Haile Selasije, afrički car

Milion rastafarijanaca veruje da je car Etiopije Hajle Selasije bio Crni Mesija, čemu je doprinelo njegovo poreklo od – samog Solomona. U kultu dobijenom kombinacijom uticaja iz Indije, Afrike i Evrope važe mnoga, za moderan svet, čudna pravila

Hajle Selasije nije bio samo diktator za kojeg se pričalo da “hrani dvorske lavove telima političkih neprijatelja” i veliki prijatelj Josipa Broza, koji je na Terazijama bacao zlatnike narodu već je, kako veruje milion rastafarijanaca, niko drugi do – Crni Mesija, Bog na Zemlji…

Mesija ne može da umre…

Haile je rođen 23. jula 1892, u selu Edžersa Goro (Etiopija) u porodici koja, kako se tvrdi, vodi poreklo od samog Solomona i Kraljice od Sabe. Zvao se Ras Tafari Makonnen ( “ras” je titula koja se prevodi kao “glava” i ekvivalent je vojvode), da bi kasnije, 1928, stigao do titule “neguš” (kako su se po tradiciji zvali kraljevi Abisinije). Otac mu je bio Ras Voldemikal Gudesa, guverner oblasti Harar, ali kraljevsku krv Tafari je nasledio od bake po majci, princeze Tenadžnevork. Obrazovanje je sticao sticao u misionarskoj školi, gde je učio francuski jezik i književnost, a uspeo je i da proputuje – 1924. obišao je Evropu i Bliski istok. Zanimljiv je detalj da je prilikom posete jermenskom manastiru u Jerusalimu usvojio 40 jermenskih siročića, koji su izbegli genocid Otomanskog carstva. Iako nije bio “predviđen” za naslednika prestola, nakon smrti prastrica, kralja Menelika II, postaje vladar. Krunisan je 2. novembra 1930, kada uzima ime Hajle Selasije (u prevodu – Moć Trojstva) i zvučnu titulu “Kralj nad kraljevima, Gospodar gospodara, Pobedonosni lav Judejski i Izabrani od Boga”, a sve to kao 225. potomak kralja Solomona. Krunisanju su prisustvovali predstavnici svih važnijih evropskih dinastija, a proslava je koštala oko 3 miliona dolara. Mnogi su dobili raskošne poklone, a Biblija okovana zlatom stigla je do jednog američkog biskupa koji nije prisustvovao krunisanju, ali se zato tog dana usrdno – molio za cara.

Naslovna strana “Tajmsa”, koja je doprinela da upravo Selasije bude proglašen za Crnog Hrista

Raskošan početak obećavao je i uspešnu vladavinu, međutim, prvo veliko iskušenje nastupilo je već 1935, kada je Musolinijeva Italija okupirala Etiopiju, a Hajle sa porodicom emigrirao u Englesku. Godine 1936. održao je čuveni govor u Ligi naroda (preteča Ujedinjenih Nacija) i to, u znak protesta, na svom maternjem, amharskom jeziku, iako je tečno govorio francuski, radni jezik Lige. Naime, Italijani su specijalnim prskalicama prikačenim na avione obasipali Etiopiju bojnim otrovima, smrtonosnom kišom koja je podjednako pogađala vojnike, civile žene, decu, izvršavajući naređenje da sistematski ubiju sve što se kreće. Selasije je u svom govoru bio “bez dlake na jeziku” i istakao je da su “iste evropske države koje su na strani Etiopije u Ligi naroda, ranije odbile da daju kredit i ratni materijal, a pomagale su Italiji, koja je koristila hemijsko oružje podjednako protiv vojnih i civilnih meta”. “Bog i istorija zapamtiće vašu presudu” – rekao je. Slika cara našla se na naslovnici magazina “Tajm”, sa natpisom “Man of the Year” (čovek godine), a objavljen je i govor. Ali, Selasije nije dobio ono što mu je bilo najpotrebnije: Liga je naredila samo pojedinačne neefektivne sankcije prema Italiji. Na kraju je Etiopija ipak oslobođena uz pomoć Britanije, ali – tek 1942, kada se car vraća na vlast.

Hajle je ubrzo sproveo agrarne, političke i sudske reforme, ali sve tako da – prava vlast ostane u rukama monarha, a 1959, posle dugogodišnjih pokušaja, konačno je izvojevao autokefalnost Etiopske pravoslavne crkve, koja je dobila i svog patrijarha – abunu. Pokušaj da bude svrgnut sa vlasti propao je 1960, i tada je Selasije bio primoran da obeća ekonomski razvoj i socijalne reforme. Ipak, prevelika okupiranost spoljnim poslovima (učešće u usnivanju Organizacije afričkog jedinstva, posredovanje u izglađivanju oružanih sukoba afričkih zemalja…) dovela je do ignorisanja problema u vlastitoj državi. Selasije je uspevao da godinama krije od sveta da mu narod gladuje i da se ništa ne čini da se to speči (pošast je od 1972. do 1974. odnela čak 200.000 života!). Serija štrajkova i demonstracija bila je uvod u svrgavanje sa prestola, koje se desilo 2. septembra 1974. Marta 1975. ukinuta je moranhija, i Etiopija je postala republika. Car je umro 27. avgusta iste godine, zvanično – od posledica operacije prostate. Dugo se šuškalo da je zapravo ubijen, dok su raste smatrale – da je još živ. Godine 1992, njegove kosti su pronađene ispod betonske ploče u osnovi carske palate. Tek 5. novembra 2000. Selasije je dostojno sahranjen, pod okriljem Etiopske pravoslavne crkve. Iako su istaknuti rastafarijanci prisustvovali pogrebu, mnogi među njima i dalje ne veruju da su to bili Selasijevi posmrtni ostaci, jer – Mesija ne može da umre…

Markus Garvi i postanak kulta

Otkud uopšte ideja da je upravo Haile Selasije Crni Mesija? „Krivac“ je Markus Garvi, jamajčanski publicista, osnivač Univerzalne asocijacije za unapređenje crnaca, koji je propovedao povratak crnog naroda u Afriku i veru u jednog Boga, Jaha, odnosno – Dža. Najavljivao je dolazak crnog kralja koji će osloboditi i ujediniti sve Afrikance: “Pogledajte u Afriku. Tamo će biti krunisan crni kralj, jer je dan oslobođenja blizu.“ Krunisanje Rasa Tafarija Makonnena idealno se uklopilo u proročanstvo, a za širenje ideje da je upravo Hajle Selasije očekivani Mesija, odgovorna su ponajviše dva teksta u londonskom „Tajmsu“ – jedan objavljen nedelju pre a drugi – nedelju dana posle ceremonije. Vest je stigla na Jamajku i smatralo se da je Garvi potvrđeni prorok, a Selasije – Hrist i Mesija u jednom. Od tog trenutka pokret je dobio naziv rastafarijanski, po imenu svog Hrista – Rasa Tafarija, odnosno Hajla Selasija. Da baš Selasije bude „odabran“ doprinela je i njegova zvučna titula “Kralj nad kraljevima, Gospodar gospodara, Pobedonosni lav Judejski i Izabrani od Boga” , koja je za crni pokret bila potvrda povratka Mesije u Knjizi Otkrivenja u Novom Zavetu. “Simptomatično” je bilo i novo ime koje, kako smo već napomenuli znači – Moć Trojstva. Još je i bio jedini „pravi“ vladar u Africi čija zemlja nije bila kolonija. Premda se sam Garvi nije divio Rasu Tafariju i napadao je raste kao zanesenjake, legenda je sve više rasla…

Kada je „Bog na Zemlji“ posetio Jamajku 21. aprila 1966, stotinak hiljada ljudi okupilo se na aerodromu u Kingstonu, a sve je bilo, “pokriveno oblacima dima od gandže“. Selasije čak nije mogao da siđe niz pokretne stepenice od gomile koja je jurnula ka avionu. Inače, dan kada je Hajle sleteo na Jamajku kod rastafarijanaca se slavi kao drugi po važnosti praznik (posle 2. novembra). Ni tada ni kasnije Hajle Selasije nije potvrdio da je Isus koji se vratio, a navodno je, po povratku u Etiopiju, te glasine i demantovao. No, to rastama nije smetalo da veruju u šta veruju – do danas…

Crna Biblija

To je otprilike bio put koji je Hajle Selasije prešao od jednog eskcentričnog afričkog cara do – božanske figure. A šta je još, osim ličnosti Rasa Tafarija, okosnica rastafarijanske vere?

Raste smatraju da je Hrist bio crn, da su belci širili propagandu o belom Isusu i da je sada došlo vreme da se te leži razotkriju. Oni teže stvaranju savršenog sveta, Siona (na engleskom „zion“), koji bi bio raj za raste – nešto kao Novi Jerusalim, i smatraju da se delić Raja nalazi – upravo u Etiopiji (poznate su pesme Boba Marlija „Zion Train“, „Iron Lion Zion“, kao i ona njegovog sina Demijana Marlija – „Road to Zion“). Na putu ka svom Raju, odbacuju moderno zapadno društvo, nazivajući ga “Vavilon” – jer je potpuno korumpirano. Smatraju da su oni prava deca Izrailja i Boga. Nemaju sveštenike niti hramove, jer veruju da je telo prava crkva i hram Božji.

Boje rasta su crna, žuta, zelena i crvena, a bitan simbol je i lav

Odbacuju standardnu hrišćansku Bibliju, koristeći Bibliju crnog čoveka ili Holi Piby. Veruju da su pre Selasija već došla trojica spasitelja: Mojsije, Ilija i Isus Hrist. U zagrobni život ne veruju i smatraju da su njihovi preci učinili nešto čime su uvredili Jaha, i da ih je to oteralo u ropstvo. Osim ona dva dana povezana sa Selasijem, slave još i etiopsku Novu godinu (17. septembra), i Božić (kao i kod nas – 7. januara).

Na čitavu rasta filozofiju uticali su i afrički plemenski obredi, hinduizam (preko velikog broja indijskih radnika dovedenih na Jamajku nakon ukidanja ropstva), crni Jevreji i, naravno, pravoslavno hrišćanstvo.

Najokoreliji rastafarijanci žive u zajednicama, šumama i selima Jamajke. Prilično su patrijarhalni, pa su žene priznate samo kao – supruge rastafarijanaca, jer se smatra da mogu da dožive veru isključivo kroz muškarca (doduše, danas ipak imaju veću slobodu)

Boje zastupljene u rasta simbolici su crvena, žuta, zelena i crna. Prve tri preneli su za zastave Etiopije (žuta – opljačkano zlato i bogatstvo, zelena – lepota i vegetacija, crvena – prolivena krv Afrikanaca), dok je crnu dodao Markus Garvi, što, naravno, predstavlja crnu Afriku. Često se može videti i prikaz lava (Selasije je nosio prsten Lava judejskog, koji je posle njegove smrti predat Bobu Marliju, a dalja sudbina ovog prstena je misterija).

Jedu samo „i-tal“ hranu (od „vitalan“ – zdrav, prirodan), koja ne ne sadrži so, hemikalije, konzervanse, meso, mleko i mlečne proizvode, alkohol, cigarete, kafu ni drogu. Smatra se da je telo hram, pa ga ne treba prljati nezdravom hranom „Vavilona“, jer bi se inače pretvorilo u – groblje. Piju samo čistu vodu, voćne sokove i ponekad čaj. Kao posuđe koriste kokosove ljuske, a kašike su im od rezbarenog drveta.

Kada smo već kod „režima“ ishrane, pomenuli smo da je droga zabranjena, ali – tu ne računaju marihuanu, koju zovu „gandža“ (od „gandžika“ na sanskritu), koja je rastafarijanska sveta biljka. Veruju da „pročišćava telo i dušu, donosi smirenost, ispunjava ljude nadahnućem i približava ih Bogu“. Koristi se u ceremonijalne svrhe, jer menja stanje svesti, pa se preporučuje da se pod njenim dejstvom – proučava Biblija. Inače, koriste je na sve načine – za jelo, dobijanje ulja, pravljenje užadi, odeće, papira, sapuna, boje… Posvećenost marihuani, za koju legenda kaže da je prva biljka koja je izrasla na grobu kralja Solomona, zasnivaju na svojim tumačenjima nekih rečenica u Bibliji.. Recimo: „Bolje u ljubavi biljka za hranu, nego vo ugojen u mržnjii sl.

Dredovi (zamršene „kikice“ na glavi) predstavljaju korene, povezanost sa zemljom, precima i prirodom, ali i lavlju grivu, simbol Afrike. Koriste jezik nazvan „patois“, specifičan za Jamajku, to je zapravo spoj engleskog, jamajčanskog i afričkih jezika…

Iako nisu zvanično instuticionalizovani, postoji više grupa rasta, od kojih neke prihvataju pravoslavlje, a osnovna razlika između pravoslavnih vernika i ostalih rasti jeste što pravoslavna crkva smatra da je Selasije božanstven po svojoj pojavi („douleia“ – poštovanje) , dok „tvrdi“ rastafarijanci veruju da je božanstven po duhu (to je „latreia“ ili – apsolutno obožavanje)….

Zaista, ko je bio Hajle Selasije?

Bob Marli

Bob Marli – najpoznatiji rasta koji je pred kraj života prešao u pravoslavlje

Možda je najzaslužnija za proboj rastafarijanske vere i filozofije u svet (do tada su tu pripadali samo najpotlačeniji i najogorčeniji slojevi) rege muzika, a ključna figura bio je – Bob Marli. Marlija je sa rastafarijanstvom upoznala njegova supruga Rita, koja je prešla u raste pošto je videla Selasija na njegovom putovanju na Jamajki i klela se da je primetila stigmate na carskim dlanovima. Kako je tekla karijera najpoznatijeg raste svih vremena, uglavnom se zna. Manje je poznato da je Marli umro kao pravoslavac…

Sve je počelo 1977, kada je pevač oboleo od raka kože koji se pojavio na palcu noge, a sve je, po legendi, bilo posledica povrede na fudbalu. Odbio je amputaciju, zbog rastafarijanskog verovanja da telo mora da ostane celo, a nije hteo ni da napiše testament, jer raste veruju da bi se time priznala smrt kao neizbežna. Kancer je metastazirao na mozak, pluća, jetru i želudac, ali Marli je to ignorisao, lečeći se samo alternativnim metodama (ishrana i sl.), čak je započeo i povratničku turneju. Do 1980. bolest je dobro napredovala, a 4. novembra te godine kršten je – u pravoslavnoj crkvi u Kingstonu na Jamajki. Pričalo se da je to uradio da bi – mogao da se leči i na drugi način. U svakom slučaju, bilo je prekasno za medicinsku pomoć. Na putu na Jamajku iz Nemačke, Marliju je pozlilo i sleteo je u Majami, gde je i umro, 11. maja 1981, sa samo 36 godina. Njegove poslednje reči sinu Zigiju bile su “Novac ne može kupiti život”. Na državnom pogrebu na Jamajki, 21. maja, kombinovani su elementi iz tradicije rastafari pokreta i – Etiopske pravoslavne crkve….

Januara 2005, Rita Marli je izjavila da planira da ekshumira posmrtne ostatke svog muža i da ih sahrani u Šašmanu, Etiopija, na zemlji koju je rastama poklonio lično – Hajle Selasije i koja se smatra nekom vrstom Siona na Zemlji…

Spomenka Milić

(Copyright Treće oko – nijedan deo teksta ne sme se prenositi bez dozvole)