Kada shvatimo koliko su bezalkoholni napici štetni – izazivaju arteriosklerozu, dijabetes, astmu, ekceme i još mnogo toga – poželećemo da žeđ gasimo samo starom, dobrom, običnom vodom…

Osvezenje

Leti, posebno kada su temperature visoke kao što je to slučaj ovog jula, po pravilu, dolazi do povećane potrošnje bezalkoholnih napitaka. Pored vode, u njihov sastav ulaze i konzumni šećer, različiti glukozni i fruktozni sirupi, a proizvođači još dodaju ugljen dioksid, arome i aditive. Preparati za poboljšavanje stabilnosti proizvoda, veštački zaslađivači, ortofosforna kiselina i dodaci alkohola obavezni su sastojci ove miksture. Kada, moreni žeđu, posegnemo za nekim od osvežavajućih gaziranih napitaka, ne razmišljamo mnogo o gojaznosti, arteriosklerozi, karijesu ili dijabetesu, zar ne? Međutim, trebalo bi jer, neki osvedočeni rizici po zdravlje mogu se povezati sa dugotrajnim konzumiranjem bezalkoholnih napitaka u većim količinama.

Pogled na deklaraciju

Dostupnost i kvalitet svake namirnice, pa i bezalkoholnih pića, reguliše nekoliko zakonskih propisa kako bi se ova sočinenija uopšte mogla naći u širokoj upotrebi. Postoji devet vrsta osvežavajućih pića po Pravilniku o kvalitetu; on propisuje šta u njima može da se nalazi i u kojoj količini. Zdravstvena ispravnost podrazumeva da ova tečnost ne sme da sadrži hemijske kontaminente, teške i toksične metale, pesticide… Organoleptička svojstva, karakteristična za proizvode ove vrste, moraju da ispunjavaju mikrobiološke kriterijume i ako se, nekim slučajem, utvrdi da nisu hemijski i mikrobiološki ispravni, ovi napici, neprestano reklamirani, ne smeju da se nađu na našem tržištu.

Da li je to baš tako, da li se proizvođači striktno pridržavaju deklaracije o kvalitetu? Deklaracija, pasoš svake namirnice, u sebi sadrži nutritivne podatke vezane za sastav, sadržaj alkohola, kofeina i drugih dodataka čiji se broj svake godine povećava. Zato, kad već kupujete ovu vrstu proizvoda, obavezno pročitajte i deklaraciju. Na osnovu nje saznaćete kako i u kolikoj meri bezalkoholni napici deluju na vaš organizam.

Natrijum-benzolat, na primer, nalazi se u skoro svim gaziranim napicima, koristeći se kao konzervans. On suzbija razmnožavanje mikroba no, takav tip konzervansa povećava sadržaj natrijuma i smanjuje dostupnost kalijuma u našem organizmu. Posledice reakcije na natrijum-benzolat ogledaju se u učestaloj pojavi koprivnjače, astme i ekcema. Razne koka- kole sadrže visok nivo fosforne kiseline, direktno povezan sa nastankom kamena u bubregu, te mnogim problemima sa funkcionisanjem mokraćnih puteva. Veće izglede da obolite od kamena u bubregu imate ako ste gojazni jer, dvadeset minuta po ispijenom bezalkoholnom napitku, šećer u krvi vam skače, što izaziva nagli priliv insulina. Vaša jetra odgovara tako što sav šećer pretvara u mast. Četrdeset minuta kasnije, apsorpcija kofeina je potpuna: krvni pritisak vam i dalje raste, a jetra u krvotok šalje što više šećera. U organizmu nastaje uzbuna. Receptori adenozina u mozgu su blokirani, što sprečava pospanost. Pet minuta posle, vaše telo povećava proizvodnju dopamina, stimulišući centre za zadovoljstvo u vašem mozgu – na isti način, fizički, deluje i heroin. Zapitajte se, je li vam ovo potrebno? Žeđ ste mogli ugasiti čašom vode, bez ikakvog štetnog efekta po vaš organizam.

Konzerve sa smolom

Odnos između potrošnje bezalkoholnih napitaka i telesne težine je tako očigledan da istraživači računaju da svako dodatno popijeno gazirano piće povećava rizik od gojaznosti za skoro dva puta. Imajte na umu da je 70 odsto kardiovaskularnih bolesti povezano sa gojaznošću, a da se 42 odsto slučajeva raka dojke i debelog creva dijagnostifikuje kod gojaznih osoba; uz ovo ide, u 30 posto slučajeva, operacija žučne kese. Proizvođači ovih napitaka zadovoljstva to vrlo dobro znaju i zato će negativne efekte njihovih proizvoda nastojati da kompenziraju glupavim reklamama gde, tobože, ovakvi proizvodi doprinose zdravlju.

Da li znate da šećer i kiselina u bezalkoholnim napicima lako rastvaraju zubnu gleđ; kada karijes, potaknut ovim udruženim dejstvom, stigne do nerva korena i osnove, zub može da odumre – ako se ne leči, razvija se apces; i, vi ste na korak od toga da izgubite zube i zamenite ih blistavom protezom.

Većina bezalkoholnih pića sadrži biljni sirup glukoze, zaslađivač oko koga se plete niz kontroverzi. Visok sadržaj ovog sirupa povezuje se sa povećanim rizikom od pojave metaboličkog sindroma, bolesti koja povećava rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja. Razvitak ovog neželjenog sindroma stoji u direktnoj proporciji povećanja potrošnje tzv. bezalkoholnih napitaka. Da li ste primetili konzerve u kojima se ovo pićence prodaje – prekrivene su smolom sa sadržajem bisfenila A. To je ona ista kancerogena supstanca pronađena u plastičnim bočicama za bebe, plastičnim flašama za vodu i kontejnerima. Ona izaziva haos u našem endokrinom sistemu, sa potencijalom izazivanja prevremenog puberteta i reproduktivnih anomalija. Neće nam biti lakše ako saznamo da 99 posto svih plastičnih boca sadrži ovu opasnu kancerogenu supstancu, pa oprez nije na odmet, naprotiv!

Gazirani bezalkoholni napici sadrže i fosfornu kiselinu, a ishrana sa puno fosfata povezuje se sa krtim kostima i povećanim rizikom od osteoporoze. Kada se izbacuje u urinu, fosfor za sebe vezuje i kalcijum i na taj način lišava kosti i telo ovog važnog minerala. Neutešna je činjenica da 80 odsto osoba pogođenih osteoporozom čine žene. Situaciju dodatno onespokojava činjenica da konzumiranje više gaziranih napitaka povećava rizik dobijanja dijabetesa tipa 2 za 70 odsto…

Zaslađivači

Ortofosforna kiselina je u širokoj upotrebi zbog izuzetne slatkoće no, iz maločas rečenog, zadržava se na zubima i loše deluje na zubnu gleđ i pojavu karijesa. Kao što joj i ime kaže, ona sadrži fosfor za koji je poznato da ometa resorpciju kalcijuma u crevima zbog čega može da dođe do hroničnog nedostatka ovog važnog minerala, najviše deponovanog u kostima. Njegov manjak vodi, korak po korak, do osteoporoze. Savremena medicina ljude kod kojih je utvrđena osteoporoza svrstava u invalide.

Oko dijetalnih napitaka sa veštačkim zaslađivačima mišljenja su podeljena. Jedan od najčešće korišćenih aditiva jeste aspartam, povezan sa povećanim rizikom od astme i pojavom malignih tumora. Drugi istraživači ipak misle da nije štetan ako se uzima u tačno određenim količinama, što je jasno istaknuto na deklaraciji. Međutim, podaci Ministarstva za zdravlje zvone na uzbunu – astma kod najmlađih naraštaja je u porastu što je u direktnoj vezi sa povećanjem korištenja raznih sokića. Takođe, stabilizator benzolat (konzervans), dokazano je, utiče direktno na pojavu astme. Ipak, sve u svemu, imamo izbor da biramo koji ćemo proizvod koristiti. Sa aspekta promocije zdravog načina života, na čemu se sve više insistira, nesumnjivo je najbolji izbor da se pije domaći voćni sok, napravljen kod kuće, nego gazirana pića posebno, ako se u obzir uzmu svi nabrojani rizici koje, agresivno reklamirani, takvi napici sobom nose.

Posebna priča je udeo raznih šećernih dodataka u osvežavajućim sokićima; on iznosi od 7 do 10 odsto. Nije teško preračunati koliko biste kafenih kašićica šećera uneli odjednom u organizam ukoliko biste popili 250 ml nekog napitka sa sadržajem 10 odsto slatkog dodatka, a znate da u jednu kafenu kašičicu staje pet grama – odgovor glasi, pet kašičica šećera! Ako pićence sadrži kofein, a znamo da njegov približan udeo odgovara onoj količini kofeina u manjoj šoljici kafe, onda bismo svakodnevnim i čestim unosom osvežavajućih bezalkoholnih gaziranih i negaziranih pića obogaćenih kofeinom imali stalni veštački izvor ove supstance u toku dana. Posledica je navika, padanje u zavisnost sličnu duvanskoj. Kada govorimo o eventualnim rizicima po zdravlje, sadržaj kofeina i šećera može da predstavlja evidentnu opasnost za decu, trudnice, dojilje i hronične bolesnike, mada se ne izuzimaju od rizika ni pripadnici ostalih grupa korisnika.

Žeđ bez prestanka

Ovi napici, sinonim za osveženje tokom leta, zbog šećera i kofeina, paradoksalno, ne mogu da ugase žeđ! Nakon kratkotrajnog osećanja gašenja žeđi, unosom šećera i kofeina kroz ove napitke, stalno ćete biti žedni – posebno ako se uzme u obzir da je kofein blagi diuretik i da će ćešći odlazak u toalet stvarati potrebu za novim količinama napitka. Znajte, ukoliko konzumirate bilo koju energetski vrednu namirnicu, a pri tom ne potrošite unete kalorije, logičan sled je povećana telesna težina, uvod u gojaznost. Dodatno, stalno opterećenje organizma većim količinama šećera, u dugom periodu, stvara realnu mogućnost za pojavu dijabetesa, bolesti koja poslednjih decenija beleži visok porast. Naravno, na ovaj način je ugrožen i kardiovaskularni sistem, posebno ranom pojavom arterioskleroze. Prema tome, oprezno sa bezalkoholnim napicima! Svakako, nikada nećete pogrešiti ako se, između bezalkoholnog napitka i čaše vode, odlučite za ovo drugo.

Miodrag Milanović