Dr Tulio Simonćini

Dr Tulio Simonćini

Da li je rak – posledica aktivnosti gljivice Candida albicans? Doktor Tulio Simonćini tvrdi da je najteža bolest izlečiva, a u svojim tretmanima koristi – sodu bikarbonu

 

Rak je, i pored novokreiranih bolesti, ipak ostao najveći bauk našeg doba. A lečenje? To je posebna priča: mnogi slepo veruju konvencionalnoj medicini, dok drugi smatraju da su operacije, hemoterapija i zračenje beskorisni. Gde je istina? Teško je reći. Da li treba verovati lekarima. Ili priroda i biljke koje su nam na raspolaganju u “božjoj apoteci” kriju tajnu? Ili je rešenje u vitaminu B17? Ili, možda u talasima koje emituje Rajhov generator? Ili se – kako tvrdi italijanski onkolog Tulio Simonćini “bolest nad bolestima” može pobediti – sodom bikarbonom?

Fatalna gljivica

Tulio Simonćini (1951) već dvadesetak godina propagira svoju teoriju po kojoj rak nije genetskog porekla, već je njegov izazivač – gljivica Candida albicans. “To je pandemija, jer je gljivica potcenjena, a potcenjena je jer nije shvaćena” – objašnjava Simonćini u jednom televizijskom intervjuu. A kako je on uopšte došao do ideje o kandidi kao izazivaču raka? Krenuo je u potragu za zajedničkom osobinom svih tumora – i pronašao ju je u tome što su u većini slučajeva – bele boje. Na video snimku Simonćini pokazuje različite tumore koji se, svi do jednoga, sastoje od belih čvorića. A bela boja, objašnjava on – dolazi od Candide albicans – bele kandide…

Za konvencionalnu medicinu nije nepoznato prisustvo gljivica u tumorima, međutim, zvanična onkologija smatra da je razlog tome – oportunistička priroda kandide koja gradi kolonije gde god pronađe odgovarajuću sredinu. “Ja kažem nešto drugo: da kandida ulazi u organizam, uzrokuje rak, uništava organizam i onda “eksplodira” svuda”.

Obično imuni sistem drži pod kontrolom gljivice i ne dopušta im da osnivaju kolonije bilo gde u telu. Kada bela krvna zrnca prepoznaju kandidu u krvotoku – smesta je napadaju i uništavaju je. Međutim, kada odbrambeni sistem organizma oslabi – kandida ima slobodan “prolaz” da osnuje koloniju bilo gde u telu. “Postoje površne kandidoze – one koje se ‘hvataju’ na epitel– kao i uobičajene orofaringealne kandidoze. A postoje i duboke kandidoze – kod kojih je kandida otišla dalje od kože, mimo imunog sistema i uspela da pusti koren unutar organizma, u jednom od organa” – objašnjava Simonćini. “U trenutku kada gljivica uđe u tkivo –provocira imunu reakciju ćelijskog tipa koja rezultira formiranjem tumora. Stoga je, po meni, tumor rezultat gljivične invazije u kombinaciji sa ćelijskom reakcijom koju pokreće organizam”

Po Simonćiniju, do rasta tumora dolazi usled očajničkog pokušaja organizma da odbaci uljeza, a on veruje i da metastaze ne nastaju od kanceroganih ćelija koje se šire organizmom, već da se radi o grupicama gljivica koje pripadaju primarnom tumoru i koje neopaženo upadaju u krvotok tokom biopsija i operacija. Ove “odbegle” gljivice se smeštaju u novoj sredini i spremaju se da iskoriste oslabljeni organizam kako bi što pre osnovale novu koloniju. Italijanski onkolog smatra da je upravo u ovoj fazi neophodno ojačati imuni sistem, i podseća da se u takvim trenucima radi upravo suprotno: prepisuje se hemoterapija koja ne samo što slabi imuni sistem već i, pored kanceroznih, uništava i zdrave ćelije i organizam postaje lak plen za kandidu.

Da bi testirao svoju hipotezu, Simonćini je razradio sistem tretiranja obolelih – sodom bikarbonom (natrijum bikarbonat – Na HCO3). Zašto baš soda? “Soda bikarbona je najjače sredstvo protiv gljivica. One se ne mogu prilagoditi soli – jer to nije kompleksna supstanca. Lekovi protiv kandide su neefikasni, jer se ona može adaptirati na njih za 3, 4 dana – možete ubiti prvi sloj, ali drugi sloj se navikne”.

Živi i zdravi

Prvi pacijent koga je Simonćini izlečio sodom je Đenaro Sanđermano. On na video snimku objašnjava da mu je rak pluća dijagnostikovan 1983. i da mu je prognozirano još 6, 7 meseci života. Godine 2006. bio je još dovoljno zdrav da da intervju o svom izlečenju: “Trebalo je da ponovo budem hospitalizovan, jer se na poslednjem pregledu pokazalo da se mrlja proširila. Doktor Simonoćni predložio mi je probam sa njegovom terapijom i, hvala Bogu, pokušao sam. Za devet meseci bio sam potpuno izlečen.” Na novinarsko pitanje da li je u to vreme koristio još neku terapiju osim ove – Sanđermanov odgovor bio je negativan.

Nakon nekoliko uspešnih tretmana, Simonćini je svoju dokumentaciju podneo italijanskom Ministarstvu zdravlja, nadajući se da će njegovu teoriju testirati kroz odgovarajuće zdravstvene protokole. Međutim, ovo je rezultiralo samo oduzimanjem lekarske licence, zbog prepisivanja neodobrenih lekova. Nije pomogla ni činjenica da se još se u u drevnoj ajurvedskoj knjizi Aštanga Hridajam, staroj više od dva milenijuma, kod lečenja tumora savetuje soda bikarbona…

Ipak, pročulo se da “ima nečega” u staroj-novoj terapiji, i Simonćini je odmah postao meta medijske kampanje u kojoj je tretiran kao prevarant i šarlatan. Profesor Frančesko Konjeti, ugledni italijanski onkolog, jasno je izjavio da je hipoteza o gljivičnom poreklu raka – “u najboljem slučaju, bizarna teorija”, a naveo je i da natrijum bikarbonat može biti opasan ako se akumilira u velikim količinama: “Može dovesti do metaboličkih neravnoteža koje mogu poremetiti funkciju bubrega, disajne, srčane i moždane funkcije. Dakle, to je supstanca koja ako se administrira u velikim količinama, može dovesti i do smrti”

Simonćini je osuđen na tri godine zatvora zbog smrti jedne pacijentkinje, međutim, to mu nije poljuljalo stavove:

Ako neko kaže neku novi ili veliku stvar – kako se dogodilo sa mnom, prvo se aktvira medicinski establišment. Pošalju novinare koji govore šta god požele. Navale sa lažnim prijavama koje se temelje na nepostojećim slučajevima”.

Svedočenja

Napadi očigledno nisu omeli Simonćinija, jer je tokom godina usavršio tehnike koje mu omogućavaju da “isporuči” rastvor natrijum bikarbonata u blizinu tumora, dobijajući najveći moguću efikasnost od najmanje količine supstance: “Soda bikarbona je efikasna ako je možete dovesti u dodir sa rakom. Dakle, ako želite da lečite rak prostate, morate da stavite kateter u pudendalnu arteriju. Tada možete dozirati rastvor prekidačem spojenim sa kateterom”. Ovako je izlečen Džon Blejkenšip iz Hjustona (Teksas). Avgusta 2007. dijagnostikovan mu je rak prostate, obavljena je biopsija i savetovana radikalna prostektomija. Ubrzano tražeći neko drugo rešenje, Blejkenšip je otkrio Simončinijevu terapiju sodom bikarbonom: “Priznajem, bio sam zapanjen njegovim verovanjem da je rak – gljivica. Stigao sam u Rim 1. februara i u ponedeljak 4. februara uveli smo kateter. Odleteo sam nazad u SAD sa priključenim kateterom i počeo sam sa sa tretmanima – 6 dana infuzije i 6 dana odmora. U utorak, 26. avgusta 2008. bio sam na pregledu prostate ultrazvukom i lekar koji me je pregledao rekao je da ne može naći više ništa.” – tvrdi Blejkenšip na snimku koji je postavljen na YouTube.

Kateter se uvodi i kod raka bešike. Izvesni gospodin Đordano nakon sedam hirurških intervencija došao je do faze kada su mu lekari savetovali potpuno uklanjanje bešike. Nakon što se posavetovao sa svojim lekarom, izabrao je terapiju dr Simonćinija: “Nedelju dana nakon terapije otišao sam na kontrolu i ništa nije ostalo od tumora. Sve je nestalo. A lek se sastojao od petoprocentnog rastvora sode bikarbone, one obične koju možete kupiti u apoteci. Medicinski tehničar je uveo kateter i sproveo rastvor pravo u bešiku”. Đordanove navode potvrdio je i njegov porodični lekar.

Za neke tumore nije neophodan kateter. Recimo – kada se radi o raku materice. Februara 2009, o svom iskustvu je pričala izvesna Silvija:

U oktobru 2007. dijagnostikovali su mi cervikalnu displaziju na grliću materice. Krajem decembra saznala sam da imam mikroinvanzivni karcinom na grliću materice koji se mogao da se proširi na druge delove mog tela”. Silviji su savetovali da se podvrgne histerektomiji. Nakon užurbane potrage po Internetu, bolesnica je odlučila da pokuša da terapijom dr Simončinija: “Otišla sam da kupim sodu bikarbonu i iste večeri počela sa ispiranjima. Trajala su sat vremena, 15 minuta za svaki položaj tela – rotiranje tela na jednu stranu, onda licem ka tlu itd. I onda, posle sedam nedelja, otišla sam na pregled, mikrokolonoskopiju, koja je pokazala da više nema nikakvih ćelijskih anomalija”. Od tada je Silvija bila na još pet pregleda i svi su potvrdili da je rak nestao.

Izvesna Analisa, koja se na snimku pojavljuje u invalidskim kolicima, navodi da je 2002. obolela od astrocitoma (vrsta tumora mozga). Posle operacije, usledili su ciklusi zračenja i hemoterapije, ali bolest se vratila 2006. “Druga operacija dovela je do paralize polovine mog tela i stoga je moj muž Masimo potražio druga medicinska rešenja”. Zatim se suprug nadovezuje na Analisinu priču: “Odlučio sam se za terapiju doktora Simonćinija koja se bazira na sodi bikarboni kroz intravenzozne injekcije”. Nakon četiri ciklusa sode, magnetna rezonanca je pokazala smanjenje mase tumora. Druga serija o četiri ciklusa pokazala je još značajaniji napredak, da bi se tumor posle 14 ciklusa, od marta do avgusta 2007 – potpuno povukao.

Ne leči sve

Simonćini smatra da su i tumori kože takođe uzrokovani gljivicom i leči ih obično tinkturom joda. O ovome svedoči Dragan Mišić iz Perta (Australija): “U Australiji, pogotovo u Pertu, nisu mogli da izleče moj bazalocelularni karcinom. Prošao sam dve operacije i mnoge cikluse sa tečnim azotom, ali to mi je samo oštetilo kožu. Onda sam primenio terapiju koju dr Simonćini opisuje u svojoj knjizi Rak je gljivica. I posle nekoliko nedelja rak je nestao”

Sledeće svedočanstvo dolazi od pripadnika medicinske profesije, lekada po imenu Karmalo Lombardo. Nakon operacije primarnog tumora creva, on je saznao da ima metastaze na jetri, kao i u oba plućna krila. Nakon povratka iz bolnice, dr Lombardo saznao je za Simonćinijevu terapiju i odlučio je da iskoristi kanile pripremljene za hemoterapiju kako bi tumor napado rastvorom sode. Nakon nekoliko cikljusa “infuzije”, pokazalo se da su tumori nestali iz oba plućna krila: “Pregled sa kontrastom i bez kontrasta nije pokazao lezije – ni primarnog ni sekundarnog tipa”. Presrećan zbog čudesnog izlečenja, Lombardo poručuje kolegama lekarima: “Često govorim da nam je istina ponekad tako blizu, na vrhu nosa, toliko blizu da je ne možemo fokusirati – jer je ne vidimo”.

Iako i dalje često napadan, pa i u poznatoj satiričkoj emisiji Strisca la notizia Berluskonijeve TV mreže, Simonćini propagira svoja otkrića širom sveta, piše knjige, a na svom sajtu pojašnjava i nedoumice oko lečenja.

Navodi da je terapija, ukoliko su gljivice osetljive na bikarbonatni rastvor i ako je tumor manji od 3 cm, uspešna u oko 90 posto slučajeva. Kod terminalnih slučajeva gde je pacijent u relatnivno dobrom stanju – uspešnost je 50 posto, dok je kod terminalnih faza procenat izlečenja neznatan. Nažalost, kaže on – ne leče se svi tumori podjedako efikasno: “Do kostiju je, recimo teško doći sa potrebnim količinama sode”, pa se, u ovom slučaju, njegova terapija kombinuje sa zračenjem. Leukemija, po njemu, nije uvek posledica gljivične infekcije, pa ju je teško lečiti. Kod nekih tumora, objašnjava Simonćini – moguće je i kućno lečenje (usna šupljina, jednjak, želudac, creva, rektum), dok se kod melanoma preporučuje supervizija lekara (isto važi i za psorijazu, za koju tvrdi da je izlečiva). Da bi terapija dala prve rezultate, piše na Simonćinijevom sajtu, potrebno je između 30 i 45 dana.

Uzgred, tvrdi da se za 20 godina primene ove terpaije, ni kod jednog od njegovih izlečenih pacijenata rak nije vratio. Pre početka tretmana savetuje konsultacije sa lekarom (na svom sajtu potanko opisuje postupke za sve vrste tumora) i objašnjava da će, u proseku, lečenje trajati oko osam nedelja. Posle ovoga, Simonćini preporučuje sve moguće preglede: kompjuterizovanu tomografiju, magnetnu rezonancu, ultrazvuk: “Rezultati će pokazati da li terapija pomaže”…

S. Milić