Intervju sa legendom ufologije Bobom Lazarom - Motori od antimaterije, gravitaciona polja, krivljenja prostora i vremena... U tajnoj bazi armije SAD u Nevadi naučnici pokušavaju da shvate tehnologiju NLO-a

Gledaoci lokalne televizije iz Las Vegasa KLAS mogli su da vide i čuju neverovatnu priču. U studio je, naime, došao naučnik, Robert Skot Lazar, i ispričao da američka vlada poseduje nekoliko havarisanih vanzemaljskih letelica, čije je višegodišnje proučavanje dovelo do izvanrednih naučnih i tehnoloških saznanja.
Robert Skot Lazar rekao je reporteru TV KLAS Džordžu Napu da je i sam radio u "sekciji S-4" tajne baze u pustinji Nevade, koja se zove "Area 51". Tamo je došao do dokumenata koji su mu otkrili da se u drugom delu baze istovremeno odvijaju istraživanja "antigravitacionog reaktora" za nove pogonske sisteme. Takođe je saznao - i video svojim očima - da se u jednom hangaru čuva devet letećih tanjira vanzemaljskog porekla. Radio je i sa naučnicima koji već decenijama pokušavaju da shvate principe rada i da naprave kopije izvanredne vanzemaljske tehnologije, pomoću kojih se savladavaju ogromne svemirske udaljenosti. Lazar je gledaocima TV KLAS otkrio i mnoštvo detalja o vanzemaljskim letelicama: recimo - da kao pogonsko gorivo koriste supstancu nazvanu "element 115", koja na Zemlji nije poznata. Amerikanci su iz letelica kojih su se domogli izvukli oko 25 kilograma te supstance.
Ufolozi  nisu Lazarovo svedočenje uzeli za ozbiljno. Kao i  kod slučaja snimka obdukcije vanzemaljca posle rozvelskog udesa, videli su u njemu samo novo podmetanje od strane "vlasti koja krije istinu". Međutim, mnogi izveštaji i svedočenja objavljeni u ozbiljnim časopisima, potvrđivali su postojanje tajne baze "Area 51" u pustinji Nevade, u oblasti u kojoj je, inače, neverovatno često pojavljivanje "neidentifikovanih letelica". Konačno, tek ove godine, američka vlada je indirektno priznala postojanje te podzemne baze u pustinji. Osim toga, u međuvremenu se pokazalo da je sve što je Lazar rekao o svemirskoj tehnologiji naučno zasnovano. Lazar je, recimo, prvi otkrio da američki bombarder B-2 koristi antigravitacioni sistem, kao i da su u podzemnim laboratorijama "Area 51", na osnovu vanzemaljske tehnologije, stvoreni atomi antimaterije. 
Intervju dat Džordžu Napu.
Nap: Možete li da nam objasnite šta je i kako funkcioniše reaktor na antimateriju, odnosno, praktično, odnosno ono za šta tvrdite da je "motor" NLO-a?
Lazar: Spolja izgleda kao disk prečnika oko pola metra, sa jednom kuglom na gornjem delu, položen na cilindričnu strukturu. U unutrašnjosti cilindra nalazi se izvesna količina "elementa 115", pogonskog goriva (klikni ovde VIDEO - Bob Lazar objašnjava detalje o elementu 115). Shvatili smo fizičke posledice i uspeli smo da ih prouzrokujemo, ali ne znamo kako se to tačno dešava.
Nap: Ali, radili ste na tom uređaju... Da li ste razumeli funkcije delova?
Lazar: Nismo uspeli da odredimo nijedan deo koji bi kao takav bio prepoznatljiv. Reč je o tehnologiji koja je potpuno vanzemaljska. Nismo baš mnogo napredovali u pokušajima da je dešifrujemo.
Nap: ali, shvatili ste koji su osnovni principi rada reaktora na antimateriju?
Lazar: U njegovoj unutrašnjosti dolazi do poništavajuće reakcije, što znači potpuno pretvaranje materije u energiju. To je neuporedivo snažnije od nuklearne fizije ili fuzije koji oslobađaju samo oko osam desetina jednog procenta energije zarobljene u materiji. Koliko smo shvatili, "element 115", podvrgnut bombardovanju protona, oslobađa česticu antimaterije, koja u aparatu odmah nalazi "svoju" česticu materije. Rezultat je međusobno poništavanje, što dovodi do oslobađanja kompletne energije obeju čestica. Taj proces je zemaljskoj fizici već poznat, ali niko nije uspeo da ga upotrebi za dobijanje energije.
Drugi aparat je u stanju da pretvori sto posto tako dobijene toplote (još jedna stvar koja nikome na Zemlji nije pošla za rukom) u elektricitet. Ali, to je, u nekom smislu, sekundarni efekt. Primarni je to što se kugli oslobađa gravitacioni talas, koji neka vrsta "vodiča" usmerava u iz gornjeg dela u podnožje diska, a tu ga tri pojačivača pojačavaju i upravljaju njime.
Klikni ovde za film o reverznom inženjeringu i NLO tehnologiji.
Nap: U praksi to znači da leteći tanjir formira sopstveno gravitaciono polje?
Lazar: Ne znam da li bi bilo moguće na to odgovoriti potvrdno. Setite se da mi, ustvari, ne znamo čak ni šta je gravitacija. Sudeći po onome što smo naučili proučavajući vanzemaljske mašine, graitacija je talas. Ali, za to su vezani izuzetno složeni fenomeni.
Nap: U kom smislu?
Lazar: Gravitacioni talas savija vreme i prostor. Iz toga proizlazi potpuno nova vrsta kretanja. To nije linearni put - kretanje od tačke A do tačke B, već više nešto slično dolaska blizu cilju bez kretanja. Ne da Muhamed ide ka bregu, već da breg dođe Muhamedu. Isto tako se krivi i vreme, a sve se to događa u trenutku. Ni kao ideja nije jednostavno.
Nap: Znači da NLO-i mogu da putuju napred-nazad kroz vreme? Da li ste to hteli da kažete?
Lazar: Ne, ne baš tako. Zamislite jedan disk. U gornjem delu je kugla generatora antimaterije, na dnu su tri pojačivača sile gravitacije. Kada žele da putuju na udaljeno mesto, piloti (nazovimo ih tako) okreću disk prema odabranom odredištu. Tri pojačivača se usmeravaju na odabrano mesto i stvaraju gravitacioni talas. Disk bude "usisan" ka toj tački, jer se prostor krivi sve dok se tačka polaska ne poklopi sa tačkom dolaska. Međutim, kako se istovremeno krivi i vreme, između početka i kraja putovanja ne postoji vremenski interval. Kao da je brzina neograničena.
Nap: Kada ste uključili pojačivače gravitacije diskova koje ste proučavali, da li ste primetili oslobađanje toplote?
Lazar: Ne, ni najmanje. To je još jedna od stvari koja nas je zapanjila, jer izgleda kao narušavanje prvog zakona termodinamike.
Nap: Da li su to elektronski aparati, čipovi ili nešto slično?
Lazar: Ne, ništa slično.
Nap: Koja je maksimalna brzina koju takvi aparati mogu da dostignu?
Lazar: Ne može se govoriti o brzini, jer ona zavisi od prostora i vremena. Ako se prvo anulira a drugo savije - sam koncept "brzine" više nema smisla. Ustvari, vanzemaljci mogu gotovo trenutno da prelaze neverovatne udaljenosti.
Nap: Kako objašnjavate neobična kretanja koja su primećena kod NLO-a?
Lazar: Kada lebde u vazduhu, gotovo nepomični, to znači da se drže na veoma slabom gravitacionom polju. U tim uslovima NLO je prilično ranjiv i oscilira tamo-amo.
Kada je gravitaciono polje pojača, NLO se podiže i naginje na stranu. Dok napušta Zemljino gravitaciono polje okreće se ka svom odredištu i usmerava ka njemu tri pojačivača. Zatim, punom snagom, stvara vremensko-prostornu krivinu.
Nap: Kako funkcioniše vremensko-prostorna krivina?
Lazar: Pokušaću da vam objasnim na jednom primeru. Zamislite da je vremensko-prostorni kontinuum komad tanke vrlo elastične gume razapete preko stola i pričvršćene sa četiri rajsnadle. Na jednoj stranici takvog "kvadrata" od razapete gume nacrtajte kružić koji će predstavljati svemirsku letelicu. Obeležite krstićem mesto na koje želite da stignete, uhvatite prstima gumu oko krstića (destinacije) i privucite je kružiću (letelici) - to je vremensko-prostorno zakrivljenje koje izazivaju generatori na pogonskom disku NLO. Kada se prekine tok energije koji izaziva zakrivljenje, vremensko-prostorni kontinuum se ponovo ispravlja, a letelica se nalazi na drugom mestu - cilju. Nije, znači, reč o linearnom kretanju kroz prostor, već o tome da se sam prostor pomera. Kada se nalaze u blizini planeta, međutim, NLO balansiraju gravitacionu privlačnost poljem koje prave njihovi pojačivači, i "jašu na talasu" koji tako naprave. U tim uslovima oni su prilično nestabilni.
Nap: Postoje li neki sekundarni efekti takvog pogona?
Lazar: Da, recimo - nevidljivost, u određenim uslovima. Kada se pojačivači postave u određeni položaj, onaj ko ih posmatra vidi kroz njih. Zbog toga se događa da se isti NLO sa jednog mesta vidi, a sa drugug ne. To zavisi od vremensko-prostornog zakrivljenja. I zato izgleda da NLO u velikoj brzini naglo skreću i da imaju nemoguće ubrzanje. U stvarnosti, njihovo kretanje se ne vidi, vidi se samo zakrivljenje koje ono prouzrokuje. Neka vrsta fatamorgane.
Nap: Kažite nam nešto više o “elementu 115”
Lazar: Energetska osnova je reaktor koji koristi "element 115". Kada se jezgro atoma tog elementa bombarduje protonom, on se pretvara u "element 16", raspada i oslobađa atome antivodonika. Oni se šire kroz prazan prostor u unutrašnjosti jednog polja koje sprečava da dođu u kontakt sa normalnom materijom, a zatim upućuju ka "meti" gasovite prirode. Tu se antimaterija i materija sudaraju, međusobno se poništavaju i potpuno pretvaraju u energiju. Toplota koja se pri tom oslobodi odmah se pretvara u električnu energiju. Element 115 se veoma sporo troši: dvesta grama je dovoljno da obezbedi svu potrebnu energiju za jedan NLO tokom 20-30 godina. Fuzija se odvija na 1740 stepeni Celzijusa.
Nap: NLO-i se pojavljuju u raznim oblicima...
Lazar: Kada se približi intenzivnom gravitacionom polju kakvo ima planeta, leteći tanjir izjednačuje privlačnost planete sa gravitacionim talasima sopstvenih pojačivača. Prostorno-vremenska zakrivljenja koja tako nastaju određena su intenzitetom rada pojačivača, tako da posmatrač ima utisak zakrivljenosti samog NLO-a. Pri jednom određenom intenzitetu gravitacionog polja samog NLO on izgleda izdužen, tako da "poprima" oblik cilindra. Kada se intenzitet pojača, pod uticajem zakrivljenja NLO je (odnosno tako izgleda) srcastog oblika. Pod određenim uglom vidi se neka vrsta perece, dok je iz drugih položaja NLO potpuno nevidljiv.
Nap: Zbog čega ste rekli da pogonski sistem koji se koristi u blizini planeta izlaže letelicu riziku?
Lazar: Zato što se sastoji u tome da se letelica balansira na gravitacionom talasu, a to nije stabilno rešenje. Kada smo uspeli da podignemo jedan od NLO-a videli smo da snažno oscilujr. Mislim da su naši avioni sa vertikalnim pogonom tipa "herijer" mnogo stabilniji i bezbedniji.
Nap: Kako se prenosi energija kroz NLO? Kako se prenosi s jednog na drugi kraj letelice?
Lazar: Energija se prenosi bez žica i bilo kakvih provodnika. Koriste se strukture slične Teslinim kolima. Izgleda da je svaka komponenta NLO-a podešena na određenu radnu frekvenciju reaktora. I sami pojačivači primaju energiju bez provodnika, isto kao što Teslina kola pale fluorecsentnu cev. A Tesla je to napravio početkom dvadesetog veka... (Klikni ovde)

(Copyright TREĆE OKO - nijedan deo ovog teksta ne sme se prenositi bez dozvole autora)