Nebo iznad Bežanijske kose 26. avgusta 2014 - fotografiju nam je poslao Slobodan Banićević

Nebo iznad Bežanijske kose 26. avgusta 2014 – fotografiju nam je poslao Slobodan Banićević

Tragovi izlaze - iz krila aviona?

Tragovi izlaze – iz krila aviona?

 

 

 

 

 

 

Internetom kruži imejl anonimnog aviomehaničara koji je suspendovan sa posla zato što je u avionu otkrio nešto što bi moglo biti sistem za raspršavanje aerosola. U razgovoru sa mehaničarem iz Beograda koji je godinama radio na održavanju velikih aviona saznajemo da li je ovo tehnički izvodljivo i da li su ipak za zaprašivanje zgodniji mali, neobeleženi avioni

 

 

Nebo nije kao što je bilo: prepuno je tragova aviona koji sumnjivo dugo traju. Svetski teoretičari zavere smatraju da se radi o kemtrejlsima - hemijskim tragovima kojima Veliki brat zaprašuje čovečanstvo, u nameri da ga zatruje i zaglupi (neke materije pronađene upaučininastaloj kada sadržaj padne na zemlju odlične su za remećenje fizičkog, a neke - psihičkog zdravlja).

U prošlom broju objavili smo navode čitaoca Vlade Spasića koji kaže da su nebo iznad Bariča 26. avgusta gusto preletali avioni, a da ih na sajtu Flightradar 24 (koji prati komercijalne letove) - nije bilo. Slično se dogodilo i na nebu iznad Šapca i iznad Bežanijske kose.

Naravno, postavlja se pitanje kakvi su to avioni - ako zvanično ne postoje? I zašto upravo oni ostavljaju sumnjive tragove? Da li je slučajnost što su nam se neki čitaoci javili sa konstatacijom da imaju jake alergije upravo kada padne kiša (logično bi bilo da im se simptomi olakšaju kada voda pokupi polen ambrozije)? I da li ima osnova priča da nas zaprašuju upravo iz malih, nekomercijalnih aviona? Ili je ovadelatnostproširena i na komercijalne letove velikih aviokompanija?

Ništa ne tvrdimo, jer je u modernom svetu, gde se virtualno prepliće sa stvarnim, a Internet je prepun lažnih vesti koje (možda) služe da nam potpuno zamagle vidik ponekad nemoguće videti zaveru i gde postoji, i ne videti - gde je ima. Zaista ne znamo gde je istina. S jedne strane, suviše je snimaka sumnjivih aviona da bi se teza o kemtrejlsima odbacila a, sa druge strane - pitanje je da li je ovaj program uopšte tehnički izvodljiv bez uplitanja velikog (prevelikog…) broja ljudi.

Istraživanje jednog aviomehaničara

Na koji način bi se to moglo uraditi? Jedan od mogućih odgovora nudi anonimni automehaničar čiji imejl, upućen Klifu Karnikomu, poznatom borcu za istinu o kemtrejlsima kruži Internetom…Iz razumljivih razloga ne mogu da otkrijem svoj identitet. Ja sam aviomehaničar u velikoj aviokompaniji. Radim u jednoj od naših baza za održavanje koja se nalazi na velikom aerodromu. Otkrio sam neke informacije za koje sam našao da su važne. Pravo, reću ću vam nešto ohijerarhiji” među mehaničarima.Ovo je važno za moju priču, a zašto - sami ćete otkriti.

Mehaničar objašnjava da u toj hijerarhiji postoje oni koji rade na motorima, oni koji rade na drugim delovima aviona i - završni kontrolori, koji sve pregledaju i svojim pečatom garantuju izvedene radove - oni su na vrhulestvice. Sledi oni koji su zaduženi za hidrauliku i sisteme za klimatizaciju, kao i mehaničari koji se bave drugim neesencijalnim sistemima. A na samom dnu liste su mehaničari koji rade na sistemima odlaganja otpada:Nijedan mehaničar ne želi da radi na pumpama, tankovima i cevima koje se koriste za odlaganje otpada iz toaleta. Međutim, na svakom aerodromu na kojem sam radio postoje uvek dvojica do trojica mehaničara koji dobroljno rade na sistemima toaleta. Drugi mehaničari su srećni da ih puste da to rade. Potpisnik pisma objašnjava da se sa ovimmomcimaniko posebno ne druži i da o njima nikada nije posebno ni razmišljao.Kao i većina aviokompanija, imamo recipročne ugovore sa drugim kompanijama koje sleću na ovaj aerodrom. Ako imaju neki problem, neki od naših mehaničara pobrinuće se za to. Isto tako, ako neki od naših aviona ima problem na nekom aerodromu gde druga aviokompanija ima bazu za održavanje, oni će popraviti naš avion. Prošlog meseca pozvali su me radim na avionu druge kompanije. Kada sam stigao do aviona, saznao sam da je problem u sistemu za odlaganje otpada.

Stigavši u tesan deo gde se nalazi ovaj sistem, mehaničar je shvatio da nešto nije u redu:Tu je bilo više rezervoara, pumpi i cevi nego što bi tu trebalo da bude. Isprva sam pretpostavio da je sistem promenjen. Prošlo je 10 godina otkako sam radio na nekom od ovih sistema. Dok sam pokušavao da rešim problem, shvatio sam da dodatne cevi i rezervoari nisu povezani sa sistemom za odlaganje otpada. Upravo sam to shvatio, kada se pojavio drugi mehaničar iz moje kompanije, jedan od onih koji je obično radio na ovim sistemima. Rado sam mu prepustio posao. Dok sam odlazio, pitao sam ga o dodatnoj opremi. Rekao mi jeda brinem o svom kraju aviona i da njega pustim da brine o ovome!

Revnosni radnik je na kompanijskom komputeru pregledao šemu kablova, ne bi li pronašao nešto ododatnoj opremi:Na moje iznenađenje, priručnici nisu pokazali ništa od dodatne opreme koju sam video sopstvenim očima dan ranije. Čak sam se povezao sa datotekama proizvođača i ni tu ništa nisam pronašao. Sada sam stvarno postao odlučan da otkrijem o čemu se radi.

Dodatni sistem

Naredne nedelje tri kompanijska aviona našla su se u hangaru radi periodične inspekcije:Upravo sam završio smenu i odučio da pogledam sistem za otpad na jednom od naših aviona. Sa svim tim mehaničarima okolo mislio sam da niko neće primetiti još jednog na avionu.

Počeo sam da pratim sistem cevi, pumpi i tankova. Pronašao sam nešto što je izgledalo kao kontrolna jedinica za sistem. To je bila kontrolna kutija standardnog izgleda, ali bez ikakvih oznaka. Sistem je imao jedan veliki i dva manja rezervoara, pretpostavljam da je veliki mogao da primi oko 50 galona. Tankovi su bili povezani sa ventilima za punjenje i pražnjenje odmah iza ispusnog ventila za sistem otpada. Kada sam dobio priliku da potražim ovu vezu ispod avioina, pronašao sam je lukavo sakrivenu ispod panela.

Mehaničar je pratio cevi koje su išle iz pumpi i postavilo se da one vode u mrežu malih cevi koje se završavaju na ivicama krila. Dalje objašnjava da se tu nalaze sistemi za pražnjenje statičkog elektriciteta u obliku šiljaka:Otkrio sam da cevi od ovog misterioznog sistema vode do svakog trećegšiljka. Prošlo je neko vreme kada me je primetio jedan od menažera i naredio mi je da izađem iz hangara, jer je moja smena završena.

Narednih par dana, navodi se u pismu, mehaničar je bio zauzet i nije stigao da nastavi potragu. Dva dana posle otkrića pozvali su ga da zameni senzor za temperaturu motora u jednom avionu:To mi je oduzelo dva sata. Završio sam posao i i okrenuo se sređivanju dokumentacije. Oko 30 minuta kasnije pozvali su me kod generalnog direktora, a tamo sam zatekao predstavnika našeg sindikata i dvojicu ljudi koje nisam poznavao. Direktor mi je rekao da je otkriven veliki problem i da sam predložen za suspenziju zbog lažnih papira. Predao mi je disciplinski obrazac u kojem se navodi da sam predao lažne papire za senzor temperature motora koji sam montirao nekoliko sati ranije. Bio sam zbunjen i počeo sam da protestujem. Rekao sam da je to smešno i da sam dobro uradio svoj posao. Predstavnik sindikata je onda progovorio i predložio da pogledamo avion i da vidimo da li stvar može da se sredi. U tom trenutku sam zapitao ko su ona dvojica. Direktor mi je rekao da su oni inspektori za bezbednost aviona, ali nije naveo imena.

Svi zajedno otišli su do aviona koji je trebalo da bude vazduhu, ali - umesto toga, bio je parkiran na rampi za održavanje. Predstavnik sindikata je izvadio senzor, proverio serijski broj i rekao da se radi o starom instrumentu.Zatim je proverio moj izveštaj, a onda sa police sa delovima uzeo zapečaćenu kutiju i odatle izvadio senzor sa serijskim brojem koji se poklapao sa senzorom koji sam instalirao. Rečeno mi je da sam suspendovan na nedelju dana bez plate i da momentalno odem. Sedeo sam kod kuće prvog dana suspenzije i čudio se šta mi se to dođavola desilo. Te večeri imao sam telefonski poziv. Glas mi je rekaoSada znaš šta se događa mehaničarima koji čačkaju gde ne bi trebalo. Sledeći put kada počneš da radiš na sistemima koji nisu tvoja briga, izgubićeš posao. A pošto se osećam velikodušno, verujem da ćeš uskoro moći da se vratiš na posao. Klik!’”.

Mehaničar je zaključio da je ono što se dogodilo direktno povezano sa njegovimistraživanjem. Narednog dana pozvao ga je generalni direktor i saopštio mu je da je, zbog ranijih odličnih rezultata rada, suspenzija redukovana i da već sutra može da se vrati na posao:Jedina stvar o kojoj sam mogao da mislim bila je šta to pokušavaju da sakriju i ko su to ONI!- piše dalje.Taj dan na poslu izgledalo je kao da se ništa nije dogodilo. Niko od mehaničara nije pomenuo suspenziju i moj predstavnik sindikata rekao mi je da ne pričam o tome. Te noći sam pokušao da na Internetu nađem neke odgovore. Ne sećam se sada kako sam stigao do vašeg sajta. Tada se sve sklopilo. Ali narednog jutra na poslu pronašao sam belešku u mom zaključanom ormariću. Pisalo je:Radoznalost je ubila mačku. Ne idi na Internet sajtove koji nisu tvoja briga

I to je to. ONI me posmatraju.

Pa, vi već znate šta oni rade. Ne znam čime prskaju ali mogu da kažem kako to rade. Shvatio sam koriste honey trucks. To su kamioni koji čiste otpad iz rezervoara za otpad u toaletima. Obično im se niko ne približava jer - ko želi da stoji u blizini kamiona punih g…. Dok ovi momci prazne rezervoare sa otpadom, istovremeno pune rezervoare sa sistemom za zaprašivanje. Znaju put kojim će avion leteti, pa verovatno programiraju kontrolnu jedinicu da počne da prska neko vreme pošto avion dostigne određenu visinu. Mlaznice u lažnim antistatičkim šiljcima toliko su male da niko u avionu ne može da vidi stvar. Bog nam svima pomogao! Zabrinuti građanin.

Projekat američke vlade?

Da li u ovom priči može biti istine? Neki komentarišu da možda tu ima neke osnove, jer - to bi objasnilo, recimo, otkud biološki agensi i eritrociti uhemijskoj paučini.Ako su kamioni opremljeni jednim rezervoarom, biće prvo napunjene aerosol jedinice u avionu, per nego što se otpad iz toaleta drenira u isti rezervoar u kamionu. Ovo otvara mogućnost ukrštene kontaminacije, kada bi se aerosoli pomešali sa ljudskim otpadom.

Ovo pismo komentariše drugi anonimus, obraćajući se takođe Klifu Karnikomu:

Čitao sam imejl anonimnog mehaničara i osećam se obaveznim da nešto kažem. Ja takođe radim za jednu aviokompaniju, mada sam ja u višim nivoima upravljanja. Neću reći za koju kompaniju, gde se nalazi, niti za koju kancelariju radim, iz očiglednih razloga.

Imejl mi zvuči istinito. Vazduhoplovne kompanije u Americi su pre mnogo godina postale učesnici u nečemu što se zove Project Cloverleaf (ProjekatList deteline). Pozvan sam na sastanak u vezi sa tim 1999. godine. Nekoliko zaposlenih koji su obavešteni o Projektu prošli su provere i potpisali ugovore o tajnosti, sa pretnjom zatvorom ako se prekrše. Oko 20 zaposlenih u našoj kancelariji pozvano je na sastanak sa dvojicom ljudi iz jedne vladine agencije - nije rečeno iz koje.

Rečeno nam je da će vlada platiti našoj aviokompaniji, kao i drugima, da ispušta specijalne hemikalije iz komercijalnih aviona. Na pitanje koje su to hemikalije i zašto da prskamo njima rečeno nam je da su informacije koje smo dobili sasvim dovoljne. Ostali su pri stavu da su hemikalije bezopasne, ali i da je program od takvog značaja da mora da se sprovede po svaku cenu. Kada smo pitali zašto nisu jednostavno opremili vojne avione za to, rekli su da nema dovoljno raspoloživih vojnih aviona da bi mogli da oslobode hemikalije u dovoljnoj količini.

Onda je neko zapitao zašto je potrebna sva ta tajnost. Prestavnici vlade su izjavili da bi se, ukoliko bi javnost znala da avioni leti oslobađaju hemikalije, grupe za očuvanje životne sredine pobunile i zahtevale da se prestane sa prskanjem. Neko je pitao jednog od vladinih ljudi: ako su hemikalije bezopasne - zašto ne reći javnosti šta je u pitanju i zašto se rasprskavaju? Izgleda da mu je (predstavniku vlade) zasmetalo ovo pitanje i rekao je autoritativnim tonom da javnost ne treba da zna šta se događa, ali da je ovaj program u opštem najboljem interesu. Takođe je rekao da ne treba o tome nikome pričati, niti postavljati više pitanja o tome. Ovim je brifing završen.

Ovaj anonimus navodi da se svi dokumenti u njegovoj kancelariji koji se odnose na Project Cloverleaf drže u zaključanim sefovima i da niko nije ovlašćen da ih iznese napolje. Samo malom broju zaposlenih dozvoljen pristup je ovim dokumentima, a oni su vrlo ćutljivi u odnosu na to šta tamo piše.

Gospodine Karnikom, ja nisam budala. Znam da se tu nešto dešava. I, iskreno, uplašen sam. I osećam visok nivo krivice jer sam svestan šta se događa, a ne smem o tome nikome da pričam. Počelo je da me izjeda što znam da kompanija za koju radim možda truje američki narod. Nadam se da će ovo pismo otvoriti nekome oči da vidi šta se događa. Još jednom, voleo bih da vam dam dokumentovanu informaciju, ali trebalo bi da razumete zašto moram da ostanem potpuno anoniman. Hvala.

Možda ipak nije tako?

Ako ste sa pažnjom pročitali iskaze dvojice svetskih anonimusa, najverovatnije vam priča izgleda prilično povezano i verovatno. Posebno ako se doda činjenica da je sve više snimaka aviona čiji magloviti tragovi počinju upravo - od krila. Što se odlično uklapa u priču da se na krilima nalazeprskalice, zakamuflirane u sistem koji sanira statički elektricitet. Ali - imamo i mi svoganonimusa, iskusnog aviomehaničara iz Beograda, kome smo predočili ovu priču. Koliko je verovatna?

Naš sagovornik kaže da ne odbacuje mogućnost namernog zaprašivanja, ali da ne veruje da to mogu da obave civilni avioni na komercijalnim letovima:

-Situacija koju opisuje mehaničar sasvim je moguća, ali ja za to imam sasvim drugo objašnjenje, jer su se slične stvari već dešavale. Dokumentacija za svaki avion vrlo je precizna i ne sme se ugraditi nijedan deo koji tu nije predviđen. Tako se, recimo, dešavalo da avion sleti na aerodrom koji održava druga aviokompanija - sa pokvarenim sistemom za odvođenje otpada. U takvim slučajevima, da bi avion mogao da nastavi let, mehaničari bi uradili nešto što i nije po propisu: ugradili na brzinu još jedan rezervoar za vodu koji snabdeva sistem, kojizavršava posao, ali se ne uklapa u stroge propise. Kada bi se to otkrilo, kompanija bi mogla da izgubi dozvolu za rad. Nekada je ovo rešenje privremeno, a nekada takvo stanje ostane i duže, radi uštede. Zato mislim da je mehaničar možda otkrio tako nešto: jedan rezervoar više, koji nije legalno ugrađen, i normalno je da su želeli da ga ućutkaju, jer bi sankcije po kompaniju bile oštre.

Naš sagovornik ne veruje da je uopšte izvodljiva montaža složenog sistema za rasrpšavanje aeorosola u veliki putnički avion, jer je za tako nešto bukvalno potrebnorasturitiletelicu i uključiti veliki broj ljudi, samim tim - i svedoka. Takođe, navodi da nema ničeg čudnog što tragovi avionaizlazeiz krila, jer se upravo tu nalaze ispusti za otpuštanje viška goriva. Ovakav scenario je moguć jedino u maloj aviokompaniji, sa jednim ili dva aviona, gde bi samo jedna smena (dakle - isti ljudi) radila na letelicama:

-Ako bi neko izabrao da se bavi ovakvom zaverom, putnički avion je poslednje sredstvo koje bi izabrao, jer ga ne pregledaju samo mehaničari, već i inspektori na drugim aerodromima. Ne bi bili toliko glupi da izaberu nešto što se najviše kontroliše, logičnije je koristiti manje avione koji podležu drugim pravilima. Takođe, ovaj dodatni sistem ima svoju težinu. Malo je poznato da se avion posle svih velikih radova meri na specijalnim vagama koje su hiperprecizne, a koje mere i balans aviona. A sa dodatnom težinom koja bi se videla na vagi - avion ne bi mogao da prođe test.

U čemu bi onda moglo biti objašnjenje za tragove koji zagađuju nebo - i zemlju? Aviomehaničar sa kojim smo razgovarali objašnjava da uopšte nije retka pojava da sistemi za odvod otpada negde propuštaju (otpad iz toaleta meša se sa jakim hemikalijama, a kasnije se kapsule sa pomešanim sadržajem utovaruju u pomenute kamione), i da bi to moglo objasniti biološke agense, ali i mnoge otrovne supstance kakve su pronađene analizama hemijske paučine. S druge strane, navodi da su goriva koje koriste avioni sve sumnjivijeg kvaliteta i sa sve više aditiva (recimo - dibrometan - kancerogeni dodatak za gorivo i insekticid koji je pronađen i upaučini).

Možda nas odozgo (bar iz putničkih aviona) zaprašuje samo ljudski nemar? Ispusti iz sistema hemijskih toaleta i neprečišćeno iobogaćenoaditivima gorivo za avione? A možda sve ovo važi samo za komercijalne letove, dok glavniposaoobavljaju manji, neobeleženi avioni, kakvi se najčešće i pominju..

Spomenka Milić

 

Ovaj tekst ne sme se reprodukovati u elektronskim i štampanim medijima bez dozvole Kompanije Novosti