Kada sve ide naopako i kada vam se čini da nema izlaza – nada i put uvek postoje. Lek je ljubav – ona koja leči, vida rane, pokazuje put, ojačava srce, razbistri misli i načini nas najboljom verzijom sebe. Ljubav koju damo drugima ili dobijemo od njih, ali prvenstveno ona od Boga koju osetimo kroz ljubav prema sebi

I na osmehnutom licu mogu da se kriju nesrećne oči. Po njima se uvek poznaje duša. I najtužnije oči mogu da zasijaju, samo je potrebno u srcu pronaći tačku nade, vere i oslonca koja, kada zasija, predstavlja odskočnu dasku da se dosegnu neslućene visine svog bića.

Kada se čini da nema nade, treba se uvek setiti da nismo sami i da Bog nikada ne napušta svoju decu, uvek nam pruži ruku. Nekada se to desi kroz slučajne susrete, nekada kroz osobe ili događaje koji nam se dogode, a nekada tako što nas dovede na vrata terapije koja nam ulije nadu da postoji čovek koji će nas za ruku odvesti do svetla na kraju tunela naših problema.

Goran Drašković je fizijatar, fizioterapeut i darovit čovek koji s blagošću odgovara svakome ko čistog srca potraži pomoć i izlaz za svoje probleme. Njegova terapija ima velike uspehe, brojni pacijenti svedoče tome. Svoju terapiju sam voli da opiše kao trojaku – pristup sa nekoliko različitih strana čini je vrlo učinkovitom. Prvi korak je razgovor sa pacijentom koji neverovatno leči – ispravljajući krive mehanizme koji su duboko u nama, postavljaju se zdrave osnove za budući život, ophođenje prema drugima, prolaženje kroz različite životne situacije…. Drugi korak je tretiranje tačaka na telu na kojima se skuplja stres – burzi – koje uspeva da čoveka fizički oslobodi stresa koji mu se nakupljao godinama. To učini da dobra energija prostruji organizmom i da nas usmeri u pravom smeru. Treći korak je upravo ta bioenergija, koju svojom darovitošću Goran uspeva da prenese na svoje pacijente i pomogne im.

Problemi sa kojima mu ljudi dolaze na vrata su razni – od onih koje nose iz detinjstva, usađenih loših mehanizama, naučenih ponašanja i sistema odbrane, tegobama koje im nameću drugi ljudi – a pri prvom susretu odmah vidi izlaz za svakog čoveka.

Voli da kaže da čoveku ne iscrtava put, već mu kroz terapiju pomaže da svojim putem prođe, kako bi stekao sopstvene uvide i kako bi sebe postavio na pravilan način prema sebi, svetu i životu. On vidi svetlo na kraju tunela, kao svojevrsan izlaz iz problema u kojima se čovek nalazi, a na tom putu čoveku pruži ruku ljubavi i podrške. „Sa čovekom siđem u blato i jad njegovih problema i, (figurativno) držeći ga za ruku, guram ga napolje, gore, daleko od tame u kojoj se našao“, kaže Goran Drašković i objašnjava da sa svojim pacijentima prolazi osećanja njihove tuge, boli, jade, ljubavi… Empatijom, dubokim razumevanjem drugog bića, unapred razumeva probleme svojih pacijenata i vodi ih lagano do rešenja.

Osećajući probleme svojih pacijenata, svakome pristupa na individualan način. „Svako nosi svoju muku i ja to poštujem iznad svega“, kaže Goran i objašnjava da je ljubav ta koja leči sve i da je on pronalazi u molitvama i Bogu. „Bog je u svakome od nas i poštujući i voleći sebe, volimo i Boga“, kaže Goran. Tako dolazimo i do toga da nas drugi poštuju i vole. To je zlatni mehanizam koji, kada počne da se doslovno primenjuje, izrodi fantastične stvari – životne situacije jedna za drugom počinju da se nižu u pravilnom smeru.

Svaki čovek u životu odredi se prema dobru i zlu“, kaže Goran i objašnjava da na svakom čoveku leži izbor želi li da bude dobar ili loš i želi li u životu da čini dobre ili loše stvari. Za dobre ljude njegova vrata su uvek otvorena, a tvrdi da kada pruži ruku čoveka sigurno mu može pomoći. „Čovekova čvrsta volja i okrenutost svetloj strani života su ono što određuje i tok terapije“, kaže Drašković i objašnjava da su ljubav prema Bogu i istrajavanje na dobrom putu ono što čoveka može da izvuče do vrha. A taj vrh je, simbolično, ono najbolje od sebe što čovek može da ostvari.

Svetlo na kraju tunela

Samo vera u dobro i želja čoveka da bude bolje i unapredi svoj život su ono što ga vodi u terapiji, da sledi Goranov trud da pomogne. On vidi put koji je ispred svakog čoveka i sa njim ponire u tamne vilajete njegovih muka, ali uvek naglašava da on čoveku ne iscrtava put, niti mu išta unapred govori, već da svaki čovek mora da korača svojim koracima za sopstvenim životom. Tako kreira sopstveni put, onaj na koji će biti ponosan i iza koga uvek može da stane. Iza svojih odluka.

Kada se u detinjstvu životni put, usled trauma recimo, iskrivi makar za milimetar nakon mnogo godina to „iskrivljenje“ postane ogromno. Vraćanje čoveka na pravi kolosek njegovog života i energije je veliki posao, a vera i ljubav su prava i jedina pokretačka snaga koja čoveka vraća na pravi put. Goran radi mirno, strpljivo i sa puno ljubavi pristupa svakom čoveku individualno. Sa svakim razgovara „jedan na jedan“ i svi razgovori su u strogom poverenju, a osećaj je takav kao da razgovarate sa starim prijateljem koga znate čitav život, ili kao da razgovarate – sa samim sobom. Sve tajne kao da su već izrečene, a ovoga puta ne morate ni da ih tajite – samim tim što ih izgovarate, lečite se. Još je Frojd rekao da je svaki problem rešiv kada se iz podsvesti dovede u svest, kolokvijalno rečeno kada se problem „osvesti“. „To i jeste osnova terapije – rasvetljavanje podsvesnih mehanizama koje smo usvojili u detinjstvu ili negde na životnom putu dovodi nas do razrešenja današnjih problema“, objašnjava Goran. Fizičko oslobađanje od stresa na putu ove terapije dovodi do toga da nam se razbistri um i da svoje probleme i njihove uzroke vidimo mnogo jasnije. A Goranova snaga i sigurnost koju nam svojom ljudskošću i dobrotom pruža uspeva da nas osokole da se uhvatimo u koštac sa sopstvenim životom i da smognemo snage da se izborimo za bolje ja.

Kada nam on raščisti životnu stazu, samo gledajući i sledeći ga, spremni smo da se mnogo hrabrije borimo za svoj život i preuzmemo kormilo sopstvenih odluka. „Svaki čovek bira svoj put i donosi odluke, a ključ je u tome da preuzme odgovornost za sopstveni život“, kaže Goran Drašković i pocrtava da se odgovornost preuzima kada se čovek odrekne krivice, nesigurnosti, lažnih ubeđenja, sopstvenih iluzija, kada shvati da svako zaslužuje da bude miran i voljen i da niko ne treba i ne sme da bude maltretiran, da nasilje nigde nikoga nije dovelo. Čovek onda hrabrije pravi dobre izbore za sebe, tada iz njegovog života otpadaju loši ljudi, odluke, postupci. „Kada čovek osvesti ko je, šta je i kakvo je njegovo biće, kakav želi da postane, kakav život želi da gradi, time se okreće sebi“, objašnjava Goran. Tako čovek počinje da živi život koji mu pripada i tada se iskazuje u punom sjaju, zasija njegova prava energija, a okretanje dobroti i veri taj put svakako učvršćuje. Tada počinju da se dešavaju divne stvari, jasno se ukazuju znakovi kraj puta koje samo treba slediti. Život počinje da daje odgovore na najvažnija pitanja i razrešenje velikih dilema ili problema koji su nas mučili na samom početku terapije. Kada smo bolje, kroz jasne znakove odgovori dolaze sami, samo treba slediti svoj put. Zato Goran Drašković voli da ponovi da upravo zato on svakog čoveka tretira na jedinstven način, sledeći njegovu životnu priču, sagledavajući njegova životna iskustva, omaške, jade i radosti. Osećajući titraje drugog bića, ponire sa njim u njegove probleme i, pošto vidi svetlo na kraju tunela muka svog pacijenta, lagano ga iz tame „gura“ ka svetlu. Goran kaže da, kada se klupko terapije rasplete i dođe se do ozdravljenja pacijenta, upravo tada postaje očito ono što je on govorio na početku – da nikada ne ide ispred čoveka, ne govori mu šta sledi, ne sugeriše u donošenju odluka, već empatisanjem iz tamnog vilajeta čovekove muke, lagano ga gura ka svetlu. Nakon što se dođe do srećnog razrešenja, a ova terapija se odvija brzo, najveća nagrada je osmeh njegovih pacijenata – onaj osmeh koji usledi nakon što čovek jasno uvidi boljitak kada raščisti uzroke svojih problema, zatim svoje omaške, patnje, radosti, nesreće, pogrešne i prave izbore. Svako tada za sebe zna koje su mu želje, oseća da je na pravom životnom putu, oseća u kom pravcu treba da ide njegov život i – donosi odluke. Nakon susreta sa Goranom svaki čovek koji prođe terapiju određuje se prema sebi, svom verovanju i svojoj dobroti. Tada zna u kom pravcu ide – ko se čistog srca okrene ka veri i dobroti, stostruko mu se vraća.

Uputstva za život nema

Život je spontan i teče u saglasju sa samim čovekom, ako je on dobro. „Samo osmeh, dobrota, pošten odnos prema životu, životna radost, spontanost, kreativnost, davanje, ljubav“, samo to Goran smatra lekom i, ako se tako može ikada reći, uputstvima za život.

Životnih priča u koje je upućen ima bezbroj. Ljudi dolaze sa raznim problemima, a Goran smatra da za svakog čoveka postoji jedinstven ključ koji otključava njegove probleme i razrešava Gordijev čvor njegovog života. Nekada dolaze zbog problema sa ramenom, kičmom, nogom, rukom, želucem, srcem i sličnim problemima koje Goran uspešno rešava, ali tako što zaviri iza svakog simptoma i otkrije uzrok svakog od njih. Jer u najvećem broju slučajeva, to su samo znakovi da se telo buni i kroz bolove ili bolesti pokazuje da ima određeni problem. A uzroci su vrlo često psihološke prirode i kriju se negde u dubini podsvesti, predstavljajući čvor nekih životnih nedaća na koje je čovek naišao. Tako bolovi u leđima vrlo često signaliziraju nagomilani stres, bolovi u želucu ukazuju na to da „stomakom“ preživljavamo nedaće na koje nailazimo, dok recimo hronične bolesti govore da nam je to mesto slabo i da svaki put kada se potresemo oko nečega, nevolja „udari“ baš tu. „Sve se to može rešiti“, kaže Goran i, bez mnogo priče, samo pocrtava da je najvažnije znati da je svaki čovek rebus za sebe i da se svakome mora pristupiti kao biću sa svojim iskustvima, tegobama, nevoljama i životnim putem. „Lečim i decu“, kaže Goran Drašković i objašnjava da njima pristupa s posebnom pažnjom i da dobar razgovor i uključenost roditelja ili staratelja vrlo često predstavljaju ključ u razrešavanju problema nežne dečje duše.

Osmeh – nagrada i radost

I na kraju, svaki put kada se čovek – konačno izlečen i konačno dobro – osmehne, Goranu je to nagrada i radost. Jer radost davanja, ljubavi, pomaganja drugima za njega nema cenu i nema granicu. Vera u čoveka, vera u dobro, u čestitost, poštenje, dobre postupke, porodicu, ljubav i sve one prave vrednosti na koje su mnogi zaboravili. Upravo to je ono što čini da ovaj čovek, Goran Drašković, istrajava na svom životnom i terapijskom putu. Uvek se vraća na večne istine – da vera u Boga, poštovanje i ljubav prema sebi i drugima predstavljaju ono što je trajno u čoveku, jedino vredno i ono što ga čini da pronađe mir i radost življenja. I na kraju, ljubav je lek. Ljubav prema Bogu, dobroti, drugima, ljubav prema sebi.

Ako želite da saznate više – možete pozvati Gorana Draškovića na tel. 060/444-57-37

Goranu se možete obratiti i putem imejla – gdraskovic011@gmail.com