Razlog Tesline posete Beogradu bio je uspostavljanje „Srpskog kosmičkog programa“ i tu ideju izneo je namesnicima maloletnog Aleksandra Obrenovića – Jovanu Ristiću, Kosti Protiću i Jovanu Belimarkoviću, a direktor projekta trebalo je da bude dr Đorđe Stanojević. U zimu 1892. Beograđane je zbunjivala čudna svetlost koja se povremeno videla iz šume na Adi Ciganliji

Veoma mali broj ljudi je upoznat sa „Srpskim svemirskim programom“. Još manji broj zna da je to najstariji svemirski program na svetu. Sama ideja seže 126 godina u prošlost. Potiče, to već ne iznenađuje, od najumnijeg Srbina koji je hodao zemljom u poslednjih šest vekova. Opšte je prihvaćeno mišljenje da je Nikola Tesla boravio u Srbiji 1892. godine kako bi promovisao svoju „naizmeničnu struju“, tokom „rata struja“ sa Edisonom. Međutim, istina je unekoliko drugačija. Tesla je u Srbiju došao da bi ostvario jednu od svojih najgenijalnijih ideja – a to je „svemirski program“. Tesla je ovu ideju krio od Amerikanaca, želeo je da narod iz kojeg potiče bude prvi koji će stići na Mesec, Mars, Veneru, Jupiter… I dalje, kako se program bude razvijao.

Nepoverenje u kralja i Vladu

Pre dolaska u Srbiju 1892. godine, kontaktirao je namesnike maloletnog Aleksandra Obrenovića: Jovana Ristića, Kostu Protića i Jovana Belimarkovića. Tesla je bio dobro upoznat sa psihološkim profilom kralja-oca Milana Obrenovića i zbog toga se potrudio da ovaj ne sazna za ideju koju je želeo da ostvari. Sumnjao je, ne bez razloga, da će Milan dojaviti ovo Francu Jozefu, jer je sa njim bio u više nego prijateljskim odnosima, te se plašio da će Austro-Ugarska preoteti Srbiji planove. Nije imao poverenja ni u predsednika vlade, Nikolu Pašića, jer je sumnjao da bi tajnu mogao dojaviti Rusiji. Zbog svega toga, Tesla je u junu 1892. ugovorio susret sa namesnicima, kojem su, osim ove trojice, prisustvovali ministar prosvete Andra Mitrović i fizičar Đorđe Stanojević, sa kojim je Tesla ranije uspostavio blisku saradnju. Stanojević je viđen za direktora „Srpskog svemirskog programa“, čoveka u stalnoj vezi sa Teslom. Tom prilikom, namesnicima su predstavljeni planovi za izgradnju međuplanetarnog broda po Teslinim proračunima.

Ideju su oberučke prihvatili namesnici Ristić i Protić, ali se Belimarković zgrozio, kako je rekao „sokoćalom“, čiji su mu crteži pokazani. Usledio je razgovor tri namesnika, dok su Tesla, Mitrović i Stanojević u susednoj sobi čekali da Ristić i Protić ubede Belimarkovića da prihvati plan. Trebalo im je više od dva sata ubeđivanja ne bi li Belimarkovića naterali da promeni mišljenje. U Stanojevićevim memoarima stoji rečenica, čuo ju je iza zatvorenih vrata, a za koju tvrdi da ju je izgovorio general Kosta Protić: „Jovane, pa zar ne želiš da se srpska trobojka prva zavijori na Marsu?“ Ove reči su izgleda ipak bile dovoljno jake, te Belimarković daje svoj pristanak.

Tesla je napustio Beograd 3. juna, a već sutradan iznenada umire Kosta Protić. Čovek, uz Mitrovića i Stanojevića, najveći pristalica Srpskog svemirskog programa, tek što je opojan, a Belimarković je promenio mišljenje.

Čudna svetlost nad Beogradom

O tajnom sastanku sa Teslom obavestio je Milana Obrenovića i Nikolu Pašića. Kralj Milan je izvestio cara Franca Jozefa, ovaj nemačkog cara Vilhelma, dok se Pašić potrudio da o svemu bude obavešten Aleksandar III Romanov. Ipak, ”Srpski svemirski program” je započet u avgustu 1892. godine, kada je Pašićeva vlada pala, a novi predsednik je postao Jovan Avakumović, čovek blizak Jovanu Ristiću. Na Adi Ciganliji je izgrađena laboratorija gde su, pod Stanojevićevim vođstvom i po Teslinim planovima, započeli radovi na uspostavljanju „svemirskog programa“. Čudna građevina zbunjivala je savske alase dok je građena, a na jesen je vojska ogradila prostor oko zgrade. Te zime, Beograđane je zbunjivala čudna svetlost, povremeno se videla iz šume na Adi Ciganliji. U pravcu neba izvijali su se zraci zelenog, plavog i crvenog svetla.

U aprilu 1893. godine, sva istraživanja su naglo prekinuta. Zgrada je zvrjala zakatančena, onda su dozidane pomoćne zgrade i na Adi je formiran zatvor, koji je bio u upotrebi od 1928. do 1938. Uz pomoć oca Milana, Aleksandar je zbacio namesništvo i proglasio se punoletnim. Avakumović je smenjen, novi predsednik vlade Lazar Dokić potpisao je dokument o obustavljanju „Srpskog svemirskog programa“. Stanojević i ostali naučnici su najureni iz neobične zgrade, dokumenti su predati poslaniku Austro-Ugarske u Beogradu. Naravno, Pašićevi radikali su se potrudili da kopije dokumenata dobije i rusko poslanstvo. Ali, Stanojević se, u dogovoru sa Teslom, potrudio da ključni dokumenti ne dođu do ruku Austrijanaca i Rusa. To je i razlog zbog kojeg „Ruski svemirski program“, „Austrougarski svemirski program“ i „Nemački svemirski program“ do 1914. godine nisu odmakli dalje od samog početka. Tek posle II svetskog rata, zahvaljujući prikupljenim dokumentima iz nemačkih i austrijskih arhiva, SSSR i SAD su započeli svoje svemirske programe. Međutim, ključni podaci i proračuni, za koje su znali samo Tesla i Stanojević, nikada nisu došli u njihove ruke.

(Deo teksta koji je izašao u Trećem oku 789, od 25. februara 2020)

Miodrag Milanović

(Sva autorska prava na ovaj tekst zadržava redakcija Trećeg oka – nijedan deo teksta ne sme se prenositi i kopirati, bilo kojim sredstvom, mehaničkim ili elektronskim, bez dozvole vlasnika autorskih prava)