SavinacPosle hrasta u Savincu, u ovom delu Srbije nestaju i malobrojni preostali zapisi

Viševekovne hrastove zapise na deonici Koridora 11 kroz takovski kraj, izgrađenu i lane puštenu u saobraćaj od Ljiga do Preljine, kao deo budućeg auto-puta Beograd – južni Jadran, sada ruše i – gromovi! Posle onog čuvenog zapisa kod Savinca, za čiji život se dugo vodila medijska, ekološka i državnička “bitka”, pa je na kraju srušen motornim testerama, gromovi su ovih dana na toj deonici spalili još dva hrasta. Meštani su u strahu…

Za porodice u selu Šarani zamalo koban, katastrofalan udar groma u poznati zapis, desio se 7. juna ove godine u pola osam uveče. Stradala svetinja, i kuće koje pukom srećom nisu oštećene, nalaze se tačno iznad tunela Šarani na Koridoru 11. Meštani sela Šarani, naročito porodica Vojislava Jovanovića (64) još sabiraju mučne utiske i polako se oslobađaju straha od groma, kao meteorološke, ili pojave kako svi kažu “odozgo”. Ali ne i straha od stradanja zapisa, od neizvesnosti što ih sve još može snaći.

- Sve do tog udara groma, ovaj hrast zapis, po pripovedanju naših predaka, star između 350 i 400 godina, imao je raskošnu zelenu krošnju. Baš takvog ga je pamtio i moj pradeda Stevan, koji je rođen 1887, a umro 1974, zatim meštani ovog i susednih sela, naravno svi mi i naša deca. Uz njega su bogoslužene verske ceremonije na Zavetni četvrtak, seosku slavu poznatu pod nazivom Šaranska zavetina. Pod zapis odvajkada su se prilagale žrtve. Ali nikada krvne! Samo mlečni proizvodi – svedoče Vojislav, njegova supruga Mira, komšijska rođena braća Milan i Dragomir Matković, njihova rodbina.

Nikom od njih nikada iz sećanja neće izaći zlokobni tutanj eksplozije i blesak, kad je grom te večeri udario u zapis na imanju Jovanovićevih.

- Vrlo jak odsjaj nam je zaslepeo oči. Progledali smo nakon minut-dva, kako ko, svi u čudu i strahu… U međuvremenu, nestalo je struje u kućama, pregoreli su TV i drugi aparati. Nekako smo dozvali vatrogasce, koji su brzo došli iz Milanovca. Gasili su vatru dugo, potrošili su dve cisterne od po pet hiljada litara vode. Kad smo svi mislili da je vatra ugašena, ujutro se iznenada rasplamsala. Tad je raskošna krošnja počela da se raspada, ogranak po ogranak se savijao i polako u žižama varnica padao.

Već na prilazu domaćinstvu Jovanovićevih još se i te kako oseća vrlo jak miris nebeskog paleža zapisa.

- On gori i u dubini zemlje, u korenima što su, verovatno, tokom četiri veka razgranati naširoko. Još ih, biće, pali vatrena struja od groma?! Uzalud ga stalno polivamo vodom – kažu Jovanovići i drugi Šaranci.

Bilo bi Šarancima lagodnije danedavno grom nije srušio i hrast zapis na brdu Očić, takođe blizu Koridora 11. Neko ga je, kažu, isekao za ogrev.

Sada se od zapisa u Šaranima drži još samo onaj u zaseoku Markeljići. Zapis u Rosuljama, oko koga je pre dve godine izbila poznata “bitka”, a na kraju ga je srušila država. Žal za zapisima trajaće dugo. Umovanje meštana ovog kraja na temu “Božja kazna ili meteo-prasak”, sigurno još duže.

- Pitali smo sveštenike, kako da ubuduće postupamo sa ovim zapisom na Ječmini, što ga je tako mistično srušio grom. Savetuju da se iduće godine na taj dan, 7. juna, uz ostatke zapisa održe liturgija, sa puno ljudi, i pomen – vele Jovanovići i Matkovići.