Dejvid Ajk, vodeći teoretičar zavere u svojim knjigama i na predavanjima koja drži širom sveta upozorava na veliku opasnost koja se nadvila nad čovečanstvom. Prenosimo deo iz knjige koja je štampana prilikom njegovog boravka u Beogradu pre tri godine

Decenijama razotkrivam političku strukturu koja planira da stvori svetsku vlast (samoproklamovanu, a ne izabranu) koja će svima na svetu dirigovati putem svetske centralne banke (koja kontrolilše jedinstvenu, globalnu, elektronsku valutu), svetske vojske i agencija koje će kontrolisati i diktirati upotrebu resursa. Kada kažem resursi, mislim na sve resurse uključujući i kišnicu koja vam pada u baštu. Samo, do tada, to neće biti vaša bašta. Ukoliko mislite da je to još dosta daleko od nas, moram vam reći da bih voleo da je to tačno. Američka vlada i agencije već proglašavaju njihovo vlasništvo nad svom kišnicom, bez obzira gde ona pada. Verujte, nemoguće je da je išta daleko od nas kada opisujem ono što ti ludaci imaju na umu…

U kakvom svetu živimo

Ljudi su se nekada okupljali u plemena da bi donosili kolektivne odluke. Tada su se plemena apsorbovala u nacije, a nekoliko ljudi na vlasti u tim nacijama postali su diktatori svim bivšim plemenima. Sada imamo nacije koje apsorbuju superdržave poput Evropske unije i mnogo drugih koje su planirane da iskoče iz “oblasti slobodne trgovine” na isti način na koji se to desilo sa Evropskom unijom. “Globalizacija” je plan na uvidu javnosti, ali bez suštinske pozadine koja bi omogućila ljudima da to vide – sve do sada. Da bi manjina obezbedila sve veću kontrolu nad većinom, moraju neprestano da centralizuju proces donošenja odluka. Što više centralizuješ moć, više moći imaš da bi još brže centralizovao. Planirano je da svetska vlada nadgleda drugi nivo superdržava u stilu EU – Amerike, Afriku, Bliski istok, Aziju/Australiju/Novi Zeland itd. Nijedna od tih vlada, uključujući i svetsku, neće biti birana, a to već imamo u Evropskoj uniji koju kontrolišu službenici, birokrate u tamnim odelima u Briselu, a ne izabrani političari (osim u teoriji). Globalnim agencijama, kao što je Svetska zdravstvena organizacija i Svetska trgovinska organizacija (obe kreacije Rotšildovih-Rokfelerovih) nameće se planirana svetska vlada koja će diktirati politiku i mogućnosti u svakom deliću ljudskog života.

Trans-atlantska i trans-pacifička trgovinska “partnerstva” su dogovarana u tajnosti i takođe predstavljaju deo ovog procesa preuzimanja fundamentalne moći od vlada i njihovo prepuštanje korporacijama, globalnim sudovima i ostalim telima. Ovi “trgovinski dogovori” (fašistički nametnuti) uključuju neviđenu i brutalnu cenzuru alternativnih medija koje arhontskim mrežama uteruju strah u kosti. Sve finansije će kontrolisati svetska centralna banka putem jedinstvene, svetske, elektronske valute. U svojim knjigama već više od 20 godina upozoravam na ovaj plan stvaranja društva bez gotovog novca, a sada se gotovina zamenjuje kreditnim karticama i bezgotovinskim bankarstvom putem pametnih telefona i slično, uz bankomate koji zahtevaju skeniranje oka da biste dobili svoj novac. Konačan plan je da se zabrani upotreba gotovine i da se pokušaj njegovog korišćenja proglasi krivičnim delom.

Narukvice za bezgotovinsko plaćanje vode ka mikročipovima koji će biti postavljani pod kožu i koji čekaju da budu uvedeni kada se stvore uslovi da ih javnost prihvati. Čip na zglobu je samo jedan korak od čipa u zglobu. Britanske prodavnice su upozorene da će morati da prihvataju beskontaktno plaćanje do 2020. godine, a ta kompulzija se forsira kroz bezgotovinsku agendu koja je već planirana i koja se decenijama već priprema. Ono što izgleda kao skorašnja ideja ili poduhvat već dugo čeka na pravo vreme da bude primenjena uz maksimalan efekat. Bezgotovinske finansije su uslov za kontrolu i plan je da se u fazama ukine gotovina za različite transakcije sve dok se potpuno ne zabrani. Svaka transakcija se tako može momentalno uočiti i pratiti, a disidentima Sistema će biti blokiran pristup novcu nakon jednog običnog “klik, klik, enter” u računarskom sistemu.

Žao mi je, gospodine, sistem ne prihvata Vašu karticu” (ili mikročip kako je planirano da bude na kraju). U tom slučaju, u nedostatku keša u opticaju, jedina opcija će ostati trampa, a čak će i ona postati nelegalna sa objašnjenjem da se tako onemogućava plaćanje poreza/PDV. Plaćanje kreditnom karticom traje samo par sekundi, ali nas teraju da plaćamo novim beskontaktnim sistemom “jer je brži”, a ustvari, pravi razlog je da obezbede još jedan izgovor za uvođenje potpuno bezgotovinskog i mikročipovanog društva. Svaki novi ekonomski problem koji se fabrikuje – predstavlja novi izgovor da se zameni keš. Neke države su već sada praktično bezgotovinske, pa čak i Iran isprobava bezgotovinski sistem plaćanja.

Copyright Treće oko – Nijedan deo teksta se ne sme kopirati niti prenositi u štampanim ili elektronskim izdanjima bez odobrenja vlasnika autorskog dela)

Bilo kuda, NATO svuda

Svetska vojska će nametnuti volju samoproklamovane svetske vlade bilo kojoj zemlji ili zajednici koja će odbiti pravila igre. Još jednom moram da pomenem da decenijama upozoravam da je NATO oblik Totalitarnog šunjanja koji vodi ka svetskoj armiji i to se stalno u praksi potvrđuje. Vojska SAD je zastupnik svetske vojske u saradnji sa Britanijom i ostalim NATO državama, a planirano je i vreme kada će komanda nad svima njima biti ustupljena toj svetskoj vojsci. To već u povoju vidimo u vojnoj strukturi SAD-a koja je svet podelila na “COMS”-ove ili komande. Tako postoji CENTCOM, AFRICOM, EUCOM, PACOM, SOUTHCOM i NORTHCOM a američke trupe su aktivne u nekom obliku u više od 150 država.

Pres konferencija povodom Ajkovog dolaska u Srbiju održana je u Medija centru u Beogradu

Sada već imamo zastupnike svetske vlade poput “Međunarodne zajednice”, G20, G8 i Saveta bezbednosti UN. Oni odlučuju da li neka država ili režim ne poštuje naredbe a onda se umeša američka vojska sa ili bez Britanije i… Avganistan, Irak, Libija, Sirija, lista je toliko dugačka i postaje sve duža…

Nakon Avganistana došao je Irak (oružje za masovno uništenje koje nije postojalo); Libija (pukovnik Gadafi koji ubija sopstveni narod); i Sirija (predsednik Asad je tiranin i moramo pomoći “borcima za slobodu” i “umerenima”). Gadafi i Asad su u neko drugo vreme, poput Sadama Huseina, smatrani prijateljima Zapada, ali, kao što je Osama bin Laden kasnije otkrio, smatrate se prijateljem ili protivnikom samo na osnovu onoga što tajni plan zahteva da se dogodi.

Čak i ukoliko se “međunarodna zajednica” u obliku Rusije i Kine ne saglasi sa nekom takvom odlukom, Amerika će to svakako uraditi. Takva “promena režima” se ne radi uvek direktno i često uključuje SAD/NATO obučene, naoružane i plaćene “pobunjenike”. To se dogodilo u izmontiranom “Arapskom proleću”, koje je rezultiralo smrću, destrukcijom i patnjom po čitavom Bliskom istoku. Promena režima direktnom invazijom više puta zaredom bi bila isuviše očigledna. Bolje je izmanipulisati stanovništvo da to uradi umesto vas.

Evropa nema alternativu

U početku, ljudi su, dakle, živeli u malim zajednicama i plemenima koja su donosila odluke u njihovo ime. Kasnije, ta plemena su se ujedinila u ono što sad nazivamo nacijama i državama, pa se polako otkriva sledeća faza plana, spajanje nacija u super-države, kao što je Evropska unija. To je samo jedan korak od njihovog krajnjeg cilja o svetskoj dominacijidiktatorata svetom. U svakoj fazi plana, proces donošenja odluka se sve više udaljavao od pojedinaca kojih se te odluke tiču. Nakon plemenskih vođa, tu moć su dobili kraljevi, kraljice, predsednici i premijeri, a danas imamo birokrate super-država koji čak i ne prolaze kroz proces obmanjivanja naroda koji danas nazivamoizborima. Danas, globalni politički i bankarski sistem, multinacionalne korporacije i mediji su pod kontrolom “jednog centra”, a oni nastavljaju da zahtevaju još veću centralizaciju kroz spajanje i preuzimanje kompanija. Čak i sada, moć multinacionalnih kompanija je neverovatna zbog njihovih prihoda i profita koji su veći od budžeta većine zemalja, a njihova hijerarhija je povezana sa mrežom tajnih društava sa kojom radi na postizanju zajedničkih ciljeva. Većinu političkihliderau krajevima kao što je Afrika nakon postizanjanezavisnosti, postavili su na ta mesta multinacionalne kompanije da bi vodili zemlje onako kako odgovara kompanijskim interesima. Na najvišim nivoima, ove kompanije se sažimaju tako da su, zapravo, ista korporacija, a ista je situacija i kod banaka. Možda se predstavljaju drugim imenom i možda većina zaposlenih u njima misli da se takmiči sa ostalim bankama ili korporacijama, ali ako odete dovoljno visoko, videćete da je kontrola u istim rukama.

Još od 1994. godine naovamo pišem da je Evropska unija kreacija, ili barem njen veliki deo, tajne grupe Iluminata pod nazivom Bilderberg grupa, koja tajno koodiniše zajedničku politiku među vladama, bankama, korporacijama, medijima, obaveštajnim agencijama i vojskama, uključujući NATO. Osnovali su je Rotšildovi 1954. godine u Bilderberg hotelu u Holandiji i predvodi ga mreža porodice Rokfeler. Dejvid Rokfeler i agent Rotšildovih/Rokfelerovih, Henri Kisindžer, su među najistaknutijim igračima ove grupe već decenijama, a polako tu ulogu preuzimaju i drugi. Kisindžerov prijatelj, Lord Karington, još jedan Rotšildov agent i bivši britanski ministar inostranih poslova bio je dugogodišnji predsednik Bilderberg grupe. Bio je i Generalni sekretar NATO-a, što je pozicija koju potpuno kontrolišu Bilderbergovci. Postoji jedna centralna grupa koja se sastaje redovno svake godine naBilderbergškoj konferencijikada se sastaju vodeće ličnosti političkog života, bankarstva, biznisa, medija i vojske pod najvećim mogućim merama zaštite da bi diskutovali osvetskim poslovima. Istraživači imaju sve više uspeha u razotkrivanju Bilderbergovaca, kao i imena na listi gostiju, ali mnogi još istaknutiji i značajniji likovi uspevaju da seprovukunakonferencijeu tajnosti i ne pojavljuju se na tim spiskovima.
Dokumenti
koji su procureli sa Bilderberg konferencije održane 1955. godine u Grand Hotelu Sonnenbichl u Garmiš-Partenkirhenu, u Nemačkoj, potvrdili su Bilderberški plan za Evropsku Uniju kada su 2009. godine ugledali svetlost dana.

Dokumenti govore osve većoj potrebi da se nemački narod poveže sa ostalim narodima Evrope u jedno zajedničko tržište, kao ida se za najkraće moguće vreme dođe do najviših nivoa integracije, počevši od stvaranja zajedničkog evropskog tržišta.Obratite pažnju na rečpočevši. Bilderberški dokumenti kažu dabi možda bilo bolje nastaviti sa razvojem zajedničkog tržišta ugovorom, nego stvaranjem novih, viših institucija. Zajedničko tržište, ili Evropska ekonomska zajednica, je zaista i oformljena dve godine kasnije 1957. godine Rimskim ugovorom jer je tamo najveći centar moći Iluminata i dom relocirane Vavilonske crkve, koju su u Rimu osnovale porodične loze Sumera, Vavilona i Egipta i prekrstili je u Rimokatoličku crkvu. Od tada se tehnikaugovorai dalje koristi, kao što se može videti na primeru Lisabonskog ugovora 2009. godine, koji je osmišljen da se ono što se danas naziva Evropska Unija pretvori u potpuno zreo diktatorat sa sopstvenim predsednikom, spoljnom politikom, armijom, policijom i birokratskim sistemom kontrole. Procureli Bilderberški dokumenti iz 1955. godine govore o potrebi za jedinstvenom evropskom valutom, a Bilderberška mreža je godinama manipulisala događaje da bi to i ostvarila. Čak je i predsednik Bilderberg grupe, aristokrata i pripadnik porodične loze Viskont Etijen Davington rekao u jednom od svojih retkih intervjua da su Bilderbergovci predstavili plan o jedinstvenoj valuti, koja je postala evro, početkom 1990. godine.

Zapravo, manipulacija datira još od pre 50 godina. Jedan od najznačajnijih zaverenika koji stoje iza stvaranja Evropske Unije je Oto fon Habsburg, glavni predstavnik porodične lozedinastije Habsburg. On je još uvek na čelu Pan-evropskog pokreta, osnovanog 1923. godine. Habsburgovci su čistokrvni Iluminati koji su vekovima vladali većim delom Evrope. Dinastija Habsburg je nagrađena titulom Svetog Rimskog imeratora i dala je careve i vojvode Austrije, kraljeve Nemačke, Mađarske, Španije, Portugalije i Češke (Bohemije), visoke vojvode Toskane, pa čak i cara Meksika. Oto fon Habsburg je rođen 1912. godine sa titulom nadvojvoda Franc Jozef Oto Robert Maria Anton Karl Maks Hejnrih Sikstus Ksavijer Feliks Renatus Ludvig Getean Pijus Ignacijus od Austrije. Pripadnici loza obožavaju svoje titule i opsednuti su statusom, moći i hijerarhijom. Habsburg je bio najstariji sin Karla od Austrije, poslednjeg cara Austrije i poslednjeg kralja Mađarske. Živi u Bavarskoj, u Nemačkoj, i poput mnogih drugih koji se nalaze na vrhu zavere, već je duboko zagazio u svoje devedesete. Bio je jasan po pitanju svoje želje da doživotno ostane izabran (namešten) za poglavara evropske države i svog opredeljenja za Rimokatoličku (Vavilonsku) Evropu.

Još jedan dokument koji je otkrio pravu prirodu i ono što stoji iza Evropske Unije su napisali Nacisti tokom 1944. godine. Dokument, poznat pod nazivom Izveštaj Crvene kuće, ili EWPa 128, je dokaz tajnog sastanka održavnog u hotelu Maison Rouge u Strasburu 10. avgusta 1944. godine, kada su vodeći Nacisti i nemački industrijalcipripadnici porodičnih lozaplanirali IV Rajh dok se III raspadao oko njih. Plan je bio da se zameni fizička okupacija Evrope, koju su zagovarali Hitler i kompanija putem vojnog osvajanja, ekonomskom okupacijom centralno-kontrolisanom Evropskom zajednicom. Opisao ga je šef nacističke propagande, Jozef Gebels, na sledeći način:Za 50 godinaniko neće razmišljati o nacionalnim državama.Malo je pogrešio po pitanju vremena, ali temu svakako nije promašio. Plan je od samog starta opisao Žan Mone,otacEU i frontmen Rotšildovih. U pismu svom prijatelju od 30. aprila 1952. godine napisao je sledeće:

Evropske narode treba voditi prema stvaranju jedne super-države, a da njihov narod ne bude toga svestan. To se može obaviti sukcesivnim koracima koji će biti zamaskirani ekonomskim ciljevima, ali koji će na kraju i konačno dovesti do stvaranja federacije.

EU kontroliše neizabrana birokratija pod nazivom Evropska Komisija (koja odgovara Politbirou u Sovjetskom Savezu) i ona predlaže sve zakone. O njima se kasnije raspravlja na tajnim sastancima drugih birokrata, koji se zovu Odbor stalnih predstavnika, a menja ih i odobrava Savet ministara. Nacionalni parlamenti ionako nemaju uticaja, a Evropski parlament postoji samo radi odavanja izgleda izabranih predstavnika. Sve je to privid, a članovi Evropskog parlamenta, iliMEP-ovi, imaju veoma ograničeno vreme obraćanja skupu pre nego što im se mikrofon isključi. Unija tvrdi nešto smešnoda jedemokratskadok imate Hansa-Gerta Peteringa, odlazećeg Predsednika Parlamenta, koji utiče na MEP-ove 2009. godine da se ujedine i isključeanti-Evropljaneiz procesa donošenja odluka. Petina ne tako važnih MEP-ova su u određenim grupama koje se zalažu ili za manju integraciju ili potpuno povlačenje iz Unije. To je njihovo pravo, ili bi barem bilo da EU nije diktatorat. Gospodin Petering je rekao sledeće:Mislim da je veoma važno da pro-evropski MEP-ovi dobro sarađuju tako da se glas anti-evropejaca ne može tako glasno čuti.Ja mislim da bi bilo bolje da nađeš sebi život, prijatelju. Deset procenata fantastičnog budžeta EU (115 milijardi evra 2008. godine) se daje na prevare svake godine, a troškovi i plate za birokrate i MEP-ove su neverovatni. Uzmimo slučaj Nila Kinoka, bivšeg vođe Laburističke partije u Velikoj Britaniji i njegovu suprugu Glenis, koja je bila član Evropskog parlamenta. Kinok je poznat kao laprdalo koje mnogo priča. Počeo je kaoagitator velškog socijalizmakoji je osuđivao ono što je postalo Evropska unija sve dok nje otkrio da novac i nije tako loša stvar. Osuđivao je i britanski Gornji dom, a onda ušao u njega. Njegova gospođa je postala MEP kada je postala birokrata u Odboru, a 2009. godine je otkriveno da su zajedno zaradili 10 miliona funti od EU i sada se kvalifikuju za doživotne penzije. Kakav je prevarant taj Kinok, a i jedan od najvećihpreletačakoje ste ikada videli, ali je tipični predstavnik onoga što se zove Evropska unija.

Kažeš “da”, misliš “ne”

Priča o Evropskoj uniji je odličan primer toga kako je lako nekolicini da upravlja većinom i kako se pravila menjaju da bi odgovarala situaciji. Birokratija Evropske unije je prvo predložila evropskiUstavda bi ustoličila svoj dugoplanirani diktatorat, ali su napravili grešku u koracima omogućivši javnosti da se izjasni o istom u Holandiji i Francuskoj 2005. godine. Oba naroda su odbila Ustav na referendumima jer su uvideli impikacije uvođenja Predsednika Evrope, evropskog Ministra spoljnih poslova i ogromne erozije nacionalne ingerencije ispred kojeg bi stajalo pravo veta i odlučili da kažunezakonima i pravilima koje bi im nametnule birokrate. Ono što se obično dešava kada referendumi o EU pođupo zluje da se malo sačeka, u zemlju ubace resursi, ljudi i propaganda, a onda raspišu novi. To se desilo više puta. Međutim, na primeru Francuza i Holanđana mogli su da vide da je osećanje naroda prema Ustavu toliko jako da on neće lako proći. Zato su prosto promenili naziv dokumenta iz Evropski Ustav u Lisabonski ugovor. Nekih 98 odsto sadržaja je isto, ali su objasnili da sada, pošto je tougovor, a ne ustav, ne podleže glasanju u Francuskoj i Holandiji, kao i da obećanje vlade Tonija Blera u Britaniji da će se javno glasati za Ustav više ne važi. Udarac ovome, nažalost samo privremeno, nanela je jedina nacija koja je na referendumu odlučivala o UgovoruIrska. Čak ga i nasilnici Evropske unije nisu mogli zaustaviti, jer u irskom Ustavu stoji da se o takvom prenosu moći mora odlučivati na referendumu. Mislilo se da će glaszadoneti olakšanje, ali Irci su u junu 2008. godine izabralinei Briselu je zadat strahovit udarac. O, moj Bože! Svaka vlada u EU je već morala da se složi da Ugovor postaje zakon, a jedan zaista beskorisan irski lider, Brajan Koven, nije to mogao da uradi zbog odluke javnosti u toj zemlji. Kovenu su vođe EU naredile da ponovo organizuje izbore i ovaj put obezbedi potvrdan odgovor. To je bila odlična prilika da Irci ponovo kažunei zadaju udarac u koristvladavine naroda. Šta su oni na kraju uradili? Glasali suzaLisabonski ugovor na drugom referendumu u oktobru 2009. godine. To je bila apsolutno nametnuta odluka i testament o tome kako je lako nekolicini da kontroliše većinu ukoliko oni nisu dovoljno osvešćeni. Šta reći za ljude koji su javno zlostavljani i uvređeni tako što je njihovu prvu odluku odbila tiranija EU, a tada ponovo glasali da se slažu da predaju kontrolu nad svojim životima i svojom zemljom upravo toj istoj tiraniji? I kažete da manjina ne može da kontroliše svet?? Irci koji su glasalizasu zapravo glasali za razbijanje sopstvene zemlje, za prenošenje potpune kontrole nad svim bitnim stvarima briselskim birokratama i, što je najveća ironija, da obezbede da nikada više neće dobiti šansu da glasaju o sve većoj moći EU, jer im se to pravo briše uredbama Lisabonskog ugovora.

(Copyright Treće oko – Nijedan deo teksta se ne sme kopirati niti prenositi u štampanim ili elektronskim izdanjima bez odobrenja vlasnika autorskog dela)