Pandemija je usporila ne samo ljude, već, na neki način i – našu planetu Seizmolozima je sada mnogo lakše da detektuju i ispitaju manje potrese, jer nema „mešanja“ ljudske aktivnosti

Na sajtu naučnog časopisa „Nature“ (Priroda), koji se smatra najcitiranijim žurnalom ove vrste na svetu, objavljen je interesantan članak o tome kako je smanjenje seizmičke buke, zbog promena u ljudskoj aktivnosti, koristilo geolozima.

Pandemija korona virusa unela je haos u živote i ekonomije širom sveta. Međutim, napori da se suzbije širenje virusa mogu značiti da se i sama planeta kreće manje. Istraživači koji proučavaju kretanje Zemlje izveštavaju o padu seizmičke buke – šuma vibracija u Zemljinoj kori – što bi moglo biti posledica gašenja transportnih mreža i drugih ljudskih aktivnosti. Kažu da bi ovo moglo da omogući detektorima da uoče manje zemljotrese i bolje prate vulkanske aktivnosti i druge seizmičke događaje“.

Ovoliko smanjenje šuma dešava sa obično samo nakratko oko (gregorijanskog) Božića – objasnio je Tomas Lekok, seizmolog iz Kraljevske opservatorije u Briselu, gde je ova tendencija i primećena.

Baš kao što prirodni događaji, poput zemljotresa, uzrokuju pomeranje Zemljine kore, to čine i vibracije nastale zbog kretanja vozila i industrijske mehanizacije. Iako su efekti iz pojedinih izvora možda mali, zajedno stvaraju pozadinsku buku, što otežava seizmolozima da detektuju druge signale koji se javljaju na istoj frekvenciji.

Podaci sa seizmometra u Briselu ukazuju da su mere za suzbijanje širenja „kovida-19“ u Briselu uzrokovale pad seizmičke buke koju izaziva čovek – za jednu trećinu“ – kaže Lekok. A mere su uključivale zatvaranje škola, restorana i drugih javnih mesta od 14. marta i zabranu svih nebitnih putovanja od 18. marta. „Trenutni pad (šuma) povećao je osetljivost opreme opservatorije, poboljšavajući njenu sposobnost detekcije talasa u istoj frekvencijskoj zoni kao i buka. Površinski seizmometar je sada podjednako osetljiv na sitne potrese i eksplozije kamenoloma kao detektor ukopan u bušotinu na dubini od 100 metara. U Belgiji je sada stvarno tiho“ – dodaje seizmolog.

Ako se karantin nastavi u narednim mesecima, gradski detektori širom sveta mogu biti bolji nego inače u detekciji lokacija potresa nakon zemljotresa“ – kaže Andi Fraseto, seizmolog pri Inkorporiranim istraživačkim institucijama za seizmologiju u Vašingtonu. „Dobićete signal sa manje buke na vrhu, što vam omogućava da izvučete malo više informacija iz tih događaja“ – objašnjava Fraseto.

Pad buke takođe bi mogao biti od koristi seizmolozima koji koriste prirodne vibracije u pozadini, poput onih iz udara okeanskih talasa, za ispitivanje Zemljine kore. „Smanjenje buke koju izaziva čovek mogao bi da poveća osetljivost detektora na prirodne talase na sličnim frekvencijama“ – kaže Lekok.

Smanjenje šuma primećeno je i u seizmološkoj stanici u Los Anđelesu. „Međutim, neće sve seizmičke stanice videti efekat tako izražen kao što je onaj u Briselu“ – kaže Emili Volin, geolog iz američkog Geološkog zavoda u Albukerkiju, Nju Meksiko. „Mnoge stanice se namerno nalaze u udaljenim područjima ili u dubokim bušotinama, kako bi se izbegla ljudska buka. One bi trebalo da registruju manje smanjenje, ili čak da uopšte ne primete promene nivoa visokofrekventne buke koju beleže“ – objašnjava Emili Volin.

S. M.