondii je u stanju da urođenu averziju pacova pretvori u samoubilačku sklonost mačkama. Valporska kiselina i haloperidol (lekovi kojima se tretiraju bipolarni poremećaj i šizofrenija), inhibiraju rast T. gondii i u sprečavanju suicidalnog ponašanja kod pacova efektivni su bar koliko i standardna terapija protiv toksoplazmoza.

Takođe je moguće da ovaj parazit utiče i na ličnost čoveka. Na primer, ljudi inficirani parazitom su skloniji ignorisanju društvenih pravila. U odnosu na zdrave ljude, oni ispoljavaju pojačan stepen sumnjičavosti, ljubomore i dogmatičnosti. Inficirane žene su izrazito srdačnije, nemarnije, ležernije, savesnije, upornije, moralističnije i ozbiljnije. Inficirani muškarci i žene su daleko skloniji osećaju krivice.

Istraživanje je pokazalo da je, na primer, mlada pacijentkinja sa latentnom toksoplazmozom bila daleko inteligentnija od zdravih osoba ali i osetljivija, uplašenija, nesigurna i sklona samoprekoru. Još dve karakterne osobine su takođe prisutnije kod žena sa latentnom toksoplazmozom: skup osobina koje psiholozi nazivaju ergična napetost (napetost, fustriranost, uzrujanost, naglost) i radikalizam – one teže da budu eksperimentalne, liberalne i analitičke. Nemaran, napet ili liberalan ljudski domaćin verovato ne povećava šanse za prenošenje parazita. Međutim, iste biohemijske promene koje su pacove navele da postanu suicidalni, kod ljudi se manifestuju kao promene ponašanja.

Da li je, možda, sposobnost T. gondii da modifikuje naše mentalno stanje doprinela specifičnom položaju mačke u okultnom, koji seže duboko u praistoriju? Na primer, 4000 godina stari ostaci i crteži pokazuju da je mačake isprepletana sa kosmologijom i religijom drevnog Egipta. Mačke su bile simboli Bastet, boginje zaštitnice sa telom žene i mačijom glavom.

Prvo pas, mačka mnogo kasnije

Drevni Egipćani su mumificirali milione sisara, ptica i reptila. Iako se mumifikacija obavljala gotovo na industrijskom nivou, to je u nekim slučajevima bio kompleksan proces koji je obuhvatao vađenje utrobe, umotavanje platnenim zavojima i balsamovanje – tretman kome su na istovetan način bili podvrgavani i ljudski pokojnici. Egipćani su sa posebnom pažnjom mumificirali mačke, što samo potcrtava njihov duhovni značaj.

Izgleda da su se spiritualne veze između mačaka i ljudi proširile čitavim neolitskim svetom na srednjem istoku. Tokom godina, arheolozi su pronašli kamene i glinene figure mačaka u Siriji, Turskoj i Izraelu. A onda su 2001. kod Šilourkambosa na Kipru otkrili 9 500 godina staru grobnicu sa ostacima tridesetogodišnjeg muškarca, najverovatnije pripadnika elite iz perioda neolita. Grobnica je predstavljala pravo obilje posmrtnih ponuda, među kojima su se posebno izdvajali polirani kamenovi, sekire i alat od kremena. Obližnja jama je bila puna morskih školjki koje su ukazivale na visok društveni položaj preminulog, pretpostavlja se da je mogao biti šaman. Arheolozi su pronašli i potpuno očuvani skelet mačke, sahranjen 40 cm dalje od čoveka, na isti način i na istoj dubini. Mačiji skelet je ostao potpuno artikulisan, što ukazuje da su drevni Kiprani sahranili i brzo zatrpali telo životinje gotovo istovremeno kada i pokojnika. Da je bilo drugačije, strvinari bi još davno rasuli ostatke. Naučnici su zaključili da je mačka stara osam meseci najverovatnije bila pripitomljena.

Arheolozi veruju da dvostruki pogreb ukazuje na značajnu ulogu mačke u životu i zagrobnom životu ljudi iz Šilourkambosa – da su neolitski ljudi mačke smatrali osobama i da zajednički pogreb implicira jaku povezanost ljudi i mačaka. Zaista, to drugarstvo (pogotovo što je čovek bio visoko na društvenoj lestvici) ukazuje na speciajalan odnos koji, najverovatnije, uključuje spiritualni aspekat.

Tako dugotrajna veza ljudi i mačaka – čak i njihov spiritualni značaj – imaju smisla. Čovečanstvo je pripitomilo mačke (koje su tada bile veće od ovih današnjih) 3000 godina nakon pripitomljavanja psa, gotovo u isto vreme kada su naši preci počeli da gaje žitarice i ovce. Kada smo se na društvenoj lestvici premestili od lovaca sakupljača do prvih stalnih naselja zasnovanih na poljoprivredi, uskladištene žitarice su počele neminovno da privlače miševe. Mačke su živele u naseljima i uništavale gamad. Moguće da je Bastet potekla zapravo od neolitskog kulta mačke na srednjem istoku i potom prerasla u boginju zaštitnicu, reflektujući kritičnu ulogu mačke kao čuvara žitarica neophodnih za ljudski opstanak i borca protiv ohih koji su taj opstanak ugrožavali. Ta dugotrajna spiritualna veza reflektuje i razlike između ljudi koji vole pse i onih koji su naklonjeniji mačkama. Psi su lovili sa muškim ratnicima i postali “čovekov najbolji prijatelj”. Mačke su ostajale u naseljima, često uz seoske mudre žene i šamane. Možda je odatle potekla i njihova veza sa misterijom i magijom. To se savršeno uklapa u ulogu mačke zaštitnice. Vremenom su ove životinje postale arhetipovi koje su predstavljali Bastet i veštice.

Molder je u pravu!

Bliski odnos mačijeg roda i veštica povećava verovatnoću od infekcije parazitom Toxoplasmosis gondii pa tako i šanse za razvoj šizofrenije. Šta više, ljudi oboleli od šizofrenije ispoljavaju brojne simptome među kojima su obmane, halucinacije, neobične misli i konceptualna dezorganizacija. Mnoga proročanstva pokazuju konceptualnu dezorganizaciju, što nam može pomoći da razumemo sopstveni način razmišljanja. (Setimo se samo dvosmislenosti ji đinga ili tarota!) Podvrgnuti se bilo kom šamanističkom iskustvu znači i iskusiti događaje i osećanja poput obmane i halucinacija. I zaista, petina mladih ljudih sa dijagnostifikovanom šizofrenijom iskusila je obmanu: verovanje da ljudi i predmeti mogu prolaziti kroz zidove, plafone i druge barijere. Ideja prolaska kroz prepreke je, naravno, kamen temeljac paganske literature, vilinskih priča i okultnog znanja, iako je očigledno da koncept ima važna simbolička značenja.

Drugim rečima, mnogi od simptoma šizofrenije su slični iskustvima šamana i veštica. Žene i šamani su bili podložniji kontaktu i infekciji parazitom T. gondii, jednostavno zato što su provodili više vremena u svojim naseljima. Promenom mentalnog stanja neki pojedinci, tokom istorije nazivani vešticama, mudrim ženama ili šamanima, mogu videti i čuti ono što drugi ne mogu, zbog čega su bili slavljeni ili proganjanizavisno od preovlađujućeg sistema verovanja. Kako je mačka postajala deo okultne ikonografije, sve više mudrih žena je čuvalo ove životinje i nastavljalo vezu. Ne postoji direktan dokaza sociologija i antropologija su daleko kompleksnije od jednostavne infekcijeali posredni dokazi ukazuju da T. gondii ima svoju ulogu u našim okultnim iskustvima.

U epizodi Led s početka ove priče, agenti Molder i Skali otkrivaju parazita hiljadama godina zakopanog duboko u arktičkom ledu, koji inficira ljude i nagoni ih da poubijaju jedni druge. Ako se uzmu u obzir povremeni slučajevi ekstremnog nasilja koje ispoljavaju šizofreničari, ideja iz TV serije uopšte ne liči na izmišljotinu. Izgleda da je nešto veoma blisko istini zaista tamo negde, u baštama i tlu širom naše planete.