Kad se telepatski signali najživlje prenose i šta je špijunaža na daljinu?

Na osnovu nekih istraživanja došlo se do 12 poznatih činjenica o telepatiji. Da podsetimo, pod telepatijom se podrazumeva uglavnom spontano prenošenje misli i osećanja jednog čoveka drugome. Predstavljamo sažeto pomenute činjenice, od kojih su neke čitaocima verovatno manje poznate...
Adrenergija
Kažu da je najbolje vreme za jaku telepatiju stanje stresa. Hormone adrenalina i noradrenalina, koji ubrzavaju rad srca i podižu nivo šećera u krvi, organizam luči u velikim količinama u trenucima krize. Rezultati eksperimenata nam govore da se pod tim uslovima, poznatim kao adrenergija, telepatski signali najživlje prenose i otuda i tzv. »krizne utvare« (objašnjene su u daljem tekstu).
Životinjska telepatija
Nešto za šta se misli da je telepatija postoji u raznim oblastima životinjskog carstva. Ako se, na primer, vučić slučajno odvoji od čopora, njegova majka podiže visoko glavu i pomno gleda u pravcu neposlušnog potomka. Vučić, iako nije imao nikakav vizuelni kontakt sa njom, naglo će se zaustaviti, pokolebati i požuriti natrag k njoj. U slučaju mrava moguće je da telepatija igra ulogu u kolektivnoj svesti o opasnosti. Posmatrajući mrave žeteoce i slične vrste, biolozi su došli do zaključka da ovi imaju sistem komunikacija koji je bar nezavisan od uobičajenih čulnih kanala.
Pogađanje karte
Tradicionalan način testiranja telepatske moći je da osoba pogodi koju kartu držite. Prvi eksperimenti u kojima su korišćene karte sa simbolima izvedeni su na Djuk univerzitetu, u Severnoj Karolini. Špil od 25 karata, u kojima se koristi pet simbola (zvezda, krst, kvadrat, krug i talasaste linije), je od 1930. godine postao standardan rekvizit za ESP testove (testovi za ispitivanje ekstrasenzornih sposobnosti među koje spada i telepatija). Problem kod ove vrste testiranja je što se ne reflektuje tzv. emotivni aspekt prirode telepatije. Već je sugerisano da se spontana telepatija najprirodnije odvija u trenucima krize. Kao i sterilni laboratorijski uslovi, ni korišćenje neutralnih karata nije idealno za proučavanje fenomena za koji se pretpostavlja da je spontan i prirodan.
»Krizne utvare«
Najdramatičnije telepatsko iskustvo su tzv. krizne utvare, kad osoba pod velikim stresom, u velikoj krizi, emituje živopisan signal. U prvim ozbiljnim ogledima u oblasti psihičkih istraživanja, 1880. godine, došlo se do zaključka da su većina takozvanih duhova, u stvari, fantazmi živih, odnosno priviđenja. Viktorijanci, začetnici ovih istraživanja,  bili su naročito impresionirani brojnim slučajevima priviđanja osoba za koje se ispostavljalo da su gotovo u istom času kad su tako viđane, preživljavale veliki bol ili smrt.  
Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata bio je ogroman broj takvih »kriznih utvara«, kada su vojnici masovno umirali na dalekim bojnim poljima. Evo jedne od tipičnih priča: »Tokom poslednjeg rata, moj muž je bio pozvan u vojsku u decembru 1941. Zatim je otplovio preko mora. Jedne noći dok sam ležala budna, čulo se lupkanje po prozorskom oknu. Čula sam kako neko stavlja ključ u ulazna vrata, a zatim sam ugledala muža koji je stajao pored mene i gledao me. Poljubio me je u obraz, stegao mi ruku i nestao. Krajem 1945. saznala sam da mi je muž umro u logoru za ratne zarobljenike na Dalekom istoku, i to baš u vreme kada mi se javio, tj. u aprilu 1942«.
Međutim, ovakvi slučajevi često su fenomen astralne projekcije, kad se iz osobe koja se našla u kritičnom trenutku izdvaja njen astralni dvojnik i posećuje nekog. Pretpostavlja se ipak da recimo umirući ili ranjeni može na daljinu, telepatski poslati i čitav misaono–energetski paket u vidu žive slike ili čak filma. 
Efekti pogrešnog određivanja karte
U ovom čudnom fenomenu primalac (receptor) u pogađanju karte ili nekom sličnom eksperimentu, ne pogađa zadatu kartu, već teži da izabere kartu koja je bila neposredno pre ili posle nje. Istraživači su prvi put uočili ovaj efekat dok su nanovo ispitivali veoma loše rezultate postignute u pogađanju karata, 1939. godine.
Telepatija kroz snove
Snovi su bogat izvor psihičkih iskustava. Za vreme spavanja, buka iz spoljnog sveta značajno je smanjena, što daje više radnog prostora suptilnim psihičkim čulima. Ovo bi moglo objasniti ne samo telepatsku komunikaciju primljenu u snu, već i mnoge dokazane slučajeve predskazivanja i to kod ljudi koji nemaju psihičke moći. Rezultati koji su dobijeni šezdesetih i sedamdesetih godina ovog veka bili su značajni po svim standardima. Većina od tih istraživanja (u Mamonidskom medicinskom centru u Njujorku), bila su koncentrisana na sposobnost da se pogode »ciljne« slike u snu. Eksperiment je tekao ovako: sanjaču je mentalno sugerisana neka slika, a onda bi ga u određenoj povoljnoj fazi sna probudili i pitali da li ga je za vreme sna naročito opsedala kakava slika. Rezultati koje su postigle izvesne osobe dale su neoboriv dokaz da telepatija kroz snove postoji. Kako trenirati svoje telepatske sposobnosti - kliknite ovde
Gancfeldovo stanje
Odavno je poznato da postoji veza između ESP–a i izmenjenih stanja svesti, naročito budnog ali opuštenog »alfa« stanja koje se postiže u izvesnim meditacijama. U tzv. gancfeld stanju (gancfeld – na nemačkom: svepolje) normalni senzorni impulsi koji bombarduju svest, potiskuju se što je dalje moguće. Osoba ostaje na udobnom ležaju, pušta joj se tzv. »beli šum« kroz slušalice, a oči su joj prekrivene  polovinama ping–pong loptica, na koje je upereno crveno svetlo, tako da osoba vidi jedino ružičasto raspršeno svetlo. Za ovu tehniku se kaže da sprečavanjem dekoncentrišućih signala omogućuje svesti da se usmeri na suptilne, psihičke frekvencije, što se izgleda stvarno i dešava. Neki poznati istraživači demonstrirali su u eksperimentalnim uslovima da je kada je primalac u ovom stanju, telepatska komunikacija uveliko pojačana. 
Stopa pogodaka
Ne baš naučni izraz upotrebljen da se opiše uspešnost primanja poruka u telepatskom eksperimentu je – pogodak. U postupku pogađanja karata, na primer, primalac može pogoditi devet od 25, što je za četiri više od prosečnih pet od 25. Ako se, pak, poruka teže definiše – kao u prenošenju slika ili u tehnici gledanja na daljinu, može biti teško reći šta sačinjava pravi pogodak. Tako, recimo, most kod jedne osobe, može biti duga kod druge.
Verovatnoća i koincidencija
U telepatiji, kao i u svim oblastima parapsiholoških istraživanja poteškoća leži u određivanju u kojoj tački natprosečni rezultati postaju statistički značajni. U pogađanju karata, na primer, zakon verovatnoće nas navodi da očekujemo uspeh u svakom petom pokušaju. Ima 25 karata u krugu, sa pet različitih simbola. Ovo je u statistici poznato kao »očekivana verovatnoća«. Ali zakon verovatnoće ne deluje sa takvom tačnošću. Stoga, koji bi rezultati predstavljali kršenje zakona verovatnoće? Verovatnoća se može izračunati u skladu sa opštim statističkim formulama. Jedan ugledan parapsiholog, vodeći računa da dobije naučnu verodostojnost, ne teži da su njegovi rezultati dokaz ESP–a osim ako je odnos bar 100 ili čak 1000:1. Možda je naše razumevanje zakona verovatnoće nepotpuno, pa bi ga trebalo ponovo razmotriti uzimajući u obzir takve fenomene kakvi su koincidencija i sinhronicitet. To bi dovelo istraživanja na pravi put.
Psiho–špijunaža
CIA je do te mere ozbiljno shvatila telepatiju da ju je koristila u projektu Stanfordskog instituta za istraživanja, od 1973. do 1975. Između ostalog, u ovo su bile uključene osobe koje su prenosile (transmitovale) informacije o lokaciji sovjetskih podmornica. Ovo interesovanje za bezbednost poraslo je iz straha da su Sovjeti otišli daleko ispred u paranormalnim tehnikama. Oni su tome zaista prišli ozbiljno. Znamo, na primer, da je SSSR u svrhu propagande istraživao tzv.  subliminalne uticaje putem telepatije. Uprkos prestanku paranoje hladnog rata, izgleda verovatno da velike sile (pa i manje zemlje kao što je Izrael),  nastavljaju da istražuju mogućnosti ESP–a kao sredstva za špijunsko prikupljanje informacija.
Prisnost
Izgleda da telepatija najbolje funcioniše između osoba koje su bliske ili emotivno vezane. Psihološka veza koja često postoji između blizanaca može biti neverovatna. Tako, na primer, bliznakinje Eler bile su smeštene u bolnicu za mentalno obolele u Severnoj Karolini, pod dijagnozom šizofrenija. Uprkos jakom opiranju, one su smeštene u različite sobe. Nakon prve noći, ove dve tridesedvogodišnjakinje nađene su mrtve. Umrle su istovremeno, a tela su im nađena u identičnom položaju fetusa; razlog smrti nije se mogao otkriti. Ima takođe priča o blizancima koji su bili razdvojeni po rođenju i tako razdvojeni živeli potpuno sinhronizovano. Takve telepatske veze mogu postojati između članova porodice, naročito između majke i dece ili bliskih prijatelja. Jedan desetogodišnji dečak otkrio je da ima bliskog prijatelja sa kojim je mogao razgovarati pogledima. Nakon što se odselio, njegovog prijatelja zgazio je kamion. »Trgao sam se iz sna sa strašnom glavoboljom od koje nisam mogao zaspati. Kasnije sam otkrio da se to dogodilo baš u trenutku kada je poginuo moj prijatelj« – pričao je dečak kasnije. Ima isuviše sličnih slučajeva da bi se mogli pripisati pukoj koincidenciji.
Gledanje na daljinu
Puno praktičnih istraživanja izvedeno je na sledeći način: pošiljalac se nalazi na velikoj udaljenosti, dok primalac pokušava da »vidi« scenu. Eksperimenti su izvedeni u Stanfordskom institutu za istraživanja,  između oštrovidog laserskog specijaliste i dobrovoljnih primalaca. Neutralne sudije su angažovane da ocene rezultate. U jednoj seriji eksperimenata u kojoj je bio i jedan parapsihički veoma nadaren  bivši policajac, dobijeni rezultati su bili 30000:1. Gledanje na daljinu koristi se i u američkoj mornarici. Pojedini ljudi sa parapsihičkom nadarenošću bili su u  stanju da »vide« položaj broda koristeći samo običnu topografsku mapu.