Nove studije pokazuju da nas klimatske promene, koje su dovele do dramatičnog porasta nivoa ugljenika u vazduhu – polako zaglupljuju

Ako živite na ovoj planeti, svedoci ste klimatskih promena. Posledice po biljni i životinjski svet su nesagledive, a ni ljudi neće ostati “netaknuti”. Što je više ugljen-dioksida u vazduhu – manje je kiseonika, koji nam je neophodan da bismo pravilno disali, od čega zavisi opšte zdravstveno stanje (a da ne govorimo o zagađenju koje “pogoduje” obolevanju od respiratornih bolesti).

Neki istraživači su otkrili da, što je više čestica ugljenika u vazduhu – to će učesnici istraživanja pokazati lošije rezultate u rešavanju zadataka, donošenju odluka, strategiji, korišćenju informacija i odgovarajućem odgovoru na krizne situacije. Studija sa Univerziteta Harvard otkrila je da su kognitivne sposobnosti 21 posto lošije – kada ljudi udišu vazduh sa 400 ppm (400 čestica na milion) ugljenika u njemu.

Ljudi su stvoreni da žive na otvorenom, a danas, kada većinu vremena provodimo u zatvorenom prostoru, u sve bolje izolovanim zgradama, udišemo još više zagađujućih materija – po nekim procenama, u vazduhu prosečne moderne zgrade nalazi se čak 900 ppm ugljenika. Pomenuta studija sa Harvarda pokazala je da su ljudi koji rade u “zelenim” zgradama rešili 61 posto bolje osam od devet kognitivnih zadataka – u poređenju sa onima koji borave u “običnim” zgradama. Utvrđeno je i da je viši nivo ugljen-dioksida u školama čak povezan sa više đačkih izostanaka.

“Zeleni dizajn zgrade koji optimizuje produktivnost zaposlenih i korišćenje energije zahtevaće usvajanje energetski efikasnih sistema i informisanih operativnih praksi, kako bi se maksimizirale koristi za ljudsko zdravlje – dok se minimizira potrošnja energije” – piše u studiji. Objašnjava se da su se u radu prvenstveno bavili zatvorenim kancelarijskim okruženjem gde veći broj ljudi svakodnevno radi (viši nivo ugljen-dioksida na radnim mestima koja nemaju odgovarajuću ventilaciju dovodi do toga da zaposleni postanu sporiji i manje sposobni za uspešno završavanje zadataka), ali se naglašava da ova izlaganja (ugljeniku) treba istražiti u drugim zatvorenim okruženjima, “kao što su domovi, škole i avioni, gde bi opadanje kognitivne funkcije i sposobnosti donošenja odluka moglo imati značajan uticaj na produktivnost, učenje i sigurnost”.

Ovo bi na neki način značilo da klimatske promene mogu dovesti i do “zaglupljivanja” ljudi. Tokom ljudske istorije, Zemljina atmosfera je sadržala između 180 i 280 ppm ugljenika, trenutno smo na 400 ppm, a očekuje se da će do kraja veka to doseći i 1.000 ppm. Dakle – sve manje kiseonika za naše mozgove.

I na Londonskom univerzitetu urađena je slična studija i evo zaključka: “S obzirom na verovatnoću povećanja koncentracije CO2 u atmosferi do kraja 21. veka, direktni uticaji antropogenih emisija CO2 na ljudske kognitivne performanse mogu biti neizbežni.” “Zagađeni vazduh može dovesti do smanjenja nivoa edukacije za godinu dana, što je ogroman problem” – izjavio je istraživač sa američkog Jejla Ši Čen.

Svetska banka najavila je da će uložiti 200 milijardi dolara u borbu protiv klimatskih promena. Hajde da vidimo…

S. M.