Johan Besler, pronalazač iz 18. veka mašine čija misterija nikada nije adekvatno objašnjena

Johan Besler, pronalazač iz 18. veka mašine čija misterija nikada nije adekvatno objašnjena

Treće Oko je nedavno objavilo priču o irskoj kompaniji Steorn koja je spremna da svetu ponudi rešenje nerešivog problema. Da li je preteča ove ideje, pronalazač Johan Besler, pre više od 200 godina već uspeo da napravi mašinu koja se večno kreće i proizvodi besplatnu energiju?

Čini se da potencijalni izvori beskonačne energije polako dospevaju u žižu javnosti. Baš u trenutku kada pomislimo da se čitava ideja izduvala, dogodi se nešto novo. O mašinama za koje njihovi konstruktori tvrde da mogu proizvesti besplatnu energiju (perpetuum mobile), raspravlja se već godinama uz svu prateću pompu, žestinu, klevete i uzgredna podmetanja.

Jedan od najpoznatijih primera mašine sa perpetualnim pogonom je točak Johana Beslera, za koji su mnogi eminentni ljudi njegovog vremena smatrali da je ostvario cilj evropske nauke postavljen još u srednjem veku: rotiranje težine na takav način da se proizvede više energije dok pada nego što je potrebno da se točak podigne uprkos sili gravitacije. Precizne okolnosti koje su dovele do Beslerovog otkrića su nejasne; jedna od priča nagoveštava da ga je inspirisala mašina koju je nekada davno video u manastiru.

Stotinama godina se svako razmišljanje o ovoj temi svodilo na mašinu koja će nekako biti u stanju da “prevari” gravitaciju, reagujući kao da je masa težine u pokretu manja nego u stanju mirovanja. Kod ove samokrećuće mašine, točkovi su obično u liniji duž centra gravitacije kao vodenično kolo i u kombinaciji sa genijalnom komponentom – specifičnim načinom zadržavanja i oslobađanja težine. Ako bi impuls sile postao veći od kombinovanih sila gravitacije, frikcije (trenja) i otpora vazduha, takav točak bi ne samo mogao da se pokreće sam od sebe već bi – pošto se jedna polovina njegovog oboda kreće nadole, nizbrdo (ad infinitum) – mogao i da poveća sopstvenu brzinu i stvori dovoljan višak sile koja će se zatim iskoristiti u druge svrhe. Posle Džulovog prvog zakona termodinamike (održanje energije) po kome se energija ne može stvarati, ovaj cilj nije bio samo praktično nedostižan, već je i zvanično proglašen nemogućim.

Dijagram koji pokazuje deo Beslerovog zbunjujućeg mehanizma

Dijagram koji pokazuje deo Beslerovog zbunjujućeg mehanizma

Ipak je 1712. godine Johan Besler, zanatlija koji je zapadnu Evropu proputovao uzduž i popreko, izložio sopstveni pronalazak u svojoj kući u nemačkom gradu Gera. Bio je to točak koji je mogao da se okreće sam od sebe. U izjavi koju je napisalo i potpisalo 14 najuglednijih ljudi toga grada – aristokrate, lekari, advokati i profesori – piše: “Dugo željeni i sanjani Perpetuum mobile je konačno pronađen …To je jedinstvena i neverovatno korisna mašina koja se okreće bez dodatnih tegova, vetra, vode ili izvorskih mehanizama … takođe je u stanju da lako i jednostavno pokreće druge mašine za čiji je rad potrebna velika sila – vodovode i mlinove …”

Naravno da ne postoji ni jedan živi pronalazač koji jednu takvu izjavu ne bi uramio i smesta okačio na zid. Johan Besler, ipak, nije se baš najbolje snašao u tako neočekivanoj situaciji. Možda i jeste bio genije – makar iza zatvorenih vrata svoga doma gde je, kažu njegovi savremenici, proveo 10 godina mukotrpnog rada da bi ostvario svoj cilj. Ali kada je došlo da se raspravlja o poslovnoj politici, Beslerova genijalnost mu nije pomogla da sagleda sve mogućnosti. Tako je ponudio da proda tajnu svoga točka za sumu koja bi danas odgovarala cifri od 30.000 evra. Ubrzo su se na njega obrušile optužbe da je prevarant, pa je razočarani pronalazač uništio svoj točak i napustio grad.

Naslovna strana Beslerovog rada iz 1719, u kome opisuje čedo svoga uma

Naslovna strana Beslerovog rada iz 1719, u kome opisuje čedo svoga uma

Ipak nezastrašen napadima (sebe je nazivao Orfejem), Johan Besler je sagradio veći model i ponovo prikazao mogućnosti svog točka, ovoga puta pod pokroviteljstvom grupe uglednih ljudi kojima je predsedavao Moric-Vilhelm, vojvoda od Cajsa. Besler je dozvolio svim prisutnim posetiocima da pregledaju i provere svaku komponentu mašine, pa čak i da je prenesu na drugi kraj prostorije gde ju je bilo moguće zaustaviti i nanovo pokrenuti lagnim guranjem jedne ruke. Prisutni su potpisali izjave da se Beslerov točak zaista pokreće onako kako je on to opisao u instrukcijama, baš kao i sertifikat da je demonstracija uspela u potpunosti. Jedno od glavnih imena koja su potpisala takvu izjavu bio je i Kristijan Volf, engleski matematičar i profesor.

Nepoznato je da li su Beslerovi klevetnci videli mašinu ili ne, ali se kampanja protiv pronalazača i njegovog izuma ponovo razbuktala. I ponovo, tvorac je uništio čedo svoga uma i pronašao novog patrona – Karla, grofa od Hese-Kasela. U zamenu za tajnu unutrašnjosti točka, grof je pronalazaču obezbedio svoju zaštitu, krov nad glavom i znatna materijalna sredstva. Besler je nameravao da napravi najveću i najgrandiozniju demonstraciju svog pronalaska.

Genijalci iz Steorna – da li će napraviti tehnološku revoluciju kakva još nije viđena

Genijalci iz Steorna – da li će napraviti tehnološku revoluciju kakva još nije viđena

A ovo je i dobar trenutak da se prisetimo Steorna, kompanije iz Dablina koja je nedavno najavila da je pronašla metod za proizvodnju besplatne, čiste i trajne energije. Svesni rizika koji prate tvorce prototipova u istoriji perpetualnog kretanja, ljudi iz Steorna su se opredelili za javno obraćanje svetu i bacili rukavicu izazova svetskoj naučnoj zajednici, pozvavši stručnjake da sami presude o tome da li su njihove tvrdnje istinite ili ne. Prema poslednjim informacijama, na oglas objavljen u Ekonomistu prijavilo se ni manje ni više nego 3 000 naučnika iz celog sveta. Možda je upravo u ovom trenutku porota od 12 izabranih naučnika zaključana u laboratoriji dablinske kompanije gde bar jedan od njih razmišlja ovako: “Izgleda da je moje shvatanje temeljne realnosti potpuno pogrešno. Naučno, moguće je da smo se vratili u nultu godinu!” Upravo je takvo razmišljanje ono čemu se ljudi iz Steorna nadaju, a ako nije, njihovim tvrdnjama o “potpunom izazovu našem dosadašnjem shvatanju Univerzuma” i mogućnosti postojanja “sveta sa beskrajnim zalihama čiste energije”, biće potrebna daleko lukavija i ubedljivija objašnjenja od onih sa kojima se trenutno suočava 12 naučnika.

Besler se 10. novembra 1717. našao u veoma sličnoj situaciji. Sa spremnim modelom trećeg točka, trebalo je da u zamku Vajzenštajn obavi testiranje pred grupom ljudi nesumnjivog integriteta i obrazovnog nivoa. Kada su svi delovi mašine pregledani a okolne prostorije temeljno pretražene zbog eventualnih skrivenih mehanizama i pomagača, točak je sklopljen i pokrenut. Dva dana kasnije, prostorija u kojoj se nalazio točak je zaključana i zapečaćena voskom. Dva naoružana vojnika su postavljena pred ulazna vrata prostorije.

Pedeset četiri dana posle, 4. januara 1718, prostorija je otpečaćena i otvorena, a prisutni su jasno videli da se točak i dalje okreće. Bilo je predloga da se period čekanja još produži ali ih je grof Karl odbio, uveren da je eksperiment uspešno demonstrirao potencijalnu korist Beslerovog točka. Točak je ispitiva i testiran i naredne četiri godine. Glavni arhitekta austrijskog cara je napisao: “Potpuno sam ubeđen da ne postoji razlog zbog čega ova mašina ne bi dobila ime Perpetuum Mobile, a imam dobre osnove da verujem da ona baš to jeste!”

Sve je išlo više nego dobro po Johana Beslera, iako ponekad stvari neminovno moraju krenuti u suprotnom pravcu.

Generatori budućnosti će biti mali, moćni i neće zagađivati životnu sredinu – bar tako tvrde entuzijasti

Generatori budućnosti će biti mali, moćni i neće zagađivati životnu sredinu – bar tako tvrde entuzijasti

Od kraja jula 2006. godine, rasplamsala se diskusija na pojedinim veb stranicama na Internetu gde se okupljaju inženjeri, pronalazači, mislioci i radoznalci i gde – iako baš ne razmenjuju ideje o svojim pronalascima, rado pomažu jedni drugima savetima i predlozima. Jedan od njih je i Džim Keli, koji tvrdi da je uspeo da reprodukuje Beslerovu tehniku još 60tih godina prošlog veka, ali je zaturio točak i delove crteža. Dok su ostali takođe pokušali da stave na sto sopstvene karte (među njima je bar još jedan tvrdio da je uspeo da provali Beslerov dizajn), Keli je izneo još grandioznije tvrdnje i isprovocirao takođe grandioznu onlajn svađu koja još uvek traje.

Kada Ken Toliver kaže: “Kao pronalazač mehanizma koji je nekada koristio Besler, tvrdim da će mene svet pamtiti duže nego njega”, nemoguće je a ne diviti se tolikom samopouzanju. Keli je sasvim sigurno pročitao nevedene reči, jer je u oštrom tonu smesta odgovorio: “Gopodo, pripremite latice ruža kojima ćete posipati put meni pobedniku – moja mašina na naizmenično gorivo je spremna za rad!” On predlaže da svi smesta otkažemo plaćanje električne energije i pripremimo se za ugradnju njegove mašine koju će pokretati mreža zatvorenih sauna i spoljašnjih bazena koji se zagrevaju imitacijom vulkanske lave.

Za razliku od ovih ljudi koji obožavaju da raspravljaju kako će rešiti energetske probleme planete, Johan Besler nikada nije javnosti otkrio princip rada svoje mašine. Zbog konstantnih napada i optužbi da je prevarant, njegova reputacija je pala na niske grane i nikada nije uspeo da postigne cenu koju je tražio za svoj točak. Na kraju je na delove i deliće rasturio mašinu, nacrte i beleške da ih niko ne može ukrasti, pa je naoštrio pero i napisao knjigu koja govori o njegovom otkriću i pred očima čitalaca vešto balansira nagoveštajima i šiframa, ne otkrivajući direktno tajnu. To je svojevrsni alhemičarski traktat nemenjen inženjerima. Johan Besler je umro za pisaćim stolom u 65. godini 1745, dok je radio nacrte za posebnu vrstu vetrenjača.

Bilo bi veoma loše po čovečanstvo ako Steornov uređaj zadesi sudbina Beslerovog točka. Priča o njegovom pronalasku pokazuje kako su čak i najpozitivniji zaključci do kojih dođu kvalifikovani i ugledni ljudi, samo deo dugog i teškog procesa prihvatanja revolucionarnih pronalazaka i pronalazača, mahom osuđenih na nerazumevanje ograničenih i sebičnih umova. Jer ako je Steornovo otkriće pravo i ako mu se dozvoli da zaživi, šta će se onda dogoditi sa velikim naftnim korporacijama i pratećim industrijskim krpeljima? I da li će ljudi iz tih korporacija koji već upravljaju svetom, zaista dozvoliti da im se u posao umešaju autsajderi koji nude besplatnu, čistu i trajnu energiju svima? Porota još uvek zaseda.