Vizije H.Dž.Velsa - šta je sve čuveni pisac, mislilac i otac naučne fantastike zapanjujuće tačno predvideo za 20. vek. Naslutio je druge dimenzije i putovanje kroz vreme

U Londonu je 1946. godine umro Herbert Džordž Vels. I pored teških bolesti – dijabetesa, raka jetre, katarakta i slabog srca, doživeo je pad atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, koje je predvideo gotovo pola veka ranije.
Vels se nije radovao tome što se pokazalo da je bio u pravu, naprotiv. Njegovo poslednje delo – »Um na rubu sloma« krajnje je pesimistično i depresivno. Ono sadrži i poznati crtež procesa evolucije (od majmuna do čoveka) na kojem je, kraj poslednje figure (čoveka) ispisano: »Vreme je da odeš«. Vels je, ubrzo zatim, i »otišao«.
Posle Velsove smrti, filozof J.B. Prisli ga je nazvao »velikim prorokom našeg vremena«, a biolog Džulijan Haksli rekao da je »učinio više nego iko drugi u ovom veku da promeni tok ljudske misli«. I pisac i esejista Džordž Orvel je napisao: »Naši umovi, pa prema tome i fizički svet, bili bi znatno drugačiji da H.Dž. Vels nije postojao.«
U više od stotinu knjiga, Vels je zaista predvideo razvoj koji će 20. vek učiniti jedinstvenim u istoriji. Moglo bi se reći da svi mi živimo u svetu koji je zamislio H.Dž. Vels.
Vanzemaljci i nevidljivost
Taj, kako je sam zapisao, »vrlo običan um«, rođen je 1866. godine u engleskom mestašcetu Bromli. Njegovi roditelji bili su sluge i zatim prodavci u radnji. I mladi Herbert Džordž učio je za trgovca, ali je jedan nesrećan slučaj koji ga je u detinjstvu vezao za krevet ulio u njega ljubav prema čitanju i proširio njegove horizonte. Radio je kao prodavac, ali je istovremeno i učio za učitelja, a zatim i studirao biologiju. Tokom studija palo mu je na pamet da bi možda mogao da živi od pisanja.
U 27. godini, uz sveću (gazdarica kod koje je stanovao stalno se žalila da troši mnogo sveća) napisao je delo koje će ga ubrzo proslaviti, »Vremeplov«. Priča o bezimenom putniku kroz vreme koji u 802.701. godini sreće »deevoluirane« ljude i prisustvuje kraju sveta, postiglo je neverovatan uspeh.
Vels je kod biologa T. Hž. Hakslija na današnjem Kraljevskom fakultetu u Londonu učio tada novu teoriju evolucije. U svojoj priči razradio je sve njene implikacije. Ako je, razmišljao je, čovečanstvo u prošlosti evoluiralo, zašto ne bi bilo moguće da se u budućnosti odigra obrnut proces – deevolucije? Razmišljao je i o prirodi vremena, i čitavih deset godina pre Ajnštajna rekao da je vreme četvrta dimenzija.
Vels je nastavio da piše »naučne pustolovine« i kratke priče za novine. Iz tih njegovih ranih priča razvio se niz tema naučne fantastike – invazija vanzemaljaca, antigravitacija, bioinženjering, katastrofe planetarnih razmera, druge dimenzije, nevidljivi čovek… Kreativnost koju je tim pričama pokazao je neverovatna i u vreme hipika pojavila se teza da je »stečena« uzimanjem psihodeličnih droga. To je, međutim, potcenjivanje H.Dž. Velsa, čija inspiracija može da se prati iz njegovih zabeleški i svedočenja savremenika. Tako se zna da je uzbudljivi susret sa zveri u »Ostrvu doktora Moroa« (1896) proistekao iz incidenta u kojem je Vels slučajno oboren u nekoj gužvi, da je jedan razgovor o kolonijalizmu doveo do »Rata svetova« (1898), i da se jedna obična šetnja kroz London pretvorila u »Nevidljivog čoveka« (1897). Nije slučajno što njegov vremeplov po veličini i obliku podseća na „običan“ bicikl. Vels je, kao i mnogi ljudi tog vremena, bio vatreni biciklista, i njegova najpoznatija priča nastala je tokom jedne od vožnji biciklom, kada je zamišljao da se, umesto kroz prostor, kreće kroz vreme.
Veliki ratovi i njihovo oružje
Ta maštovitost je, međutim, navela Velsa, i da u praktičnom smislu razmišlja o predstojećem, 20. veku. Rezultat toga je knjiga »Predviđanja: Uticaj napretka mehanike i nauke na ljudski život i misao« (1902), koja je postigla ogroman uspeh i proslavila H.Dž. Velsa i kao mislioca. U njoj je Vels predvideo korišćenje aviona i tenkova u ratu, porast malograđanštine i snaženje srednje klase, oslobađanje žena i – što je postala njegova opsesija – potrebu za svetskom državom.
Vels, međutim, nije želeo da se zadrži na predviđanju budućnosti, hteo je i da je oblikuje. Napisao je nekoliko socioloških dela u kojima je kritikovao »stagniranje« društva. Neko vreme se priključio Društvu »Fabijan«, čiji je cilj bio socijalistička transformacija Velike Britanije. Ubrzo se pročuo kao kontroverzni lik, ne samo zbog svog socijalizma, već zbog propovedanja »slobodne ljubavi«. Njegove knjige su počele da skandalizuju. »Dani komete« (1906) opisuje svet u kojem su normalni »grupni brakovi«, a u »En Veronika« neudata žena ima aferu sa oženjenim muškarcem. Šokiran, jedan kritičar je zabeležio: »Žene su kod socijalista, kako vidimo, isto što i roba – smatraju ih zajedničkom imovinom.«
Vels je živeo kako je pisao. Zalagao se za kontracepciju i oslobađanje bračnih stega. Prvu ženu, s kojom se oženio u 24. godini, napustio je zbog svoje studentkinje, koja je postala druga gospođa Vels. Ali, nastavio je i veze sa drugim ženama. Svom prijatelju, piscu Somersetu Momu je na pitanje kako čovek koji izgleda kao on – neugledan, mali i debeo – ima toliko uspeha sa ženama, odgovorio: »Nije važno kako čovek izgleda, važno je da ima šta da kaže«.
Vels je pre 1914. u više navrata predvideo rat u Evropi, ali je naivno mislio da će to biti »rat koji će prekinuti ratove«. Delom iz popularne istorije »Izgled istorije« (1922) pokušao je da utiče na prevazilaženje nacionalizma opisujući zajedničko nasleđe čovečanstva. Ovo, danas zaboravljeno delo, donelo mu je više novca nego ijedno drugo i susrete sa svetskim državnicima Ruzveltom i Staljinom. Kada je svet ponovo počeo da se kreće ka ratu, pokušao je da utiče putem novih medija – radija i filma. Ali, sa izbijanjem Drugog svetskog rata počeo je da misli da su ceo njegov život i delo protraćeni. Često je govorio da je »istorija trka između obrazovanja i katastrofe« i 3. septembra 1939. izgledalo je da je katastrofa prevagnula.
Novi svetski poredak
Pred kraj života, Vels je smatrao da je promašen čovek, ali da ljudi koji žive u »novom svetskom poretku« (takođe njegova kovanica) mogu i treba da budu velikodušniji. Činjenica da su neka njegova ranija dela obojena antisemitizmom i da se zalagao za vladavinu elite koja treba da stvori novu svetsku državu dovela je do toga da je optužen za fašizam. Ipak, on se uporno i stalno suprotstavljao Hitleru i Staljinu i, kao predsednik PEN centra ustajao u odbranu njihovih žrtava. Njegovi argumenti za međunarodnu saradnju popločali su put stvaranju organizacija poput Svetske banke, Evropske unije i Ujedinjenih nacija.
Najznačajnije nasleđe H.Dž. Velsa je istovremeno i najmanje poznato. U poslednjim energičnim nastojanjima na početku Drugog svetskog rata Vels je pozvao na definisanje savezničkih ciljeva, uključujući tu i Deklaraciju o pravima čoveka, i bio je u komitetu koji je tu deklaraciju formulisao. O Deklaraciji o pravima čoveka vodila se rasprava u celom svetu, ona je prevedena na sve svetske jezike, od kineskog do zulua, i posle rata je poslužila kao osnova za Deklaraciju Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima.
Predviđanja
Atomski rat: Najzanimljivije proročanstvo H.Dž. Velsa jeste da će se Veliki evropski rat završiti bacanjem atomskih bombi. Leo Silard, koji ga je pročitao 1933. godine, stvorio je godinu dana kasnije koncept atomske lančane reakcije. »Znajući šta bi to značilo – a to sam znao zahvaljujući čitanju H.Dž. Velsa, nisam želeo da se taj patent objavi« – rekao je jednom Silard.
Oklopni tenkovi: Vels je punih 13 godina pre nego što su prvi tenkovi upotrebljeni na zapadnom frontu opisao upotrebu oklopnih vozila koja će se kretati pomoću motorom pokretanih gusenica. »Izgledali su kao ogromni i nespretni crni insekti, insekti veličine autobusa »obučenih« u gvožđe, koji u nagnutom položaju puze ka prvoj liniji rovova i pucaju iz otvora sa strane.«
Kablovska televizija: Velsov junak putuje 200 godina u budućnost i u njoj nalazi avione, ogromne gradove i kablovsku televiziju sličnu CNN–u. »U vrlo udobnim stanovima grada nalaze se »Mašine koje baljezgaju«, koje na pokret ručice počinju da govore. Stanar može da poveže tu mašinu kablovima sa bilo kojim od velikih »Sindikata vesti«.
Rat u vazduhu: Vels je predvideo i da će pre 1950. godine leteće mašine, teže od vazduha, biti korišćene u ratovima. »Video je vazdušne brodove u niskom i brzom letu nad zamračenim ulicama punim jauka, gledao je visoke zgrade koje, osvetljene crvenkastom svetlošću, odjednom izviru iz senke i skrhavaju se pod strašnim udarom bombi. Bio je svedok… groteskne, brze serije nezasitog plamena.«
antrfile
Filmovi
Velsove priče su bogat izvor filmova, mada kvalitet nekih od njih potvrđuje njegov stav: »filmadžije su potpune, užasne budale, ispod nivoa razmišljanja pristojnog čoveka«. Vels je, međutim, kasnije ovaj stav ublažio i sam 1936. snimio film »Lik stvari koje dolaze«. Po njegovim delima snimljeni su »Rat svetova« (1953), »Vremeplov« (1960), »Prvi čovek na Mesecu« (1964), »Ostrvo doktora Moroa« (1977)...