Upućeni kažu kako se ogrlice od bisera ni po bontonu ne nose preko odeće, ali za ogrlice od slatkovodnih bisera, dodir sa kožom je više od pukih pravila, to je kontakt nežnih energetskih vibracija i napete energije savremene žene – taj dodir je put ka energetskom balansu…

Drage moje, da li i vama sve više nedostaju dodiri, zagrljaji, rukovanja, druženja?

I meni…

Nisam verovala da će mi ikada zasmetati ova distanca, koja sve snažnije prelazi u otuđenje.

Sve dok se nije pojavilo “ovo”, za koje više ne znam ni ko je, ni šta je, niti odakle je, nervirali su me oni ljudi, koji u razgovoru vole da nas pipkaju po ruci i grle, tražeći valjda tako, našu veću pažnju.

A sada, kada niko neće ni da se pozdravi, nego se lakta i “pesniči”, verujte mi, sa zadovoljstvom bih dopustila i mojoj vremešnoj komšinici Milki, koju svi zovemo Keva, da me dok razgovaramo češka po kosi i “popravlja frizuru”, grli, tačnije gnječi i do iznemoglosti skida moje nevidljive opale dlake sa jakne, iako mi je to njeno preterivanje uvek bilo, što bi nove generacije rekle “bzvz”.

Ali, ne zna čovek šta mu nosi novi dan…

Od kada je Korona počela da kezi svoje zube, isti takav “bzvz” osećaj mi se sada javlja i u kontra situacijama, kada ja insistiram na dodiru i instiktivno, pri susretu pružam ruku nekome, pa shvatim  da on okleva da mi otpozdravi. 

Pošto ovo napeto stanje traje poprilično dugo, s vremenom sam naučila da ne budem Kevina replika i da ne navaljujem na ljude da se rukuju samnom.

Međutim, to držanje fizičke distance i strah od zaraze, počinje da ošamućuje čoveka, da ga opterećuje i tera da se otuđuje i ponaša onako, kako se nikada ponašao nije.

Eto i mene onomad na pijaci, beše sramota, pred Ljubicom, divnom ženom od koje godinama kupujem sir. Dadoh joj poklon za rođendan i pobegoh, kao da sam joj ga ukrala, a ne poklonila.

Pa, gde nestade ona Biljana, koja je volela da se rukuje, zagrli i izljubi?

U redu, nije sablja za vrat, pa da moramo da se baš izljubimo, ali da popričamo minut, dva sa neke pristojne razdaljine, da razmenimo par lepih reči uz osmeh, koji se doduše ne vidi od maski, ali prepoznaje po očima, e vidite, tu lepu energiju, strah u nama ne bi smeo da samelje.

Zato se ja vratih, izvinih i kratko popričah sa ovom divnom ženom, jer sve dokle god je oprez samo oprez, a ne panika, dotle nam strah služi da shvatimo ogromnu ozbiljnost ove situacije, ali ne gospodari nama.

To vam je kao vatra ili voda – dobre sluge, zli gospidari.

Da se razumemo, imam ja opravdanje i pred drugima i pred sobom za postupak “bežanije”, a tiče se zaštite moje dece sa kojima se viđam i opreza da im neodgovornim ponašanjem ne prenesem zarazu, ali mi se nimalo ne sviđa što taj oprez stihijski nadire, raste, steže i vuče u otuđenje i u ko zna kakva još nelepa stanja.

Nego, sve se tešim činjenicom, da ničija nije gorela do zore, pa neće ni ovoj “čumi”, što nevidljivom mrežim grabi i satire, ne pitajući za sve ono po čemu se mi, pod ovom kapom nebeskom delimo – godine, materijalni status, boju kože, političko opredeljenje…

Ne, pred njom smo izgleda svi isti i koliko vidim, poprilično nemoćni…

Krunski dokaz

Šta je to dodir i koja je njegova uloga?

Oni, koji su podrobno ispitivali ovu oblast, kažu da je dodir tanani sklad fiziologije i psihologije, da je to prenos energije, emocija i raspoloženja s jedne osobe na drugu.

Naš mozak za opažaj dodira koristi dve različite strane – taktilnu i emocionalnu. Taktilna strana je ona koja percipira fizički deo dodira- mesto, pritisak ili teksturu, dok emocionalna strana zapaža razloge dodira i osećaje u vezi njega.

Nauka kaže da prvi osećaj koji razvijemo je upravo dodir i to još u majčinoj utobi, dvadesetak dana nakon začeća.

Dodir je izuzetno važan kako za emocionalno i mentalno zdravlje, tako i za imunitet.

Setite se samo koliko nam i u detinjstvu, ali i kao odraslima lakše kada nas najbliži zagrle i kažu, proći će i biće sve u najboljem redu.

Rađene su studije, koje potvrđuju da dodir sa dragom osobom ili osobom od poverenja može doneti čitavu lepezu blagodeti organizmu, od regulisanja krvnog pritiska, pa sve do ublažavanja anksioznosti. 

Valjda zato, sve češće čujemo da se ljudima čini, kako je lakše bilo u doba bombardovanja, nego sad, kada se na dodire ne gleda blagonaklono iz preventivnih razloga. 

Što se mene tiče, ne treba mi nikakav veći dokaz o krucijalnom značaju dodira, osim onog da se, od kad je sveta i veka, tek rođeno čedo spušta na majčine grudi.

Smatram da je ovaj uzvišeni čin, krunski dokaz bitnosti dodira.

Kada pričamo o dodirima, obično mislimo na one koji izazivaju prijatan osećaj, ali zar u takve dodire ne spada i češanje, jer ako ništa drugo, donosi olakšanje?

Izgleda da nije tako.

Naišla sam na podatak, da naš mozak više voli osećaj blagog bola, nego svraba i da je češanje “zarazno”, jer čovek ima razvijen iskonski instikt za odbranu od zaraznih bolesti.

Kad već izađoh iz prijatnih dodira, pomenuću i hafefobiju – strah od fizičkog dodira. Hafefobi ne podnose ni da oni dodiruju nekog, niti da njih neko dodiruje, ali obično to nije vezano za strah od bacila i zaraznih bolesti, već se radi o zaštiti privatnog prostora.

Ali, hajde da se ipak vratimo onim lepim dodirima, kojima se krepimo i u kojima uživamo, koji nam jačaju psihu i čeliče imunitet i da pokušamo da ih hronološki poređamo: majčin dodir, dodir iskrenog prijatelja, dodir voljenog čoveka, dodir čeda i kao kruna – dodir čeda, našeg čeda…Ma, ima li ičeg zdravijeg, skupljeg i lepšeg od ovih dodira?

Srećom…

Ispričaću vam jednu priču iz života moje pokojne baba Katarine, a koja se tiče današnje teme.

Nakon gubitka prvorođenog sina u ratu, samo nekoliko godina kasnije i drugi sin, moj otac, se našao u smrtnoj opasnosti od upale pluća.

Koliko je situacija bila beznadežna, govore i reči lekara, kojima su ih je ispratili iz bolnice:

– Vodi ga snajka kući, daj mu šta ‘oće da pojede i popije, njemu pomoći nema.

Srećom, mog oca je spasao doktor, kojeg je deda doveo od nekud i koji u stvari i nije bio pulmolog, već psihijatar i travar.

Kada joj je dete ozdravilo i ograškalo se, umesto da se raduje i slavi, moja baba je klonula duhom i skoro se načisto ugasila.

Nije spavala, nije jela, nije pila, samo je danima sedela i ćutala.

I opet, srećom, doktor koji je izlečio mog oca, ostao je u našem kraju, jer su ljudi čuli za rezultate njegovog lečenja i deda ga je ponovo zamolio da dođe.

Baba Katarina mi je mnogo godina kasnije pričala da je taj stari “lekar za živce” bio iritirajuće osoran, bučan, drčan i nepristupačan, ali da joj je nakon vraćanja u život sa njegovim tinkturama, dao zlata vredan savet.

– Uveče, pred počinak, koliko vremenski češljaš kosu češljem ili četkom, toliko je češljaj i prstima. Misli na tek klasalo žito, koje se talasa i ne misli na probleme, jer oni neće da ti pobegnu. Radi tako i em će kosa da ti bude lepša, em će živci da ti očvrsnu.

E sad, moja baba ne bi bila moja baba, da  svakoj, pa i toj priči ne doda neku notu humora i “pecne” dedu, te je to svoje pripovedanje o teškom periodu života završavala sa:

– Eto vidiš, ljubi te baba, ja sam doktora poslušala, a deda Miloje nije hteo i zato je sad i ćelav i nervozan.

I zaista, bez šale, ima nečeg smirujućeg u tom dodiru kose pred spavanje…

Mnogo više…

Svako od nas se mnogo puta u životu uverio, da ono što kažemo dodirom, može reći mnogo više od onog što izgovorimo.

Da bi se naš dodir pretvorio u prijatno davanje, ne smemo smetnuti sa uma da dodirivanjem prenosimo svoju energiju.

Zato, posebno u ovim konfuznim vremenima, svako od nas bi trebao da traži svoje izvore smirenosti.

Jedan od tih izvora je i blaga energija slatkovodnih bisera u formi ogrlice, o kojima vam pišem u okviru ovih tekstova.

Prijatne energetske vibracije slatkobodnih bisera potiču od nežne energije Meseca u čijem se opsegu nalaze biseri.

Znavši da se Mesec povezuje sa zrelom ženskom energijom, dolazi zaključak da su biseri jedini nakit koji se opisuje kao isključivo ženski.

Ogrlice od bisera se i po bontonu ne nose preko odeće, ali kod ogrlica od slatkobodnih bisera za to postoji još razloga, osim onog da na mestu gde slatkovodni biseri dodiruju kožu, ona postaje nežna i baršunasta.

Naime, pošto ovi prelepi đerdani do svoje vlasnice stižu energetski očišćeni, prijanjanjem na kožu se “udružuju” energetske vibracije tela i nežne vibracije slatkovodnih bisera u svrhu stvaranja balansa i ravnoteže u organizmu, dok veliki, duguljasti biva biser, pozicioniran u centru ogrlice, naleže i vrši mikromasažu “tačke sreće”, za koju se smatra da neutrališe negativnu energiju stresa, izazivajući osećaj relaksiranosti.

Ta opuštenost i staloženost pri nošenju ogrlica od slatkovodnih bisera, vrlo često nas navodi da pomislimo da oni leče, ali na žalost, biseri nisu lek, već lepota, koja svojim dodirom godi i relaksira savremenu, napetu ženu.

Biseri su još jedan dokaz, kako nežni dodir, donosi prijatnost i opuštenost.

Herman Hese je davno napisao: “Nežno i pažljivo dodirnuti, može samo neko, kome je i samom potreban takav dodir.”.

Pa zato, uzvratite svojim prelepim ogrlicama od slatkovodnih bisera, nežnim dodirom. Zadovoljstvo će biti obostrano.

I ne zaboravite, najprijatniji dodir, koji sami sebi možete pružiti u ovo vreme propisanih distanci je dodir vlastitih dlanova, priljubljenih u iskrenoj, posvećenoj molitvi Gospodu.

Slažete li se?

Biljana Jovanovski

Napomena – autorka rado odgovara na sva pitanja čitalaca. Možete je pozvati na mob. 066/97-606-97.