Jedan od hroničara Lapova i okoline, Vladimir Kojanić, potvrdio da je imao uvid u neobjavljeni dosije u kojem je zabeleženo da je tadašnji politički komesar na licu mesta ubio nekoliko ljudi – zato što od iznemoglosti nisu mogli da rade na izgradnji Zadružnog doma. Kuće svih koji su se iživljavali nad žiteljima Lapova su se zatrle, a paranormalni događaji plaše meštane

Jovica Nikolić, hroničar Lapova

Iako je zvanično pušten u rad, Zadružni dom u Lapovu, koji je izgrađen pedesetih godina prošlog veka i koji ima gotovo pet hiljada kvadratnih metara, nikada nije završen. Sada je ruina, zarasla u korov, a meštani za njega vezuju mistične priče, ubistva i paranormalne stvari, poput neobičnih zvukova, plača i kletvi, koje dopiru iz njegovih zidina.

Izvesno vreme ga je koristila Zemljoradničko nabavno-prodajna zadruga, osnovana 1899. godine, koja je na vanrednoj Skupštini, u prisustvu 250 zadrugara, 1. februara 1948. godine, donela odluku o podizanju Zadružnog doma i uzimanju investicionog zajma od 10 miliona dinara radi izgradnje doma.

Sve izgorelo

– Proučavajući arhivsku građu zadruge, došao sam do podataka da je Skupština zadrugara 8. aprila 1951. godine donela rešenje kojim je Upravni odbor zadruge ovlastio zadrugu da može da se u tekućoj godini zaduži za obrtna sredstva od 10 miliona dinara, a za investicije 6 miliona dinara kako bi Zadružni dom bio izgrađen.

Nagriza ga zub vremena…

Nadzorni organ za izgradnju bio je inženjer Danilo Stojanović, čuveni Čika Dača, Lapovčanin koji je 1903. godine u Srbiju doneo prvu fudbalsku loptu. Iz zapisnika od 24. februara 1952. godine, uz prisustvo 657 zadrugara, Upravnom odboru je dato ovlašćenje da u toj godini može zadužiti zadrugu kod investicione ili državne banke za 5 miliona dinara za izgradnju Zadružnog doma – navodi Jovica Nikolić, hroničar Lapova.

Prema podacima do kojih je došao, u Zadružnom domu je do 1962. godine radio bioskop, a onda je prenet u Vatrogasni dom. Zadružni dom je koristila zadruga, u njemu je bio centralni magacin za đubrivo, piće i robu za 16 prodavnica i 4 kafane u vlasništvu zadruge, koja 1970. godine prerasta u Industrijsko-poljoprivredni kombinat Lapovo sa 160 zaposlenih.

– Godine 1988. Zadružni dom se zapalio, izgorele su sve kancelarije i knjigovodstvena dokumentacija. Godinama pre toga, u nedelju, 7. septembra 1953. godine u svojoj kući u Lapovu ubijen je Nikola Tomić, u to vreme predsednik Upravnog odbora zadruge Lapovo. Ubica, koji je, kako se pretpostavlja, pucao kroz prozor njegove kuće, ni dan-danas nije otkriven – dodaje Nikolić.

Likvidirani pred svima

Vladimir Kojanić, koji takođe proučava istoriju svog rodnog mesta, ali i paranormalne pojave i legende koje će objaviti u svojim knjigama, došao je do istih podataka, ali i do jezivih stvari koje su pratile izgradnju Zadružnog doma.

– Da bi sagradili Zadružni dom, komunističke vlasti su nasilno oduzeli imanja nekoliko porodica, a drvena građa za njegovu izgradnju dovezena je iz Graca, iz zabrana čoveka koji je bio ubica srpske dece, dok su radnu snagu su činili Lapovčani koji su radili na kuluk, kao i njihovi konji i krave koji su građu vukli do iznemoglosti. Prema priči, ali i zvaničnoj dokumentaciji, koja, nažalost, nikada nije objavljena, jer tajni dosijei nikada nisu otvoreni, a koje sam video, što tvrdim pod punom krivičnom odgovornošću – šestoro ljudi, koji nisu više mogli da rade, posleratni politički komesar S. I. proglasio je za narodne neprijatelje i revolverom ih ubio na licu mesta! Ubio je i stoku koja je padala od iznemoglosti – tvrdi Kojanić.

Vladimir Kojanić ispred ruine Zadružnog doma

Naš sagovornik dodaje da je njega, ali i one koji su mu pomagali u zlodelima i maltretiranju radnika koji su radili pod prisilom, stigla Božija kazna.

– Kuće svih koji su Lapovčane prisiljavali da rade su se zatrle, jer nemaju ni porodicu, ni potomke, osim političkog komesara koji je umro u mukama. Njegova kćerka umrla je veoma mlada, sin se odselio iz Lapova, ali svi potomci imaju mentalne poremećaje. O njima, kao i svim dešavanjima prilikom izgradnje Zadružnog doma, dok sam prikupljao materijal za knjigu, svedočili su mi ljudi kojima su oduzeta imanja. Želeli su da ostanu anonimni, ali su mi rekli da su tužili državu i da proces za povratak imanja još uvek nije završen – veli Kojanić.

Čuju se krici, plač i kletve!

Zadružni dom je napravljen na mestu koje se nalazi na sredini tadašnjeg sela Lapova i koje gravitira ka svim putevima. Tu je trebalo da bude centar Lapova, pa čak je planirano i da u njemu bude sedište opštine.

– U Domu, koji je imao i lep balkon, prikazano je nekoliko filmova i pozorišnih predstava, a onda je plafon počeo da se urušava iz nepoznatog razloga. Potom su počele da se dešavaju paranormalne pojave, odnosno da se čuju krici, plač, kletve, što je verujući narod povezivao sa dušama mučenih i ubijanih ljudi i životinja. Nije slučajno izbio i požar, u kome su zajedno sa dokumentacijom izgorele mnoge tajne, a još uvek nije utvrđeno ni zbog čega je ubijen Nikola Tomić, tadašnji predsednik Upravnog odbora zadruge – ocenjuje Kojanić.

Tekst i foto: Zorica Gligorijević