Prognozer ekonomskih trendova Džerald Ćelente još jednom je bio u pravu, prognozirajući kolaps u 2020. godini, i to – pre nego što se dogodila pandemija. U nedavnom intervjuu dodatno je pojasnio kuda idu Amerika i svet

Džerald Ćelente (odnosno – Selente, kako Amerikanci izgovaraju) još jednom je zaslužio prostor u “Trećem oku”, ali i na svetskoj sceni prognoze ekonomskih trendova. Da podsetimo, Ćelente je izdavač časopisa “Trends žurnal”, biznis savetnik i autor koji daje predviđanja o globalnim finansijskim tržištima i drugim važnim događajima. Rođen u italijanskoj porodici u Bronksu, prve korake u karijeri napravio je vodeći kapanju za izbor gradonačelnika Njujorka, a potom je bio pomoćnik sekretara Senata države Njujork. Od 1973. do 1979. godine, živeo je na relaciji Čikago-Vašington, radeći za Vladu SAD. Godine 1980. osnivao je Institut za istraživanje trendova (u početku nazvan Američki institut za socio-ekonomska istraživanja), koji se sada nalazi u Kingstonu u državi Njujork.

Predvideo krah 2008.

Šta je do sada tačno prognozirao? Recimo, da će Amerika izgubiti rat protiv Iraka (mesec dana pre nego što je rat uopšte i izbio), „eksploziju” alternativnih izvora energije, raspad SSSR i ruski ekonomski kolaps 1998, revoluciju onlajn kupovine, “nju ejdž” trendove u duhovnosti, “cvetanje” terorizma, razvoj tržišta vode za piće, nekoliko padova dolara, trend organske hrane, razvoj antiglobalističkih pokreta i alternativne medicine… Prognozirao je i dolazak „crnog ponedeljka”, koji je zadesio berze širom sveta 19. oktobra 1987, a 2006. je nagovestio da Ameriku čeka dugotrajan ekonomski pad, izazvan time što su Amerikanci, uprkos niskom srednjem dohotku – veliki dužnici. Godine 2007. najavio je ekonomsku krizu, nazvavši je “Panika ’08” (i znamo kakva je panika zaista bila 2008). Maja 2016, Selente je predvideo pobedu Donalda Trampa na izborima u Americi. Međutim, nije procenio da će to dovesti po ponovnog procvata SAD, pa je već za 2017. prognozirao “finansijsku paniku” svuda, pa i u Americi, kao i novi globalni ekonomski pad. Pominjao je i trend bezgotovinskog društva. A znamo da je to danas aktuelnije nego ikada, delimično kao posledica “pandemije”.

A zašto bi nekome odgovaralo društvo bez “keša”? I za to je imao objašnjenje: “Zlatno je pravilo da vlada onaj ko ima zlato. U ovom slučaju, ne radi se o zlatu, već o nečemu drugom. U ovom društvu bez gotovine, finansijske i vladine institucije, a ne mi – narod, imaju starateljstvo nad digitalnim – nepapirnim kešom” – komentarisao je krajem 2016.

Ćelente se dobro pokazao u prognozama koje je dao početkom ove godine, koje mnogi nazivaju “serijom upozorenja” za 2020. U početku pominje berzanske parametre koji ukazuju na navodni rast ekonomije, ali… “Cene zlata, sigurne imovine koja se obično spuštaju kako akcije rastu, prošle godine porasle su nekih 19 posto, a srebra više od 14 posto, a cene se i dalje povećavaju”. Uglavnom, cena zlata je krajem 2019. stigla samo 2,4 procenta ispod svog šestogodišnjeg maksimuma.

Zatim, tada je pomenuo i “divlji 2020. američki predsednički rijaliti šou”, koji se tek zagreva, kao i političke neizvesnosti na Bliskom istoku, u Hong Kongu, Južnoj Americi i širom sveta koje se “takođe zagrevaju, plus izgledi za slabljenje dolara”.

Kada je, januara ove godine, Amerika ubila iranskog generala Solejmanija, zlato je dostiglo svoj sedmogodišnji maksimum od 1.610 dolara po unci. Kako su tenzije brzo popuštale, cena se spustila na 1.556 dolara, što je i dalje bilo daleko iznad uobičajenih trendova. Ćelente je prognozirao eventualno dalje smanjenje cene zlata, ali je uzeo u obzir i suprotan scenario, do kojih bi dovele moguće društveno-ekonomske i geopolitičke promene, pa je, po njemu, zlato moglo da dosegnei 2.000 dolara po unci, što se i dogodilo u aprilu 2020.

Dekle, potpuno je bio u pravu, i ne znajući za predstojeće “zatvaranje” zbog pojave kovida 19. Iako navodi da se prvi put dogodilo da, po januarskoj anketi fondacije “Financial Times-Peterson”, 51 posto ispitanih veruje da je politika Donalda Trampa pomogla ekonomiji, kao i da su “predsednici banaka Federalnih rezervi Dalas i Boston izjavili su u nezavisnim komentarima da ne vide razlog za porast kamata na horizontu” i da je Džon Vilijams, predsednik Federalne banke u Njujorku, izjavio da će niske kamatne stope opstati većim delom godine, Ćelente se ne slaže sa ovakvim “verovanjima” i prognozama. Pominje Bena Bernankea, koji je predsedavao američkim Federalnim rezervama od 2006. do 2014. godine, koji je, za slučaj krize, pozvao Banku da nastavi da kupuje državne obveznice da bi ubacio gotovinu na tržište, i savetovao “kreativnost” u pronalaženju novih načina da se stvari izglade.

Ćelente podseća da taj isti Bernanke nije predvideo krizu 2008, i da ju je poricao i dok se događala, ističući da ovaj bankar ponovo greši: “Kada se dogodi ‘Najveća depresija’ 2021, monetarni podsticaj centralne banke neće preokrenuti nagli ekonomski pad. Zapravo, sa kamatnim stopama širom sveta na najnižim nivoima, ili blizu njih, od Međunarodnog monetarnog fonda do Svetske banke, finansijske institucije su potpuno svesne ograničenja monetarnih podsticaja. Stoga, oni pozivaju vlade da se više zadužuju i pokušavaju da pumpaju ekonomije poravnanjem fiskalnim podsticajnim merama poput investicija u infrastrukturu”.

U januaru je Džerald Ćelente upozoravao na upumpavanje biliona dolara od strane Federalnih rezervi, kako bi se održale niske kamatne stope i stabilnost.”‘Fed’ je to ponovio drugog dana nove godine, ‘otvorivši’ bankama 56,7 milijardi dolara, kako bi novac nastavio da teče među finansijskim institucijama. To je usledilo nakon 56,5 milijardi dolara sredinom decembra. Banka je 8. januara stavila na raspolaganje još 46,6 milijardi dolara tržištima novca, a sledećeg dana – 83,1 milijardu dolara”. Podsetio je i da je napredovala izgradnja kuća u SAD, i to za 3,2 odsto od oktobra do novembra 2019, zahvaljujući smanjenju kamatnih stopa. A rastuća potražnja je povećala prosečnu cenu kuća na 316.000 dolara, što je novi rekord.

“Ali, zabrinjavajući pokazatelji leže ispod tih stvari” – nastavlja Ćelente. “Prodaja nekretnina na Menhetnu imala je ‘najsporiju’ godinu od 2011, i prosečne cene su pale za skoro 40 procenata, na četvorogodišnji minimum u trećem i četvrtom kvartalu 2019. godine. Obično cene padaju do ovog stepena samo tokom recesije. Međutim, kuće čija je cena iznad 25 miliona dolara postavile su rekord sa 56 prodaja”. Šta bi ovo značilo? Da je sve više siromašnih, a da se bogati – još više bogate.

“Američka ekonomija je u decembru dobila 145.000 radnih mesta, u poređenju sa 160.000 koje su analitičari predvideli. Zarade su porasle za 2,9 odsto; očekivalo se 3,1”. Odstupanja su mala, ali značajna.

Propast automobilske industrije

Da nije sve tako sjajno u Americi, videlo se i početkom godine, pa je Ćelente predvideo propast Zapadne Virdžinije, mahom zbog predstojećeg bankrota industrije uglja, a i u drugim saveznim državama biće “čupavo”, zbog posledica američko-kineskog trgovinskog rata, usporavanja proizvodnje i starenja stanovništva.

Bitan je i veliki dug američkih korporacija dobavljačima, uslužnim kompanijama i drugim nefinansijskim institucijama, koji je 2019. dosegao 10 biliona dolara u 2019. godini, “što je približno polovina bruto domaćeg proizvoda SAD”! “Ovo je najveći udeo duga u BDP-u od trećeg kvartala 2008. godine, kada je dug iznosio 6,6 biliona dolara”. U trenutku kada je data analiza, ukupno dugovanje iznosilo je oko 15,5 biliona dolara!

“Jeftini novac koji je veštački podržao akcije, prodaju kuća i korporacije, u jednom trenutku će presušiti”.

Da će se nešto dogoditi, pokazao je i podatak da je 53 posto Amerikanaca kreditno nepodobno zbog ranijih dugova. Dalje: “Drugu godinu zaredom prodaja automobila je opala u Kini, najvećem svetskom tržištu automobila. Prodaja vozila u 2019. godini opala je za 8,2 procenta u odnosu na 2018. godinu, kada je takođe bio pad od 5,8 procenata”.

“Ford je izvestio da je 2019. prodao 2,1 milion vozila, 3,2 odsto manje nego 2018”. Po Ćelenteu, prodaja automobila je vodeći ekonomski pokazatelj: kako ide ona – tako ide i ekonomija.

Upozorava da je 500 najbogatijih pojedinaca u svetu dodalo po 1,2 milijarde dolara na svoju neto vrednost, što znači da njima (početkom 2019) ukupno pripada 5,9 biliona dolara, što je porast od oko 20 procenata. “U Sjedinjenim Državama, gde troje ljudi, Voren Bafet, Džef Bezos i Bil Gejts imaju više novca od polovine američkog stanovništva zajedno, nejednakost u bogatstvu postala je ključna tema među demokratskim predsedničkim nadama”.

“Bogataši su bogatiji kako je većina sve siromašnija, a ljudi širom sveta izlaze na ulice. Kako se globalne ekonomije usporavaju, jaz u nejednakosti dohotka će se povećavati, a protesti, neredi i demonstracije će se ubrzati”.

I “korona-cirkus”

Tako je pisao Ćelente u svojoj prognozi trendova januara 2020. A onda se dogodilo. Nekako se u sve odlično uklopio “korona-cirkus”, pa se sve desilo još intenzivnije. Po Ćelenteu, očigledno bi slično bilo – i bez korone. Nije neobično što je ovaj prognozer trendova i futurolog više puta intervjuisan u poslednje vreme, ne bi li rekao šta nas dalje čeka. Krajem avgusta je za “Kitco news” (Kitko njuz), medij koji izveštava o ekonomskim kratanjima i berzi, objavio obiman razgovor sa Džeraldom Ćelenteom. Uglavnom, on je još jednom podsetio da Federalne rezerve štampaju novac bez pokrića, da bi se tržište održalo na površini, a i – Vlada. “Veštački se upumpava novac i zato ljudi kupuju zlato i srebro i kriptovalute, jer znaju da svaka centralna banka širom sveta veštački naduvava svoja tržišta kapitala i ekonomije. Svi znaju brojke nezaposlenih… Šezdeset posto restorana neće se ponovo otvoriti, koliko hotela propada… Veštački drže tržište otvoreno, da ljudi ne bi shvatili, da bi držali ljude dalje od saznanja koliko je loše”.

Ćelente ističe da je BDP tokom 2019. bio negativan u Japanu, Nemačkoj, da je Meksiko već u recesiji, i da počinje haos u Libanu, Hong Kongu, u Čileu, Boliviji, Kolumbiji, Indiji… Ipak, “prosečna osoba misli da će se sve vratiti na staro”.

Kritikuje i različite mere zaštite od virusa, u zavisnosti od toga u kojem se delu sveta nalazimo, i smatra da je stopa smrtnosti visoka u SAD zbog gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Navodi da je pitanju velika igra tirana, u cilju oduzimanj slobode – a sve zahvaljujući strahu. Postavlja pitanje i kako se došlo do propagiranja nošenja maske u junu, kada se videlo da “zatvaranje”; koje podrazumeva i ekonomski zastoj – ne vodi nikuda. “Oni uopšte ne govore o izgradnji imunog sistema”.

Ne misli da će nešto pametno doneti ni američki izbori: “To je predsednički rijaliti, a mi se glupo borimo protiv Donalda Daka (Paje Patka). Nijedan ništa neće poboljšati, sa političkim sistemom kakav imamo sada. Na primer, trilion dolara američkog budžeta ide u vojnoindustrijski i obaveštajni kompleks. To nije potrebno. Potrebno je da uzmete taj novac i izgradite svoju ekonomiju, ali, kada pogledate platformu obe partije, to nije pitanje o kojem uopšte razgovaraju”. “Dolar malo poraste – malo padne. Vidite šta se događa u Rusiji i Kini i u drugim zemljama koje pokušavaju da pobegnu od dolara. Ujedinjene nacije imaju deficit od četiri miliona dolara”.

Uglavnom, prognoze za SAD uopšte nisu sjajne: inflacija raste, a lanac snabdevanja je u raspadu: “Idete u prodavnice, one su prazne, police su prazne”, i Ćelente predviđa “rasplet”: “Kad se zima počne vraćati, ljudi ponovo počinju da postaju stvarni. Drugačije mislite kada je leto. Kada se škole više ne otvore, kada počnu da propadaju fakultetski gradovi, stopa kriminala počeće da raste, a tržišta akcija da padaju”.

Ako je do sada bio u pravu, velika je verovatnoća da se ostvare i najnovije prognoze. A onda? Ćelente kaže: “Kada ljudi izgube sve i nemaju više ništa da izgube, videćete ih kako gube – i to”.

Spomenka Milić