Život posvećen delu Nikole Tesle – prof. Velimir Abramović

Prof. Velimir Abramović u ekskluzivnom razgovoru za “Treće oko” otkriva gde se nalaze uzorci Tesline DNK, kako je deo posmrtnih ostataka velikog genija – bačen, i šta je toliko preplašilo čuvenog glumca Nikolasa Kejdža da je odustao od uloge u filmu o Tesli

Niko s apsolutnom sigurnošću ne može da kaže da li se u urni, na polici Muzeja “Nikola Tesla” zaista nalaze i njegovi pravi posmrtni ostaci, dok je voštana maska sa njegovog lica koja “nosi” Teslin DNK-a genom “zarobljena” u sefu Zagrebačke banke. Holivud nikada nije snimio dostojan film o geniju, iako se tog posla latila čuvena porodica Frensisa Forda Kopole. Planetarna tajna je: ko zaista poseduje i gde se čuvaju filmski i audiosnimci velikog naučnika ovako govori profesor Velimir Abramović, čovek koji je život posvetio izučavanju rada Nikole Tesle.

U putnoj torbi

Abramović važi za osobu koja “arbitrira” kada dođe do “spora” u vezi sa jednim od najvećih naučnika svih vremena. Trenutno, aktuelna je polemika da li urnu (sferu) sa posmrtnim ostacima Tesle, ostaviti u Muzeju ili položiti je u Hram Svetog Save. Abramović, međutim, navodi još niz nedoumica…

-Pepeo Nikole Tesle u Beograd je donela 1957. Šarlota Mužar, poverljiva sekretarica Teslinog rođaka Save Kosanovića, koji je preminuo kao šef diplomatije tadašnje FNR Jugoslavije, godinu dana ranije. Prethodno, Kosanović je u Beograd još 1952. prebacio svu genijevu zaostavštinu, koja mu je pripala na ostavinskoj raspravi u Njujorku 1943. Realno je postaviti pitanje kako je temeljni i karijerni diplomata Karađorđevića, a potom i Brozov “zaboravio” samo urnu, a doneo je sve do poslednjeg šešira pita se prof. Abramović.

Otvara i sledeću dilemu:

Da li je Šarlota Mužar mogla da s običnim pismom iz Muzeja “Nikola Tesla” koji je napisao tadašnji direktor Veljko Korać (otac političara Žarka Koraća ) ode na njujorško groblje Fernklif (Frenclif Cemettery Grinbur) i da joj “isporuče” posmrtne ostatke genija? U Beograd je urnu donela “bez papira”u putnoj torbi.

Detalji o sahrani Nikole Tesle januara 1943.godine takođe su pod velom tajne. Prema zapisima Srpske pravoslavne crkve Sava Kosanović je, posle smrti genija, otišao kod nadležnog prote SPC Škuletovića u Njujorku i preneo mu usmenu Teslinu poruku da je veliki naučnik navodno želeo kremaciju. Čuvši to, Škuletović je objasnio da kanoni SPC u tom slučaju ne dozvoljavaju opelo. Kosanović se ubrzo predomislio i prihvatio da se Nikola Tesla sahrani u zemlji. Od naučnika na odru u Katedrali Svetog Pavla oprostio se ceo viđeniji Njujork (na čelu sa gradonačelnikom La Gvardiom) i pošto je opojan, prenet je na groblje. U mrtvačkim kolima bili su još Sava Kosanović, Ivan Šubašić (takođe kraljev i Titov diplomata) i vozač.

Prosuli pepeo iz urne

Urna sa Teslinim pepelom nalazi se u muzeju

Neki izvori govore da je Tesla bio u grobu 15 dana, a drugi da je bio dva meseca pre nego što je kremiran nastavlja naš sagovornik. Međutim, ne postoji nikakav dokaz o tome. I Ivan Šubašić i Sava Kosanović preminuli su godinu dana pre dolaska njegovog pepela.

Priča o posmrtnim ostacima naučnika drugi čin imala je u Krunskoj ulici, u Beogradu.

Čuveni juvelir Mario Maskareli dobio je zadatak da napravi posebnu urnu (sferu)za posmrtne ostatke velikana. Međutim, ispostavilo se da poluprečnici nisu dobro izračunati i da u nju ne može da stane celokupni sadržaj sa njujorškog groblja.

-Jedan deo pepela je “zapisnički prosut”- kaže Abramović.

Saga o voštanoj maski Nikole Tesle, koju je na zahtev Kosanovića uradio 1943. francuski vajar Mojon, takođe je intrigantna. Prema rečima profesora, prvi odlivak na kome su ostali delovi obrva, i drugi DNK-a sadržaji završio je u Zagrebu, kod Kosanovićevog prijatelja. Muzej u Beogradu dobio je četiri maske, a najvrednija je postala “miraz” ćerke čoveka iz Zagreba. Pre nekog vremena ta maska se našla u vlasništvu tamošnjeg poslovnog čoveka Daria Ivanovića, koji ju je stekao na osnovu duga koji je prema njemu imala porodica Teslinog prijatelja. Ivanović je nameravao da je proda. Ali…

Kontroverzna posmrtna maska

-Bio sam pozvan u Zagreb 2014.godine da veštačim da li je odlivak original, ali tom putu prethodio je čudan događaj otkriva Velimir Abramović. Sanjao sam kako me na granici sa Hrvatskom čeka neljubazna žena crne kose i teških naočara “debelih” stakala na carini. I dvoumio sam se da li da idem. Ipak sam seo u autobus. U hotelu “Hilton” upoznao sam i prodavce i kupce. Kupac je bio grad Zagreb, na čelu sa gradonačelnikom Milanom Bandićem, i nikakve sumnje nije bilo da je u pitanju original maske. Bandić je izlicitirao cenu od 50.000 evra koja je trebalo da bude uplaćena vlasniku u ponedeljak, po izglasavanju te stavke na Skupštini glavnog grada Hrvatske. Međutim, kada sam se probudio u nedelju posle “posla” i upalio TV, prva vest koju sam čuo bila je da je Bandić uhapšen zbog nekih malverzacija, a “ravnateljica” USKOK-a, koja je čitala razloge privođenja, bila je žena iz mog sna.

Profesor kroz smeh dalje govori da je Bandić naravno pušten, ali da je maska i dalje u sefu banke, dok vlasnici ne znaju kako da dođu do para.

Crna golubica

Slično je i sa pokušajima da se Nikola Tesla ovekoveči u dostojnom filmu. Zasad je u Holivudu snimljeno nekoliko loših ostvarenja o čoveku, koji je Ameriku učinio najmoćnijom zemljom sveta.

“Iz Holivuda me je, pre tri godine, nazvao Dušan Makavejev sa molbom da porodici Frensisa Forda Kopole omogućim materijal za “veliki”film o životu naučnika” govori profesor. Mak je objasnio da rođeni brat Frensisa Forda, takođe producent i otac Nikolasa Kejdža, želi da uloži novac koji će pomoći i karijeri njegovog sina”zarobljenog” u uloge luzera. Poslao sam traženo, ali posle dva meseca Makavejev ponovo me je pozvao i kazao: “Od posla nema ništa”.

Nesuđeni producent je preminuo, ali razlog za odustajanje nije bio novac nego Kejdžovo paranormalno iskustvo tokom pripreme za ulogu.

-Nikolas je uzeo Teslinu sobu u “Njujorkeru” da prespava i da se “napuni” emocijom-priča Abramović. Pošto se probudio na 27. spratu i razmaknuo zavese, suočio se sa crnim golubom koji je lebdeo sa druge strane stakla, fiksirajući holvudsku zvezdu u oči. Kejdž je odustao!

Naš sagovornik na kraju izlaganja o “mukama sa i oko Tesle” podvlači da nije ključno za društvo da li Teslina urna stavljena 200 metara bliže ili dalje, nego je važno nešto drugo.

Srpski genije je poluga velike moći koju ne znamo da koristimo, afirmišući njegovo ime i delo, već vodimo sporove zbog međusobnih nesaglanja.

Genije koji je bio ispred svog vremena – Tesla

-U Srbiji i Hrvatskoj u akademijama nauka ima 313 naučnika, a samo Vladimir Par iz Hrvatske ozbiljno radi na proučavanju Tesline zaostavštine govori Abramović. U međuvremenu, kaže profesor, Nikola Tesla je postao vlasništvo mladih i pametnih širom sveta, koji koriste izume koje je on darivao čovečanstvu. Abramović podseća da ceo IT sektor , telekomunikacije, internet… rade na osnovu njegovih patenata. Bežični prenos signala i energije su ključni za mobilne telefone i komunikacione satelite, dok je daljinsko upravljanje srž robotike. Patent “Logičkog kola” osnova je za trijažu informacija u svakom današnjem računarskom hardveru.

Sa druge strane, Tesla je ušao i u sve religije. Bez mobilnog telefona danas ne postoji ni crkva, ni džamija, ni Indijski ili Tibetantski hram…

Čiji je muzej?

Teslin muzej u Beogradu

Muzej “Nikola Tesla” vlasništvo je Save Kosanovića i njegove rođake Milice Trbojević i prema papirima tako je i uknjižen u registre objašnjava Abramović. Kosanović je Pismom 1952. Muzej na staranje dao državi FNRJ, a danas se nalazi u vili u Krunskoj, u vlasništvu Đorđa Genčića, ministra policije Aleksandra Obrenovića, koji je 1903. prešao na stranu Karađorđevića. Ni Kosanović ni Trbojević ni Genčić nemaju naslednike, ali pošto ostavinska rasprava, posle smrti Kosanovića i Trojevićeve, nije okončana, pravno”vlasništvo nad zaostavštinom Tesle”je sporno.

Umešani Trampovi

Kako priča Abramović iz zaostavštine Save Kosanovića (čuva se u arhivu njegove porodice) ostala je steno-beleška razgovora, koji je Kosanović vodio iz Ambasade FNRJ u Vašingtonu sa Edgarom Huverom, šefom FBI-a. Razgovor je snimljen na spikerfonu, a zabelešku je unela u diplomatske protokole Šarlota Mužar.

Kosanović je pitao Huvera da li je FBI uzeo nešto iz Teslinih ormana i dobio odgovor da su oni samo nadgledali hotel.

-I to je tačno. Sadržinu ormana je prisvojila američka vojska, a Džon Tramp, stric aktuelnog američkog predsednika, bio je na čelu te komisije. Drugi čovek bio je fizičar Ričard Fejnman, kasnije nobelovac, a tada asistent Džona Trampa. Već 1945. na Jalti, na sastanku lidera SSSR-a i Zapada, u Aneksu dogovora o uređenju sveta našao se deo o Teslinim patentima; i Staljin i Ruzvelt podelili su deo iz Tesline zaostavštine (vezan za potencijalna oružja), koju je pokupila Vojska SAD tvrdi Abramović.

Knjigu sa patentima Nikole Tesle možete preuzeti ako kliknete ovde

Važnost maske

Na pitanje zašto je važna maska sa DNK-a sekvencom Nikole Tesle, koja se čuva u Zagrebu, Abramović odgovara:

-Kao niko pre i posle njega, Tesla je imao jedinstvenu heurističku metodu, kojom je otkrivao prirodne zakone i vizualizirao ih toliko tačno (u obliku eidetskih slika) da je mogao da radi i konstruiše, popravlja, testira efekte raznih aparata u svojoj viziji izuma, bez fizičkog modela. Nazvao je to “moja umna laboratorija”.

Genom genijalnih ljudi zapravo je biokompjuter čiji mehanizam, ako bismo ga do kraja shvatili i veštački konstruisali, mogli bismo ga koristiti za precizno učitavanje podataka iz kosmičkog elektromagnetnog polja, osetljivog na najmanje promene.

Da smo bili malo pametniji

Čuveni toranj na Long Ajlendu

-Na Long Ajlendu, 100 kilometara od Njujorka, gde je bio toranj Vonderklif od 2013. niče Teslin grad, a posao vodi Džejn Alkorn, neobično sposobna i dobronamerna žena ističe naš sagovornik. Zajednica Long Ajlenda našla se u ekonomskoj krizi pre nekoliko godina, jer se ispostavilo da je zemljište zagađeno, budući da je tamo radila fabrika filmova “Agfa”. Alkornova je došla na ideju da podigne “cenu” kvadrata na Long Ajlendu uz projekat Teslinog grada, a ogromno zemljište (17 hektara) kupili su za 1,6 miliona dolara. Ilon Mask, vlasnik “Tesla automobila”, nedavno je donirao milion dolara, a pre njega izvesni Inman, vlasnik sajta sa komičnim stripovima, je preko pretežno svojih mladih pratilaca za samo sedam dana 2013. prikupio gotovo sav novac. Da smo tada u Srbiji imali sluha, sada bismo imali svoje parče Amerike zaključuje prof. Abramović.

Dragan Vujičić

(Copyright Treće oko – nijedan deo ovog intervjua ne sme se reprodukovati bez dozvole)