Naš imunološki sistem pamti bolesti u ovom šokantnom otkriću upravo objavljenom u časopisu “The scientist”, naučnici tvrde da ovamemorijaukazuje na istinitost epigenetskih tvrdnji: da boljom komunikacijom možemo svoja tela da naučimo kako da povrate izgubljeno zdravlje

DNK može da popravi samu sebe bez seckanja gena i drugih mehaničkih sredstava koje predlažu “ludi” naučnici širom sveta. Potrebno je, umesto toga, osloboditi stagnirajuću emocionalnu energiju koja predstavlja pretnju ćelijama imunološkog sistema. Na pojavu upala utiče sećanje ćelija našeg imunog sistema, tvrdi Jonas Ner iz nemačkog Centra za neurodegenerativne bolesti u Tibingenu.

Epidemiološke studije su pokazale da ukoliko, tokom života, patite od infektivnih bolesti i upala, u kasnijem periodu života možete dobiti Alchajmerovu bolest. Zapitali smo se da li imunološko pamćenje u ovim dugoživućim mikroglijama možda povećava rizik, kaže dr Ner.

Implikacije ovog otkrića su velike i za bolesti i za stanje uma ne samo kod Alchajmerove bolesti. Ukoliko su upale izazvane mikroglijama (glijalne ćelije mezoderma koje štite neurone) naših ćelija koje komuniciraju sa imunološkim sistemom, onda se on može drugim načinimaizdresiratida ne reagujepomoću ishrane, stanja uma, kontaktom sa prirodom, redukcijom stresa….

Mikroglije su vrsta neuroglijalnih ćelija smeštenih u mozgu i kičmenoj moždini. One deluju kao prvi i glavni oblik aktivne imunološke odbrane našeg centralnog nervnog sistema. (O drugim vidovima energije – klikni ovde)

Ljudi koji vežbaju jogu, meditaciju, borilačke veštine i druge aktivnosti koje utiču direktno na nervni sistem, jako dobro znaju da je regulisanje stresa od presudnog značaja za očuvanje autonomnog nervnog sistemadela centralnog nervnog sistema koji direktno reaguje i bori se protiv bolesti taktikom: napadaj i beži.
Svaki
put kada prolazite kroz stresnu situaciju, vaš imunološki sistem (a time i vaša DNK i ćelije) to zabeleže. Stanje organizma pod stresom beleži autonomni nervni sistem i efikasno reaguje na sledeću stresnu situaciju. Vremenom, međutim, razvijaju se bolesti i disharmonija, jer telo nije istrenirano da reaguje drugačije na stresni događaj osim taktikom napadaj i bežitačnije, stvara se upalni proces da bi se telo rešilo patogena ili povrede.
Stoga
nije nikakvo iznenađenje što se čitav procesnapada na percepiranu pretnjudogađa na ćelijskom nivou, a sprovodi ga naš imunološki sistem. Niti je iznenađenje što osobe u konstantno povišenom emocionalnom stanju rizikuju da fizički obole od upalne bolesti.

Ako uklonimo percipiranu pretnju, izbrišemo sećanje na bolest ili promenimo sopstveni kapacitet da se izborimo sa stresom, onda naš imunološki sistem više ne mora damemorišebolest i depresijua oba stanja su nepovratno povezana sa hroničnim upalnim procesima.

Kada mlada osoba doživi traumu, njen normalni proces razvoja je duboko izmenjen. Mladi imaju tendenciju da skrivaju i pohranjuju te negativne emocije i sećanja u odvojenefiokeu umu, jer u trenutku traumatičnog događaja nisu u stanju da se izbore sa visokim emocionalnim nabojem.

Međutim, kako je ovo istraživanje dokazalo, zapravo nismo u stanju da od sebe sakrijemo bilo šta. Svako pojedinačno sećanje naše telo skladišti i ugrađuje u naš imunološki sistem i na sam nagoveštaj potencijalne traume pokreće taktiku napadaj i beži, sve dok se trauma ne isceli i očisti iz sećanja naše psihe.
Oslobađanjem emocionalnih trauma na zdrav način, naše pravo JA, neopterećeno bolom i stresom, počinje da se pomalja. Oslobađanjem stagnitajuće energije, zarobljene umemorijinašeg tela, poboljšava se kompletno zdravstveno stanje.

Naše telo to razume sve do ćelijskog nivoa. Emocionalno isceljenje je presudan faktor fizičkog zdravlja.