Dr Džon Moris sa klinike “Mejo” – ako nije rak, nemojmo ga nazivati rakom

Nova medicinska klasifikacija nekih vrsta tumora ukazuje da su mnoge operacije i agresivna lečenja zračenjem i hemoterapijombili nepotrebni, što je priznao i američki Institut za rak

 

Posle decenija netačnih dijagnoza raka sa pratećim lečenjem i miliona osakaćenih zdravih ljudi, američki Nacionalni institut za rak (National Cancer Instittute) i uticajni naučnomedicinski žurnal JAMA (Journal of American Medical Association) priznali su da su sve vreme grešili.

Još 2012, Nacionalni institut za rak okupio je grupu eksperata za procenu klasifikacija nekih često dijagnostikovanih vrsta raka i efekata njihovog preterano agresivnog lečenja, a podaci su objavljeni u aprilu ove godine. Utvrđeno je da je verovatno milionima ljudi greškom dijagnostikovan rak dojke, rak prostate, rak tiroide, kao i kancer pluća, dok se zapravo radilo o benignim tvorevinama. Niko se nije izvinio, a u medijima skoro da nije bilo vesti o tome. Takođe, još nema radikalnih promena u tradicionalnoj praksi dijagnoze, prevencije i lečenja raka. Dakle, još milioni ljudi u SAD i drugim zemljama, verujući da su smrtno oboleli, pristaju na agresivne tretmane i tako skraćuju sebi život.

Više od milion osakaćenih žena

Samo u SAD je “nesvrsishodno” je lečeno od “raka dojke” 1,3 miliona žena u poslednjih 30 godina. Većina njih verovatno i ne sumnja da su bile žrtve, već su ostale u ubeđenju da su “spasene” lečenjem koje je, zapravo, bilo nepotrebno. A “koletaralna šteta” je tu: fizička i psihička, što verovatno dovodi do smanjenja kvaliteta i trajanja života.

Kada je izveštaj napravljen od strane Nacionalnog instituta za rak, ispostavilo se da su bili u pravu oni koji su tvrdili da često dijagnostikovani rak dojke, poznat kao duktalni karcinom in situ (DCIS), u stvari nije maligan, pa nema potrebe za lečenjem pomoću lampektomije, mastektomije, terapije zračenjem i hemioterapijom.

Dr Sejer Dži, osnivač projekta arhiva naučnih medicinskih radova greenmedinfo.com, već nekoliko godina aktivno se bavi upoznavanjem ljudi sa problemom “prelečenja” preteranog lečenja. Pre dve godine napisao je članak “Epidemija kancera tiroide izazvana dezinformacijom, ne rakom” (Thyroid cancer epidemic caused by misinformation, not cancer), gde su navedena istraživanja iz različitih zemalja, koja su pokazala da je brz rast broja dijagnoza raka štitaste žlezde povezan sa nepravilnom klasifikacijom i dijagnostikom. Druge studije navode sličnu priču, kada je pitanju dijagnostikovanje raka dojke i prostate, kao i nekih oblika raka jajnika. Standardno lečenje podrazumevalo je hirurgiju (često i potpunu “eliminaciju” organa o kojima je reč), kao i zračenje i hemioterapiju. Prva metoda znači sakaćenje, a druge dve mogu dovesti do maligniteta i sekundarnih tumora.

A u pomenutom izveštaju američkog Nacionalnog instituta za rak, navodi se da jedan od tumora tiroidne žlezdezapravo nije rak. Radi se o papilarnom tiroidnom karcinomu. Dakle, više nema opravdanja za one koji uklanjaju štitatstu žlezdu pacijentima, osuđujući ih na život sa sintetičkim hormonima i stalni tretman pratećih simptoma. Za milione “tretiranih”, ova informacija je kasno stigla, ali bi mogla spasiti mnoge nepotrebne patnje i pogoršanja kvaliteta života.

Iako nije bilo masovnog oglašavanja medija, kada je JAMA ove godine objavila izveštaj, oglasio se “Njujork tajms”, člankom pod nazivom: “Nije rak: Lekari prekvalifikovali rak tiroidne žlezde”. Ovde piše: “Međunarodni tim lekara se složio da se za vrstu raka koji se uvek klasifikovala kao rak, ispostavilo se da nije rak”. Sve u svemu, mračna klasifikacija zvanično je promenjena u benignu. Zaključci rada Nacionalnog instituta za rak mogu uticati na promenu načina lečenja bar nekih od 10 hiljada pacijenata kojima se godišnje dijagnostikuje rak štitaste žlezde, samo u SAD. A radi se o tumoru smeštenom u kapsulu, i opasne ćelije ne šire se po organizmu, te je novi naziv ovog stanja “neinvazivna folikularna neoplazma štitaste žlezde sa jedarnim karakteristikama” (noneinvasive follicular thyroid neopolasm with papillary-like nuclear features NIFTP). Nigde više reči “kancer”.

Bez uklanjanja štitaste žlezde

Ima onkologa koji smatraju da je ovo trebalo odavno učiniti. A mnogi su se godinama borili da prekvalifikuju manje tumori dojke, pluća i prostate. Pokušava se i reklasifikacija “ranog stadijuma raka urogenitalnog sistema”, dijagnoza uspostavljena 1998. godine, a radi se o promenama na grliću materice i jajnicima. Međutim, to se još nije desilo… “U stvari, dogodilo se suprotnom od naučnih dokaza” kaže Otis Broli, glavni lekar Američkog društva za rak (American Cancer Society)

Tako su male promene ostale poznate kao “nulta faza” kancera. A savremene dijagnostičke metode poput mamografije, ultrazvuka, kompjuterizovane tomografije, magnetne rezonancenalazile su sve više ovih “malih rakova”

“Ako to nije rak, nemojmo ga nazivati rakom”govori predsednik Američkog udruženja za štitastu žlezdu i profesor medicine na klinici “Mejo” dr Džon Moris.

A doktor Barnet S. Kramer, direktor prevencije raka na američkom Nacionalnom institutu za rak, izjavljuje: “Zabrinuti smo da li izrazi koji se koriste odgovaraju našem razumevanju biologije raka.

U članku iz “Njujork tajmsa” navodi se da, iako neki specijalizovani medicinski centri već počinju da tretiraju pomenuti tumor štitaste žlezde manje agresivno, u drugim bolnicama to još nije norma. Naime, postoji pravilo da je onome što se potkrepi naučnim dokazimapotrebno desetak godina da zaživi u medicinskoj praksi. Iako je istina “procurila”.

Treba zamisliti koliko je ljudi u celom svetu stradalo od pogrešne dijagnoze, ako je samo u SAD 1,3 miliona žena “lečeno” od “raka dojke”. Negde postaje jasno kako zvanična onkologija daje tako optimistične statistikeda je rak izlečen kod 50 posto pacijenata. Dobar deo njih nije ni imao ispravnu dijagnozu, a pošto su preživeli lečenjesmatraju se zvanično izlečenim od kancera. Pri tome su se kod mnogih od njih posle 5 do 15 godina pojavili seknudarni tumori koje, naravno, zvanično nisu povezivani sa posledicama “lečenja”.

Neki lekari, posebno oni koji primenjuju neuropatsku koncepciju poimanja i lečenja raka smatraju da rak bez simptoma ne bi bilo nužno lečiti, već sprovesti određene promene u načinu života, ishrane i razmišljanja. Nismo sigurni da se sme ići toliko daleko. Međutim, profesor Univerziteta “Berkli” u Kaliforniji dr Hardin Džons tvrdi da njegove statistike, nakon 25 godina rada, pokazuju da su pacijenti u terminalnim fazama raka na kojima nije primenjen zvanični tretmanživeli u proseku četiri puta duže od onih “lečenih”.

Kasapin ili lekar?

Da neki lekari baš vole da “seckaju” i kada treba i kada ne treba, ukazuje slučaj engleskog hirurga dr Jana Patersona, koji uradio više od hiljadu mastektomija (potpuno uklanjanje dojke) i nekoliko stotina lampektomija (delimično uklanjanje dojke) kod muškaraca i žena, da bi se ispostavilo da mnogi od ovih poduhvata bili nepotrebni.

Čak 450 žena prošlo je kroz ovaj pakaoiako su bile potpuno zdrave. Mnoge su imale ciste i upale koje su mogle da se leče običnim antibioticima. Sustigle su ga tužbe i stotinu muškaraca kojima je urađena lumpektomija, iako im ona nije bila potrebna.

Spomenka Milić