Da li konzumirate gazirane ili voćne sokove, što se štetnosti tiče potpuno je svejedno – obe vrste izazivaju kardiovaskularne bolesti, zatim dijabetes tipa 2, kancer, ubrzano starenje ćelija, gojaznost, lupus… Šta sve sadrže ovi napici i zašto nam se sviđaju

Kada popijete 250 mililitara nekog napitka, bilo da je reč o voćnom soku ili gaziranom piću, u organizam ćete sigurno uneti 30 grama ili dve kašičice šećera. Kalorijska vrednost ovih proizvoda, tu ubrajamo i pivo, gotovo je ista i iznosi 42 do 49 kalorija na 100 mililitara; pošto u ovim napicima nema uglavnom ničega drugog osim šećera (nema ni masti, ni proteina), lako je izračunati kakav efekat imaju na organizam i zdravlje građana, posebno dece, ističe prof. Branko Jakovljević, specijalista prehrane na Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Iako trgovci, koristeći razne načine da privuku kupce, često tvrde kako je neki proizvod „100 posto voće”, to je netačno: „Republički pravilnik pravi razliku u kvalitetu, u nekom soku ima više ili manje voćnog sadržaja, ali što se tiče efekta na zdravlje, mislim da nijedan od tih sokova nije za preporuku, jer nikada ne može biti zamena za voće“. Prof. Jakovljević kaže da je reč o „praznim“ kalorijama, bez ikakve biološke vrednosti. Na nekim proizvodima je istaknuto da sadrže vitamine, međutim, čak i da je tako (iako je pitanje koliko se takve tvrdnje i proizvodi kontrolišu), reč je o minimalnim količinama, sa beznačajnim učinkom.

Britanska grupa „Akcija protiv šećera” ovih dana je objavila zapanjujuće rezultate najnovije kampanje, provedene u supermarketima, ustanovivši kako je, od 203 vrste kontrolisanih sokova, napitaka i frapea, četvrtina imala više šećera nego popularna „koka-kola“; ona ima 10,6 grama na 100 mililitara napitka. Usledila je preporuka roditeljima da, zbog ovakvih podataka i porasta broja obolelih od dijabetesa tipa 2, deci daju običnu vodu ili voće umesto sokova.

Branko Jakovljević napominje da postoji još jedan problem. Naime, deca koja piju sokove ne piju mleko ili slabo konzumiraju mlečne proizvode, što je dodatna šteta po zdravlje „jer su oni jedini pravi izvori kalcijuma, važnog za sveukupan razvoj deteta“.

Neobični eksperimenti

U nekim supermarketima prodaju se sokovi od ceđene narandže, jabuke ili kruške, međutim, ni to nije zamena za voće jer pri ceđenju dobar deo voćke, onaj kvalitetniji, bacamo. U stvari, napravi se samo koncentrat šećera iz voćke što je, na neki način, pokvari. Glihemijski indeks soka je neuporedivo veći od glihemijskog indeksa celog ploda. Zato treba da se jede voće kada god je to moguće; ne cediti ga, jer se na taj način mnoge bitne tvari, kao što su pulpa i dijetalna vlakna, odbacuju. Na pitanje kako komentariše rezultate britanskih stručnjaka, da li je zaista svejedno da li ćete popiti neki takozvani „kola“ napitak ili voćni sok, Branko Jakovljević kaže da je svejedno, ukoliko pričamo o šećeru. Gazirani napici, dodaje, imaju i druge štetne materije, a sadrže istu količinu šećera koliko i sve druge šećerne vodice. Uz konzumiranje ovih napitaka, ruku pod ruku ide, rekosmo, povećana gojaznost, dijabetes tipa 2 ili karijes. „U tom smislu ne razumem majke koje uspavljuju decu bočicom soka“, kaže prof. Jakovljević.

U prilog ovoj priči nikako ne idu reklamne kampanje, dovijanja trgovaca da prodaju što više sokova. Zbog toga se, vrlo često, na deklaraciji neće naći informacija o količini šećera, ali kupac to sam može izračunati. Svaki od ovih proizvoda ima na etiketi naveden broj kalorija na 100 mililitara. Pogledajte taj broj, obično je od 42 do 49 i podelite ga sa 4,1 kalorijom, jer je to ekvivalent energije što ga oslobađa jedan gram šećera. Time ćete odmah shvatiti koliko šećera ćete uneti sa 100 mililitara soka, a koliko u uobičajenoj čaši od dva decilitra. Najnovija studija, objavljena u „Američkom žurnalu javnog zdravlja“, donosi rezultate koji će bilo kog ljubitelja ovih, šećerom zaslađenih, pića odvratiti od dalje konzumacije.

U pokušaju otkrivanja da li gazirana pića ubrzavaju proces starenja ili ne, istraživači su posmatrali i ocenjivali 5.300 zdravih odraslih ljudi; oni su pili šećerne vodice, dijetalna gazirana pića i voćne sokove, u razdoblju od 5 godina. Učesnici, starosti od 20 do 65 godina, nisu imali dijabetes niti kardiovaskularne bolesti, kažu naučnici. Elem, šećerna pića su se pokazala još nezdravijim nego što su naučnici i pretpostavljali. Kako bi testirali da li postoji veza između slatkih pića i starenja ćelija, poredili su deo dužine telomera leukocita (krajevi hromozoma) kod ispitanika. Što su telomeri kraći, ćelija se sporije regeneriše, ukazujući na ubrzano starenje i povećan rizik od bolesti i rane smrti, izveštava TV CBS iz San Franciska. Što su više zaslađenog pića učesnici pili, toliko su im telomeri postajali kraći. „Ovo otkriće je alarmantno, jer ukazuje da starimo zbog preteranog korišćenja gaziranih pića”, rekla je jedna od vodećih autorki studije, dr Elisa Epel, posvetivši pet godina ovom neobičnom eksperimentu.

Dobrovoljci su kontrolisani svaka 24 sata, dok su nalazi dobijeni korišćenjem „multivarijacijske linearne regresije“, kako bi se zabeležila dužina hromozoma. Oko 21 posto učesnika ankete priznalo je da su konzumirali oko pola litra gaziranih pića dnevno što, po računici naučnika, skraćuje život za oko 4,5 godine. Nakon postavke sociodemografskih i zdravstvenih karakteristika, istraživači su izvestili, sa 95 posto sigurnosti, da su zaslađena pića povezana s kraćim telomerima. Zaključili su da bi tek „sto postotni“ voćni sokovi mogli imati pozitivan učinak na zdravlje, dok zaslađena gazirana pića imaju dugoročno loše efekte. Prethodne studije su dokazale da pića sa šećerom zaista ubrzavaju starenje ćelija, izveštava „Guardian Liberty Voice“. Redovno konzumiranje zaslađenih gaziranih pića moglo bi uticati na metaboličke bolesti i ubrzano starenje ćelija, zaključuje se u izveštaju, ukazujući da su i drugi faktori mogli doprineti skraćivanju telomera i nastajanju bolesti. „Mislimo da možemo konzumirati velike količine gaziranih pića dokle god ne dobijamo na težini, ali to sugeriše postojanje nevidljivog puta koji vodi ka ubrzanom starenju, nezavisno od težine”, rekla je dr Epel, dodajući da „konzumiramo toliko šećera, prirodnog ili organskog, da je to za nevericu. Šećer je jedna od najštetnijih namirnica. On ima niz loših uticaja na zdravlje, uključujući dijabetes i rak, da spomenem samo neke“. Profesorka Epel planira da uradi još jednu studiju; ona će pratiti navike konzumiranja zaslađenih pića kod dobrovoljaca „u realnom vremenu”, pre nego što se rezultati uporede sa starenjem ćelija.

Metabolički sindrom

Pre dve godine, u uglednom časopisu „Priroda“ (Nature) objavljen je članak bombastičnog naslova: „Toksična istina o šećeru“. Autori se direktno obračunavaju sa šećerom kao ozbiljnom opasnošću po zdravlje pojedinca i nacije, navodeći čvrste hipoteze o kontroli dostupnosti šećera po sličnom modelu kao što se pristupa problemu alkohola. Naime, u septembru 2011. godine, Ujedinjeni narodi su objavili kako su prvi put u ljudskoj istoriji hronične nezarazne bolesti (bolesti srca, karcinom i dijabetes) premašile zarazne bolesti. Taj problem događa se u svim zemljama gde je usvojen tzv. zapadnjački način ishrane i zato beleže značajan porast gojaznosti i pratećih bolesti. Danas je u svetu 30 posto više debeljuca nego mršavih osoba. Ali, nije problem samo u debljini. Čak 40 odsto osoba koje primenjuju zapadnjački način ishrane imaju obeležja metaboličkog sindroma iako nisu gojazni – a to obično znači pojavu dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, probleme sa nivoom masnoća u krvi, kardiovaskularne bolesti, gojaznost u području struka i gornjeg dela tela, plus masnu jetru.

Za sve savremene bolesti glavni krivci su pušenje, alkohol i nepravilna ishrana, prema izveštajima UN. Pušenje i alkohol uglavnom su pod nadležnošću vlada i javno-zdravstvenih ustanova, a kvalitet hrane je uvek teško regulisati, iako je esencijalna za održanje života. Autori članka u „Prirodi“ povukli su paralelu između alkohola i šećera, radi se o supstancama koje su neizbežne (široko dostupne i ukorenjene u društvenim navikama), toksične (imaju negativno dejstvo po zdravlje), stvaraju zavisnost i mogu se zloupotrebljavati, uz negativan društveni učinak. Može zvučati smelo i preterano, ali prekomerne količine šećera zaista deluju negativno na zdravlje, izazivajući niz bolesti, praveći „metabolički sindrom“. Sve je više studija kojima se dokazuje kako šećer i slatka hrana mogu izazvati zavisnost. Zato se dodatno oporezivanje slatkiša, u raznim razvijenim zemljama, razmatra vrlo ozbiljno. Šećer iz šećerne repe je postao popularan u SAD krajem 1970-ih, jer je bio puno jeftinija alternativa od uobičajene šećerne trske. U proseku konzumiramo 27 kašičica šećera dnevno, a preporučeni unos je ne više od šest za žene i ne više od devet kašičica za muškarce.

Zašto konzumiramo toliko šećera i zašto ga dodajemo gotovo svemu što jedemo? Nije tajna da je hrana-smeće (junk food) osmišljena kako bi bila „zarazna“, šećer u njoj vas doslovno polako ubija. Nedavna studija UCLA (Kalifornijski univerzitet u Los Anđelesu) utvrdila je da šećer smanjuje IQ, stvarajući zavisnost kao heroin.

Naš svet je pun štetnih materija, stalno ih konzumiramo na dnevnoj bazi. Masovno se kupuju, jer su napravljene da budu jako „zarazne“. Korporacija „Koka-kola“ svakodnevno reklamira svoju šećernu vodicu, najmoćniji brend na svetu. Dnevno se konzumira dve milijarde konzervi, boca i bočica u 207 država. Receptura ove popularne šećerne vodice je tajna i niko do sada nije uspeo da kopira formulu. Trenutno samo dva čoveka na svetu znaju formulu, i oni nikad ne putuju istim avionom, tajna se čuva. Smatra se da je „Koka-kola“ osmislila većinu reklamnih kampanja koje danas poznajemo. Datum stvaranja preduzeća, danas jednog od najmoćnijih koncerna, je 8. 05. 1886. kada je farmaceut Džon Pemberton pokušao da napravi lek za glavobolju pomešavši, kao glavne sastojke, ekstrakt iz dve biljke, južnoameričke koke i afričke kole. Ova „medicina“ je prodavana po 5 centi. Ubrzo, lek je postao popularan zbog efekata pomešanog kokaina i kofeina. Nije čudno, jer su tri čaše ondašnje „kole“ imale kokaina u sebi identično jednoj dozi današnjih kokainomana. Pacijenti su se osećali jačim i poletnijim, glavobolja je nestajala.

Pemberton je od 1888. počeo da prodaje biznis različitim partnerima, među njima je bio i biznismen Asa Kandler. On 1891. otkupljuje sva prava za 2300 dolara.

Početkom 1903. kompanija je morala da izbaci kokain, ali su zato pojačali prisustvo kofeina. Napitak u jednoj čaši sadrži 19,6 mg kofeina u 200 ml šećerne vodice. Od tada vodica ima sličnu recepturu, čuva se u tajnosti ali se, shodno savremenim trendovima, menjaju zaslađivači, čisto da kompanija ne bi zavisila od cene šećera na tržištu. Godine 1919. Kandler firmu prodaje Ernestu Vudrufu za 25 miliona dolara. Danas se vrednost koncerna procenjuje na gotovo 200 milijardi dolara, sa godišnjim prihodom od preko 48 milijardi. Zapošljava, širom sveta, 146.000 ljudi. Najprepoznatljiviji je brend (97 posto stanovništva prepoznaje logo) i svake sekunde se popije preko 10.000 konzervi, boca i bočica. Interesantno – da je Koka kola država, bila bi na 76. mestu (od 195 država). Znači, moćnija od 120.

Kućni poslovi

Šećerna kola-vodica, najprepoznatljiviji brend na svetu, izuzetno je korisna; recimo, njom možete da očistite zagoreli lonac. Evo recepta: u zagoreli lonac sipajte napitak tako da pokrije zagorela mesta, ostavite da deluje pola sata i, nakon toga, sunđerom uklonite nečistoće. Istim principom možete od rđe očistiti nakit, stare kovanice ili escajg. Takođe, pomaže pri lakšem odvijanju zarđalih šrafova. Napitak pomaže bujnost vaših biljaka ako im u saksije sipate pola decilitra dnevno. Isto tako, idealna je za uklanjanje masnih mrlja s odeće. Biće dovoljno da natopite mrlju petnaestak minuta i kasnije operete tkaninu na uobičajen način. Isto tako, možete očistiti i slučajno prosuto ulje s poda. Poprskajte pod i ostavite vodicu da deluje neko vreme, pa onda isperite vodom. Sa malo „kole“ skinućete led sa šofer-šajbne ili očistiti prozore. Limunska kiselina iz napitka omogućava brzo i lako odmašćivanje. „Kola“ spada u odlične insekticide. Jednostavno je sipajte u neku posudu i ostavite. Šećer iz napitka će ih privući, a kiselina ubiti.

Provetrenu „kolu“ polijte po kosi i posle par minuta je isperite i vaše kovrdže će izgledati savršeno. Ako vam se, slučajno, žvakaća guma zalepi u kosu, pokvasite to mesto gde je žvaka i rešićete problem. Koka-kola uspešno uklanja mrlje krvi s odeće i tkanine. Zanimljivo, američka policijska patrola, u nekim saveznim državama, nosi po dva galona napitka kako bi uspešno očistila krv sa asfalta, nakon saobraćajnih nezgoda. Znači, upotreba može biti široka, a da li je dobra i za piće, osim što je zarazno ukusna? Šta se događa u našem telu kad popijemo „kolu“? Deset minuta nakon što je ispijemo, uneli smo, otprilike, 10 kafenih kašičica šećera što je preporučena dnevna doza. Kada bi odjednom uneli toliki šećer, bila bi nam muka. To se ne događa, jer dovoljna koncentracija fosfatne kiseline ublažava efekat mučnine. A 20 minuta nakon što popijete „kolu“ količina šećera u krvi naglo skače, izazivajući insulinsku eksploziju. Jetra reaguje tako što sve šećere pretvara u masnoće. Nakon 40 minuta kofein je u potpunosti apsorbovan. Šire vam se zenice, raste pritisak, dok jetra pumpa još više šećera u krvotok. Receptori adenozina u mozgu su blokirani, što sprečava osećaj vrtoglavice. Mozak pojačano proizvodi serotonin, dovodeći vas u blago euforično stanje.

Sat vremena kasnije, fosforna kiselina veže kalcijum, magnezijum i cink iz creva, ubrzavajući rad organizma. Hemijski, ovo je smesa velikih količina šećera i zaslađivača, pa je u ovom periodu povećano urinarno izlučivanje tečnosti. Sada izbacujete sav magnezijum, cink i kalcijum koji ste prethodno uneli hranom. Uz vrlo važne mikroelemente, što je trebalo da budu apsorbovani, izbacuje se ogromna količina tečnosti. Dolazi do šećernog kolapsa i jednostavno morate popraviti stanje. Ako ste navikli na koka-kolu, to će biti najlakši način, ona baš prija. Da li znate da je možemo svrstati u drogu, vrlo lako se „navući“ na nju, a posledice su višak kilograma i stomak kao kod trudnice. Ali, da saznamo koje sve materije se nalaze u koka-koli…

Na prvom mestu je fenilalalin (phenylalanine), koji utiče na lučenje serotonina (hormona sreće) i izaziva zavisnost. Fosforna kiselina (phosphoric acid, E338) smanjuje gustinu kostiju, vezujući kalcijum i magnezijum, stvarajući soli što se ne apsorbuju, izazivajući bolesti bubrega i stvaranje kamena. Natrijum-ciklamat (sodium cyclamate, E952) je veštački zaslađivač zabranjen još 1969. jer je otkriveno da formira kancerogenu materiju u organizmu. Acesulfam (acesulfame potassium, E950), veštački zaslađivač; za njega se tvrdi da nije dovoljno testiran pre puštanja u upotrebu i sumnja se da je kancerogen. Aspartam (aspartame E951), je štetan za mozak i može izazvati tumor. Kofein (caffeine) izaziva zavisnost, a natrijum-citrat (sodium citrate, trisodium citrate) regulator je ukusa, anestetik (za jezik) i antikoagulant. Natrijum-benzoat (sodium benzoate, E211) konzervans, može reagovati s vitaminom C i formirati benzen, čija su kancerogena svojstva poznata. Takođe, utvrđeno je da ova hemikalija izaziva ćelijska oštećenja, jer utiče na DNK mitohondrije. Zatim, 2007. je otkriveno da natrijum-benzoat izaziva hiperaktivnost i smanjuje inteligenciju kod dece.

Prema ovim istraživanjima, IQ opada i do 5,5 posto. U kartelu „Koka-kola“ su izjavili da će obustaviti upotrebu E211 „čim se pronađe adekvatna zamena”. Naravno, nije koka-kola jedina koja ima ove sastojke u sebi, ali zero koka-kola u sebi nema ništa drugo. Aspartam je jedan od najopasnijih, na žalost i najdostupniji dodatak hrani. Naime, aspartam je veštački zaslađivač 2000 puta slađi od šećera (1 kg aspartama zamenjuje 2 tone šećera), a istovremeno je niskokaloričan. Zbog toga je idealan za sve proizvode bez šećera (sugarfree) kao što su žvakaće gume i mnoge gazirane i negazirane šećerne vodice. Problem nastaje kada se unosi u organizam, jer ovaj zaslađivač na temperaturi ljudskog tela postaje otrovan kao npr. cijanid. Najgore je to što ima zakasnelo delovanje (tj. posledice se osete godinama nakon uzimanja, jer se konstantno taloži u organizmu). Direktni je izazivač multipleks skleroze i lupusa (po nekima i raka).

Novo doba donosi nam GMO šećer. Da bi vodice bile jeftinije, umesto šećera se koristi visokofruktozni kukuruzni sirup (high fructose corn syrup, HFCS) dobijen od genetski modifikovanog kukuruza. Kad-tad, šećerne vodice se moraju etiketirati kao GMO. Aspartam je još jedan GMO zaslađivač, jer se proizvodi pomoću GMO bakterije. Mnoge studije HFCS dovode u vezu sa teškim oboljenjem, dijabetesom tipa 2. Istraživači sa Univerziteta Oksford su došli do zaključka da je dijabetes tipa 2 za 20 posto zastupljeniji u zemljama gde se koristi HFCS u hrani i piću. Veštačka boja metilimidazol (4-MEI) je u Kaliforniji stavljena na listu kancerogenih proizvoda, tako da će „Koka-kola“ i „Pepsi“ morati da menjaju recept, odnosno da uklone sastojak 4-MEI; pored ovih pića, nalazi se u soja-sosevima i nekim popularnim vrstama piva.

Kampanja protiv šećerne vodice

Testiranja na životinjama su pokazala da ovo sredstvo može potencijalno biti kancerogeno i izazvati teška oboljenja, kao što su rak pluća, rak jetre, leukemija… Najveći svetski proizvođač gaziranih napitaka, podupire novo, „naučno utemeljeno” rešenje: „Da biste održali telo zdravim i normalne težine, vežbajte više i ne brinite o smanjivanju kalorija“.

Koncern se udružio s uticajnim naučnicima, oni promovišu ovu poruku u medicinskim časopisima, na konferencijama i putem društvenih medija. Ne bi li im pomogla da šire tu ideju, „Koka-kola“ im je osigurala finansijsku i logističku podršku putem nove neprofitne organizacije nazvane „Globalna mreža energetskog balansa“ (Global Energy Bilance Network); ona tvrdi kako se Amerikanci preterano bave time šta jedu i piju, a ne posvećuju dovoljno pažnje vežbanju“, piše „Njujork tajms“.

Fokus većine popularnih medija i stručne štampe je na brzoj hrani i slatkim napicima, okrivljujući ih za debljanje ljudi, tvrdeći da jedu previše”, kazao je potpredsednik organizacije Stiven N. Bler, naučnik koji je na kanalu Jutjub predstavio ovu organizaciju. „Zaista nema uverljivih dokaza da je ishrana uzrok toga”, citirao je „Njujork tajms“ Stivena Blera, potpredsednika ove neprofitne organizacije. On je rekao da su mediji i naučni časopisi previše naglasili količinu konzumiranih namirnica okrivljujući „brzu hranu“, slatka pića, itd, dok istovremeno Amerikanci ne posvećuju dovoljno pažnje fizičkim vežbama.

Koncern „Koka-kola“ je pokrenuo istraživanja zbog sve intenzivnije kampanje protiv njihovog slatkog napitka, čija potrošnja je smanjena za 25 posto u poslednjih dvadeset godina, navode mediji. „Prodaja koka-kole opada i postoji nedoumica, politička i javna, zbog štetnosti gaziranih napitaka”, rekla je Mišel Simon, ombudsman u slučajevima koji se odnose na javno zdravlje, nazivajući inicijativu „Koka-kole“ „direktnim odgovorom” na ove gubitke. Predstavnici „Globalne mreže energetskog balansa“ objavili su da je „Koka-kola“ prošle godine uložila dva miliona dolara da pokrene ovu istragu. Isti izvori kažu da je od 2008. gigant uložio skoro četiri miliona dolara za razne projekte dvojice osnivača koncerna: Blera i Gregorija Henda. Zdravstveni stručnjaci kažu da ova poruka dovodi ljude u zabludu i da je deo nastojanja kompanije da umanji kritike zbog uloge zaslađenih pića u širenju gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Oni tvrde da koriste novu organizaciju ne bi li uverili javnost da se fizičkom aktivnošću može kompenzovati loša ishrana, uprkos dokazima da vežbanje ima minimalan uticaj na težinu u poređenju s onim šta ljudi konzumiraju.

Prodajni rezultati „Koka-kole“ su u padu, a svedoci smo i velikog političkog i javnog zaziranja od slatkih gaziranih pića; svaki veći grad pokušava da učini nešto da obuzda njihovu potrošnju”, rekla je Mišel Simon, javni zaštitnik građana za zdravstvo. „Ovo je direktan odgovor preduzeća na gubitke koje trpi. Očajni su i žele to da zaustave”, dodaje. Telesna aktivnost je važna i svakako pomaže, kažu stručnjaci. Ali, studije ukazuju na to da vežbanje povećava apetit, pa ljudi konzumiraju još više kalorija. Takođe, vežbanjem trošimo daleko manje kalorija nego što većina ljudi misli. Limenka koka-kole, na primer, sadrži 140 kalorija ili oko 10 kašičica šećera. Da bismo ih potrošili, trebalo bi da hodamo skoro pet kilometara.

Miodrag Milanović

Copyright Treće oko – Ovaj tekst, ili njegovi delovi, ne sme se kopirati i prenositi u štampanim i elektronskim medijima bez dozvole.