Koliko nevinih zrtavaJonizujuća zračenja – moćni mutageni. Ko se sunca ne krije, neće ga ni biti. Greške u reparaciji gena stvaraju kancer

Biolozi pridaju sve veći značaj genetskim faktorima u nastajanju malignih oboljenja, a kancerolozi sačinjavaju listu malignih pojava, vezanih za nasledne predispozicije. Analiziranje eksperimentalnih ili epidemioloških podataka, pojedine istraživače navodi na zaključak da izlaganje roditelja jonizujućim zračenjima može da uslovi razvitak raka kod kod potomaka. Pre izvesnog vremena, o toj mogućnosti je vođena diskusija u američkoj i evropskoj stručnoj literaturi, dok je ta verovatnoća negirana kod drugih istraživača, iz Rusije i Azije. Šta je od toga tačno? Da li zračenje, vezano za profesionalnu aktivnost u nuklearnim postrojenjima, može da utiče na razvitak raznih oblika leukemije koji su zapaženi kod dece?

Ekscesni slučajevi

Kao i mnoga hemijska jedinjenja, jonizujuće zračenja predstavljaju moćne mutagene. Postoje mnogobrojni podaci o odnosu između primljene doze zračenja i njenog efekta, ali, u ovom slučaju, postavlja se pitanje moguće transmisije efekta zračenja na potomstvo. Postoje informacije o pojavi kancera na Kosovu i Metohiji, nakon bombardovanja NATO, kao i podaci o istom efektu koji se javlja u blizini nuklearnih postrojenja širom sveta.

Britanska istraživanja upoređuju pojavu leukemije i limfoma u populaciji koja živi u blizini postrojenja za preradu nuklearnog goriva u Selfildu (Sellafield), sa kontrolnom populacijom. Većina slučajeva zapažena je kod dece čiji su roditelji bili zaposleni u nuklearnoj industriji. Taj preliminarni rezultat, koji je iznosio pet slučajeva u odnosu na jedan očekivani, izazvao je vidno uzbuđenje. Ovaj rezultat se skoro podudara sa italijanskim istraživanjima na Kosovu gde je zabeležen odnos 6:1.

Dok su Britanci i Italijani bili uporni u svojim interpretacijama, američka anketa, koja je obavljena u Hanfordu i Oukridžu (Oakridge), nije registrovala nijedan ekscesni slučaj. Rezultati te ankete u saglasnosti su sa podacima iz Hirošime i Nagasakija, koji nisu ukazali na povećanje frekvencije slučajeva raka kod potomaka ozračenih lica. Italijanski lekari američke rezultate odbacuju, no, druga anketa, koja je obavljena u blizini nuklearnih postrojenja u Hagu (la Hague) i Markulu (Marcoule) u Francuskoj, vršena istom metodom koju su koristili britanski i italijanski istraživači, nije konstatovala ekscesne slučajeve raznih vrsta leukemije.

U pitanju je opšti značaj rezultata koji treba relatizovati. Verovatnoća za iznenadnu pojavu raka kod dece iznosi, otprilike, 1:20 hiljada godišnje. Statistički značajno povećanje tih oboljenja na Kosovu nije od većeg opšteg značaja od, statistički takođe važnog, nepovećavanja slučajeva oboljenja, registrovanih u Hanfordu i Oukridžu. Jedna anketa, istovetna sa anketom koja se vodila u Siskejlu, odnosila se na mesta na kojima je ranije bila instalirana nuklearna oprema. U toj anketi, zabeležen je povećan broj leukemija i limfoma.

Definicija raka

Ni u jednoj enciklopediji ne može se naći jednostavna definicija kancera. Taj pojam obuhvata veliki broj različitih oboljenja koja su direktno odgovorna za smrtnost stanovništva. Zajedničku karakteristiku oboljenja predstavlja anarhično i prekomerno razmnožavanje ćelija i njihova evolucija bila je, uglavnom, fatalna. Međutim, ta evolucija u svetlosti današnjih saznanja, može da bude zastavljena u 50 odsto slučajeva hirurškim, hemijskim ili fizičkim tretmanima.

U većini slučajeva, maligna oboljenja pogađaju čvrsta tkiva i čine tzv. “solidne kancere”, ali u 5 odsto slučajeva zahvataju krvne ćelije (leukemija), ili limfoidne ćelije (limfomi). Mada se globalna pojava raka povećava sa starošću, neki njegovi oblici pogađaju prvenstveno decu ili mlade osobe. Iako se o uzrocima raka još uvek vode diskusije, neosporno je da neke vrste raka imaju genetsko poreklo. Kanceri su oboljenja ćelija koja izazivaju nepravilnosti u njihovim mehanizmima razmnožavanja. Osnovna karakteristika ćelije za vreme deobe je duplikacija bez promene genetskog materijala i njegova ravnomerna raspodela u dvema ćelijama – kćerkama. Taj proces nije sačuvan u toku maligne proliferacije gde nastaje prvo jedna, zatim dve, a potom više genetskih mutacija. Prema tome, kanceri imaju monoklonalni (jednoduplirajući) karakter: milioni kanceroznih ćelija jednog tumora proističu od jedne jedine mutirane ćelije.

Anomalije gena

Kanceri, dakle, predstavljaju oboljenja koja nastaju kao posledica anomalija u genetskom materijalu ćelija. Postoji li mogućnost da te anomalije, stečene tokom života u ćelijama pojedinih organa, budu prenete potomstvu putem polnih ćelija? Tumor rožnjače ili retinoblastom, koji pogađa samo malu decu, može da posluži kao primer. To oboljenje izazvano je anomalijom jednog gena koji može nasledno da se prenese i čija je mutacija recesivna. Analiza kancerogenih ćelija ukazuje na postojanje više vrsta anomalija, naročito anomalija hromozoma. Kod nekih tumora, kod kojih je utvrđena hereditarna komponenta, često su zapaženi gubici pojedinih segmenata hromozoma, što ukazuje na recisivni karakter tumora, kao u slučaju retinoblastoma. Ti tumori su prvenstveno nefroblastomi, gondoblastomi i sindrom multiplih endokrilnih tumora.

Ova oboljenja predstavljaju posebnu kategoriju, jer se ona odnosi na gene koji učestvuju u reparaciji grešaka DNK. Anomalija u reparaciji povlači povećanje verovatnoće pojave kancera kao posledice mutacije gena. Neka oboljenja, uslovljena recisivnim genima, spadaju u tu kategoriju. Oboljenje kseroderma pigmentozum (xeroderma pigmentosum), izazvano je poremećajem u reparaciji DNK pod uticajem dejstva ultraljubičastog zračenja. Posledica tog oboljenja može da bude pojava raka izazvanog sunčevim zračenjem (nemojte se sunčati)!

Atalaxia teleangiectasia je oboljenje koje, takođe, nastaje kao posledica grešaka u reparaciji gena. U tom obolenju naročito su pogođene limfoidne ćelije, a kod bolesnika se razvija imunitarni deficit koji dovodi do leukemije i limfoma. “Fankonijeva anemija” nastaje kao posledica greške u reparaciji koja još nije dovoljno uočena. Kao posledica ovog teškog dečjeg oboljenja, može da se razvije akutna leukemija koja nije retka. Poslednja dva oboljenja ispoljavaju izuzetnu preosetljivost prema jonizujućim zračenjima. Na taj način, ova kategorija oboljenja indirektnim putem utiče na hereditarnu predispoziciju prema kanceru. Recesivne mutacije gena, koji obnavljaju DNK, prenose se prema klasičnim (Mendelovim) zakonima nasleđa. Kod homozigotnog deteta, one se manifestuju ako su oba roditelja heterozigotni nosioci mutiranog gena.

Faktor okoline

Iako se rezultati epidemioloških ispitivanja britanskih istraživača ne mogu smatrati konačnim, njihovi radovi doprineli su povećanju napora da se daljnim istraživanjima dođe do podataka koji će biti nesporni. Britanci su zaključili da postoje neindetifikovani faktori okoline koji su bili karakteristični za mesta na kojima su postavljena nuklearna postrojenja. Međutim, ni taj zaključak nema veći značaj od ostalih. Osim toga, nivo primljenih doza bio je relativno nizak, čak i kod lica koja su bila najviše izložena zračenju (oko 200 mSv).

Eksperimentalna ispitivanja, vođena pod strožim uslovima od ispitivanja na humanoj populaciji, teško su mogla da objasne genetski efekat pri tako slabim dozama. I, na kraju, postavlja se pitanje izbora ispitivanih patoloških stanja. Zašto upozoravati na moguće povećanje učestalosti leukemija i limfoma, kad njihov hereditarni determinizam nije tačno utvrđen? Na drugoj strani, on je verovatan za neke zloćudne tumore, a izvestan za neke tumore koji se javljaju kod dece, kao što je to retinoblastom.

Nebo nad Berlinom

Taj postupak podseća na ishitrene slučajeve i zaključke koji su se zasnivali na registrovanim slučajevima mongoloizma (trisomija 21) kod novorođene dece u Berlinu, 9 meseci posle prolaska radioaktivnog oblaka koji je, nakon havarije nuklearne elektrane u Černobilu, rasuo radioaktivnost po čitavoj severnoj hemisferi. Tog meseca, dijagnostikovanje mongoloizma u Berlinu bilo je češće nego obično i mnogi su to pripisivali posledicama zračenja. Tu informaciju objavila je celokupna svetska štampa. U suštini, radilo se o tipičnoj fluktuaciji malih uzoraka koji se zapažaju svakog meseca. U kratkim vremenskim razmacima, ova ili ona laboratorija za citogenetiku u čitavom svetu, registruje promenljiv broj dece sa izraženom trisomijom 21. Učestalost tog oboljenja nije zapažena i u drugim gradovima, izloženim radioaktivnom oblaku. U samom Berlinu, akcenat je stavljen na određenu patologiju koja nije bila dobra. Nijedan elemenat ne govori u prilog tome da je najčešća numerička hromozomska aberacija koja se sreće kod čoveka (trisomija 21 ima tri umesto dva hromozoma na 21. hromozomskom paru), poznati Daunov (Downe) sindrom ili mongoloidna idiotija, bila kod novorođene dece radioindukovana.

Naprotiv, jonizujuća zračenja izazivaju strukturne hromozomske aberacije, kao što je npr. translokacija (anomalija kod koje dolazi do zamene prekinutog dela jednog hromozoma i koja može da bude na istom hromozomu, između homolognih i nehomolognih hromozoma). Međutim, pojava translokacija nije opisana. Najzad, ustanovljeno je da na dvadeset slučajeva trisomije 21, osamnaest biva eliminisano pobačajem. Prema tome, efekat zračenja bi se pokazivao u povećanju broja pobačaja, sa mnogo većom statističkom značajnošću. Takvo povećanje pobačaja nije navedeno. Danas je taj događaj zaboravljen. Radilo se o pogrešnoj interpretaciji jedne realne činjenice, ali, od strane onih koji su lansirali te zlokobne informacije, nije nikada objavljena nikakva ispravka.

Miodrag Milanović