Proverite da li ste žrtva moderne tehnologije i naglih promena vremena. Možemo li da se zaštitimo i da se osećamo bolje? Šta je Bio-energo-čip?


Ne treba biti stručnjak da biste primetili da se klima ubrzano menja. Oscilacije temperatute i ostalih parametara su veoma visoke, čak tolike da je i savršeno zdravom i mladom čoveku teško da se prilagodi. Nama starijima je još teže. Nevolje sa reumom, glavobolje, depresivna stanja, teškoće sa disanjem i cirkulacijom samo su deo nedaća koje imaju veze sa meteoropatijom. Pored ovih faktora, postoji još nešto – uticaj sve većih elektromagnetnih zagađenja, posebno u gradovima. Kad se sve to sabere, nije čudo što nam je sve teže i teže… Ali, nije vreme za žalopojke. Jadanjem jedni drugima, nikome nećemo pomoći. Šta učiniti? Ima li mogućnosti da poboljšamo kvalitet života i da smanjimo neprijatnosti koje su izazvane spoljašnjim uzrocima?

JEDNOSTAVNO REŠENJE
Godinama se bavim proučavanjem uticaja elektromagnetnih zračenja (prirodnih i veštačkih) na biosferu i na zdravlje čoveka. Svet oko nas ne miruje, on pulsira. Svake sekunde desi se na milione različitih promena, a naš organizam mora da odgovori na njih i da ih amortizuje. To je toliko zahtevan zadatak, čak toliko zahtevan da ne postoji mašina stvorena ljudskim rukama koja bi mogla da odgovori pozitivno na tako visoko postavljene ciljeve. A mi, ipak, uspevamo! Dokaz je to što postojimo, što živimo… Oni među nama koji se slabije prilagođavaju – razboleće se. Ako je prilagođavanje baš slabo, njihov životni vek biće drastično smanjen. Bezbroj puta zapitao sam se da li mora da bude tako.
Odavno je ustanovljeno da se klimatske promene lakše podnose van grada, u čistoj prirodi. Razlog je jednostavan – u prirodi nemate toliku koncentraciju elektro-zagađenja, koja se nadovezuje na prirodni disbalans energija. Ali, činjenica je da ne možemo svi da živimo van grada. Pripremajući magistraturu u Moskvi, upoznao sam interesantnog istraživača koji se bavio istim problemom kao i ja. Bio je to dr Aleksandar Rošin, koji je već tada radio na projektu Bio-energo-čipa, jedinstvenog generatora polja koje je u stanju da amortizuje devijacije elektromagnetnih ritmova, a samim tim i da neutrališe najveći broj zdravstvenih problema savremenog čoveka. O Bio-energo-čipu sam već pisao u Trećem oku i čitaocima on nije nepoznat. Zbog toga neću da ponavljam ono što svi znaju, nego želim da vas upoznam sa nekim novim istraživanjima.

Neutralizator štetnih zračenja Bio-energo-čip


Doktor Rošin je proizveo i konstruisao Bio-energo-čip samo u dve verzije: prva je klasičan čip bez ikakvih tehnoloških dodataka, a njegovo poboljšanje je Bio-ploča u koju je ugrađen taj isti čip, ali u kombinaciji sa materijalima koji fokusiraju njegovo delovanje u neposrednu blizinu i taj uređaj se koristi za pročišćenje hrane i pića. Za detaljnije informacije klikni ovde

FREKVENCIJA MAJKE ZEMLJE
Mnoga velika otkrića počivaju na jednostavnim principima, a to je slučaj i sa ovim uređajem. Ključna stvar je piezokristal koji je u sastavu Bio-energo-čipa. On ima svoju prirodnu frekvenciju oscilovanja, a reaguje na radio talase od nekoliko kiloherca do preko 10 teraherca (na n-tom harmoniku). Međutim, kristal germanata bizmuta u spoju sa antenom smeštenom u magnetno polje ima i jednu misterioznu osobinu, koja se može objasniti samo teorijski, a koja je u vezi sa anomalijama bizmuta, na kojima je dr Rošin zasnovao svoje otkriće. 
Ćelija kao gradivna jedinica života ima regulacione mehanizme koji joj daju mogućnost da preživi kraće vreme u nepovoljnim uslovima. Ako se, na primer, promeni sadržaj jona, tako da bi se značajno promenila pH, na scenu stupaju specifična jedinjenja – puferi, koji su u stanju da neutrališu negativnu pojavu i zadrže kiselost na zadovoljavajućem nivou, naravno u razumnim granicama promene. Isto tako, ćelija je opremljena sistemima sopstvenih regulatora frekvencija unutar njenih struktura. I pored toga što je zapljusnuta raznim zračenjima ona može da se odupre i zadrži sopstsvenu vibraciju vitalnosti. U tome je, u značajnoj meri, rešenje zagonetke zbog čega neko ne oboli u kontaktu sa obolelim ili ako se nađe u nepovoljnim uslovima – dešavalo se u eksperimentima da su ogledne životinje uginule posle ozračivanja mikrotalasima, ali su neke i preživele, pokazujući začuđujuću vitalnost. Pa, gde se nalaze „elektronski puferi“ mehanizmi za davanje osnovnog takta ćelije? Izgleda da je osnovni frekventni regulator – DNK, koja i sama ima kristalnu, veoma pravilnu strukturu! Dokaz je veoma jednostavan – virusi koji se sastoje od DNK u proteinskom omotaču (nemaju ćelijsku strukturu) mogu se dodatno aktivirati ili pretvoriti u potpuno neaktivne (nevirulentne) ozračivanjem radiotalasima. U životinjskoj ćeliji, pored DNK koja bi se mogla smatrati osnovnim oscilatorom i generatorom talasa zdravlja i vitalnosti, nalazi se još mnogo struktura koje ostvaruju dinamičku raznotežu bez koje život nije moguć. Kad nekakvo zračenje sa strane počne da deluje na ćeliju sve će biti u najboljem redu sve dok su vibracije ćelijskih sistema (organela) u skladu. Ali, dođe li do narušavanja sklada, osnovni takt-generator u ćeliji prosto poludi. Dok se on ponovo „naštimuje“ može doći do značajnih oštećenja koja će izazvati jedini logičan ishod – smrt ćelije ili organizma. 
Svi sistemi u ćeliji bilo kog organizma proizvod su dugotrajne evolucije i prilagođavanja prirodnim zračenjima i vibracijama naše planete. Prva jedinjenja iz kojih je nastao život nisu mogla da nastanu ako nisu bila perfektno „naštimovana“ na prvobitnu frekvenciju Zemlje. Oni su morali da vibriraju u istom tonu jer su bili jednostavni i nisu posedovali nikakav regulacioni ni odbrambeni sistem. Svako odstupanje imalo bi za rezultat sprečavanje daljeg napredovanja. Nekoliko milijardi godina kasnije u kompletnoj raznovrsnosti živog sveta dobro su se razvili razni mehanizmi zaštite od pogrešnih frekvencija. Međutim, one prvobitne frekvencije majke Zemlje su i dalje osnovni takt u kojem vibrira život. 

Ćelijski paraziti su, po mišljenju biologa, nastali mnogo kasnije od „normalnih“ ćelija. Ima teorija koje pojavu parazitizma povezuju sa razvitkom drugačijih taktova koji su u suprotnosti sa osnovnim, a neki autori su otišli toliko daleko da smelo pretpostavljaju da je to dokaz da su prvi paraziti došli iz kosmosa, narušivši osnovni sklad koji je do tada važio u tom prvobitnom raju na Zemlji. Mi nećemo ići dalje u tako smele hipoteze, nego ćemo se vratiti na našu temu – Bio- energo-čip. U praksi, on se pokazao kao izvanredan regulator osnovnog takta ćelije! Na taj način u stanju je da pomogne bolesnim ćelijama da ozdrave, odnosno da im pruži imunitet u slučaju da su napadnute parazitskim frekvencijama. 

ELEKTRONSKA” PILULA PROTIV “ELEKTRONSKE” BOLESTI
U knjizi dr Rošina, koja je objavljena i na srpskom jeziku naveden je jedan interesantan primer istraživanja (klikni ovde). Dr Rošin piše da su “vozači trolejbusa mnogo bolesniji od vozača autobusa! Sistematski pregledi u mnogim gradovima otkrili su da prosečni vozač trolejbusa ima artritis, dermatitis i probleme sa srcem, skoro 300 odsto češće nego njegov kolega koji u istom gradu vozi – autobus. Pored standardnih oboljenja tipa spondiloze vratnog i lumbalnog dela kičme, što je zajedničko svim profesionalnim vozačima, a uzrokovano je nepravilnim položajem tela i “truckanjem”, vozači trolejbusa u manjem broju od ostalih dožive penziju. Šta je to pogubno u, naizgled, ekološki podobnom vozilu kakav je trolejbus? Trolejbus (kao i tramvaj ili lokomotiva na struju) napajaju se strujom preko sajli pod naponom koje su razapete iznad vozila. Vozač (i putnici) nalaze se u polju kondenzatora čija je jedna strana kabl pod naponom, a druga – tlo. Tu je i nezaobilazni elektromotor koji služi za pogon vozila. Snaga tog motora i potrošnja struje su ogromni, a jačina struje koju on “povuče” ume da “poskoči” na par stotina ampera, u zavisnosti od tipa vozila i uslova vožnje! Činjenica je da tako jako, veštački stvoreno polje nadjačava prirodne ritmove zemljinih magneta i struja! Na nevolju, to polje vibrira u svom sopstvenom ritmu koje je uslovljeno frekvencijom struje kojom se napaja.“

Bio-energo-ploča u koju je ugrađen Bio-energo-čip


U eksperimentima koje je izveo dr Rošin učestvovalo je 37 vozača trolejbusa iz raznih gradova Rusije. Svi su imali uveliko ispoljene simptome profesionalnih oboljenja. Njihovo zdravstveno stanje praćeno je godinu dana i za to vreme oni su radili kao i do tada – standardnu smenu, uz poneki prekovremeni sat (što nije dozvoljeno, ali se u praksi dešava). Devetnaest vozača imalo je povišen krvni pritisak, osmorica su imala ekceme, a ogromna većina je patila od nervoze. Kod 26 vozača zabeleženi su bolovi u zglobovima ruku i nogu. 
Na početku eksperimenta u svako vozilo na instrument tablu postavljen je po jedan Bio-energo-čip, i to je bila jedina promena koja se odigrala. Vozači su nastavili da rade isti posao i da žive potpuno isto kao i pre. Jednom nedeljno popunjavali su određene upitnike o svom stanju.
Već krajem prvog meseca svi učesnici u eksperimentu su izjavili da se osećaju bolje, da imaju više energije i da su raspoloženi tokom celog dana. Pregledom je ustanovljeno da samo dvojica imaju povišen krvni pritisak. 
Šest meseci kasnije, krvni pritisak svih vozača je bio normalan, bili su puni poleta i voljni da rade. Bolovi u zgobovima drastično su se smanjili kod onih koji su imali takve probleme, a osmorica sa ekcemima doživeli su značajno poboljšanje. Dvojici se ekcem povukao u potpunosti.
Na kraju ispitivanja, sistematskim pregledom ispitanika ustanovljeno je da su zdravi i da osim standardnih problema sa kičmom niko od njih nije imao tegobe koje je opisao na početku eksperimenta. 
Vozači trolejbusa koji su učestvovali u ovom ispitivanju nastavili su da koriste Bio-energo-čip kao najjednostavniju i veoma efikasnu zaštitu od pogubnih uslova koji su im nametnuti specifičnostima posla koje obavljaju. 
Trolejbus je uzet kao ekstremni primer, jer su u njemu ometanja prirodnih polja veoma snažna. U običnom automobilu, elektro-uređaji takođe deluju na prirodna polja. Svaka varnica koju proizvedu svećice, na primer, stvara i radio talase. Tu je i alternator koji je, kao i svaki elektromotor, izvor čitavog spektra elektromagnetnog zagađenja… Ipak, automobil ni izdaleka nije toliki elektro-ekološki zagađivač kao što je to trolejbus ili tramvaj. Nažalost, već sada je jasno da će se situacija u bliskoj budućnosti značajno pogoršati. Suočeni sa krizom izazvanom cenama nafte (i još nekim uticajima) proizvođači automobila u Evropi i Americi nastoje svim silama da u masovnu upotrebu plasiraju automobile na elekrični pogon. Njihovu upotrebu pravdaju borbom protiv zagađenja životne sredine i efekta globalnog zagrevanja. Mora se priznati da su motori sa unutrašnjim sagorevanjem značajni zagađivači atmosfere, ali trebalo bi imati u vidu i to da će masovnom proizvodnjom i korišćenjem elektro-automobila doći do enormnog zagađivanja životne sredine jednom „novom“ vrstom zagađivača – elektromagnetnim smogom. 
Elektroautomobili koje su na svetskim sajmovima prikazali najveći proizvođači poput GM-a i Tojote imaju po četiri elektromotora! Njihovi tvorci kažu da su ova vozila tiha, da imaju veliko ubrzanje i slično. Oni, međutim, ne govore o elektro-zagađenju koje će proizvesti. Najugroženiji i ovoga puta biće profesionalni vozači koji u vozilu moraju da provedu značajan deo dana, ali i svi ostali jer će gradovi, koji i sada imaju veliki broj elektrozagađivača, postati pogubni za život. O tome trenutno niko ne govori, a kada dođe do “epidemije” bolesti onda će za mnoge biti kasno.

BEZ NAPAJANJA

Bio-energo-čip je kompaktan uređaj kome nije potrebno napajanje. To ne znači da napajanje strujom ne postoji, jer ovo nije perpetuum mobile. Bio-energo-čip dobija energiju preko prostog mehanizma – indukcijom preko svoje antene. Čim se nađe u polju koje vibrira, stvara se struja niskog intenziteta, ali sasvim dovoljna da pobudi kristal germanata bizmuta, koji vibrira u ritmu koji je najpovoljniji za naše zdravlje. Bio-energo-čip neutrališe (poništava) delovanje zračenja elektromagnetnog spektra koja su štetna. Uređaj ovog tipa ne odstranjuje zračenje, ali poništava njihovo pogubno delovanje.

Mr Jovan Todorović