Kako je dugogodišnji ratni reporter Dragan Vujičić došao do saznanja o neobičnim pojavama na našem nebu, i šta su o tome govorili piloti JNA. Od pamtiveka su došljaci iz svemira prisutni, a ne diraju nas – zato što smo na nižem civilizacijskom nivou, a “mešanje” nije dozvoljeno. Da li u Boki Kotorskoj i danas žive potomci “ljudi sa neba”

Na prvi pogled deluje neobično da prekaljeni ratni reporter objavi knjigu o “letećim tanjirima”. Ali, kako se pokazalo, sve je sasvim logično, ukoliko ste upućeni u rad novinara Dragana Vujičića – Vuje, koji već tri decenije istražuje, čita, saznaje…

Vujičić je, po diplomiranju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, završio novinarsku školu “Večernjih novosti”, i kao jedini od preko 300 kandidata te 1990. primljen na posao. Prvo je, kako to već biva, “pratio pijacu”, tj. radio je u Beogradskoj rubrici, zatim je bio noćni gradski reporter, da bi već 1992. počeo svoju karijeru ratnоg reportera, kada je otišao u Mostar (gde je i rođen, Vujičićev otac je bio pilot i oficir JNA).

Dokazao postojanje letećih tanjira – Dragan Vujičić

– To sam shvatio kao neku vrstu svog “duga” – objašnjava on. I tako se nastavilo sve do 1995, a u međuvremenu, naš sagovornik je izveštavao iz Sarajeva (ne sa Pala!), gde je bio jedan od dvojice novinara koji su ostali u hotelu “Ilidža” u trenutku kada je zgrada granatirana. Nije bilo lako, jer, kako navodi Vujučić, “ne postoji čovek koji je tada šetao Sarajevom, a da nije bio na meti snajpera”. Bio je i na Koridoru, u Bihaću, Kninu… Smenjivao se po ratištima sa novinarkom Milenom Marković – sve do 1995. A onda je pomislio da je došlo vreme mira, i radio je u rubrici “Društvo” u beogradskoj redakciji “Novosti”, da bi se 1998. “dogodilo” – Kosovo.

– Došao je i ovaj “naš” rat 1999. Mobilisan sam u Prvu armiju, pravili smo vojne novine, ali sam istovremeno radio noću u matičnoj redakciji, opet smenjujući se sa Milenom, noć za noć. Izveštavao sam о svim ciljevima bombardovanim u prestonici, i šire, sve do Grdelice, mada, tada su zaista naši fotoreporteri bili glavni novinarski junaci.

Prošlo je i to, a Dragan Vujičić je ostao veran “Novostima”, radeći na različitim rubrikama, a danas je zadužen za nedeljno izdanje lista, a opet, nalazi dovoljno vremena za pisanje svojih knjiga. “Srebrenički krug” je objavljen 2015, na osnovu feljtona koji je izlazio u “Večernjim novostima”, kao “jedini srpski odgovor” u vezi sa ovom temom na Sajmu knjiga te godine.

A NLO? Dolazimo i to toga, jer je povod za naš razgovor knjiga “NLO nad Balkanom” koja je objavljena krajem januara. Novinarska radoznalost je kumovala ovome, a opet – zahvaljujući oblasti koju je naš sagovornik pratio: vojsci.

– Negde 2015. ili 2016. pojavio se tekst o generalu Zvonku Jurjeviću, koji je opisao kako je naša vojska “jurila” NLO. A pošto sam pratio vojsku toliko dugo, raspitao sam se da li se tako nešto stvarno događalo. I rekli su mi – da, ali akteri ne smeju o tome da pričaju.

* Kako je počelo vaše “sklapanje kockica”?

– Znalo se da se to dešavalo 1975, ali nisu se znali svi detalji. Kada sam radio feljton o domaćem nadzvučnom avionu, imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji su ga projektovali krajem 1980-ih, a trebalo je da poleti 1991. ili 1992. godine. U pitanju su najveći vojni stručnjaci, koji su osmislili avion sa francuskim motorom, tada najnovijom radarskom rešetkom i tako dalje. Bilo je tu 15 ili 16 eksperata. Pilot tog aviona je, recimo imao isprojektovanu kacigu koja se sada koristi za čuveni avion F35, a radilo se, ponavljam, o tim osamdesetim godinama prošlog veka…

* I tu se našao neko od vaših sagovornika?

– Da, doktor Aleksandar Kostić, bivši direktor Vazduhoplovnog zavoda u Žarkovu, a sada profesor na IT fakultetu u Beogradu. On mi je ispričao (što se može naći i u knjizi), da je on konstruisao radar za taj avion, o čemu sam pisao u “Novostima”. Stekao je poverenje u mene, i onda je shvatio da taj kodeks ćutanja više ne važi. I ispričao mi je šta se tada zapravo dešavalo.

Bio je mlad potporučnik, jedini u JNA obučen za presretanje ciljeva nad morem. Završio je naprednu obuku za radarce, i bio je jedini licencirani radarista u JNA za presretanje ciljeva na moru. Ispostavilo se da se radilo se o mnogo široj akciji od one za koju je znao general Jurjević.

* Šta je dr Kostić ispričao?

– General Ismet Kulenović (inače brat pesnika Skendera Kulenovića) došao je na Prevlaku, kao komandant Vazduhoplovne divizije, pošto je NLO već 20 dana “maltretirao” naše pilote koji su to prijavljivali Komandi u Zemunu. To je bila ogromna leteća kugla koja se pojavljivala odmah nakon poletanja aviona G2 na kojima su obučavani piloti. Kulenović je dolaskom na Radarsku stanicu zatražio da se pošalju “migovi” da ispitaju o čemu se radi. A Josip Broz Tito je za to vreme bio usidren sa “Galebom” u Igalu.

Ispostavilo se da је NLO prekrupan zalogaj i za tada najbrže naše avione. Kako bi “migovi” krenuli da presreću objekat, povećavajući brzinu, ovaj bi uvek držao istu distancu. Ako bi se “migovi” uzdigli na šest kilometara, i NLO bi činio isto, ako bi išli na osam kilometara, i NLO bi bio na osam. Ako bi se avioni okrenuli, objekat bi stao i vraćao se. Ili bi nepoznata letelica, kao da se igra, najednom sa šest kilometara visine skočila na devet, a iz kokpita naših presretača preko radio-veze čuo bi se samo uzdah: “Brate, šta je ovo!”.

* Odakle su poletali “migovi”?

– Prvo iz Podgorice, a kasnije su navođeni i oni iz Prištine i Bihaća, i uvek se isto događalo. A onda je general Kulenović izdao naređenje da se NLO obori. Kostić se pitao – zašto – jer “to nešto” nije nikoga napadalo. Ipak, odlučeno je da se napad izvede raketама MK13 sa toplotnim navođenjem, koje su mogle bukvalno da prate žar od cigarete na velikoj udaljenosti. Međutim, kada bi pilot “otključao” raketu, spremivši je za lansiranje, ona bi se jednostavno “isključila” sa navođenja. I komisija je zaključila da se tu ništa ne može.

* Koliko je to trajalo?

– Prva viđenja bila su sa čak 12 aviona u vazduhu , u svakome pilot i kopilot, i to je trajalo dvadesetak dana. A sa “migovima” su pokušaji presretanja trajali otpriike nedelju dana. Postavilo se pitanje, naravno, zašto se to dešavalo baš tu i baš tada. Teorija koju je izneo Sreten Petrović, vrhunski novinar “Novosti” jeste da je to zato što je smo u to vreme imali 1.500 aviopoletanja dnevno, što je prilično nenormalno za tako malu zеmlju. A NLO se pojavljuje najčešće kada su u toku velika istorijska i ratna događanja, u kojima učestvuju i letelice.

* Koja su to dešavanja?

– To sam podrobnije opisao u knjizi, ali, recimo, tokom Drugog svetskog rata. Italijani su “držali” Split 1942. i tada je zabeleženo da su u februaru i martu NLO redovno “gostovali” nad gradom, što je uzrokovalo mnoge noćne uzbune italijanske PVO. Interesantno je da su se u istom mesecu iznad Los Anđelesa počeli pojavljivati NLO, sve dok Amerikanci u jednom trenutku nisu pomislili da se radi o Japancima, pa su zapucali na čak 15 ciljeva. Njihovi topovi ispalili su preko 1.500 granata, a kako su posade bile neuvežbane, bilo je civilnih žrtava na zemlji.

Tanjiri su se pojavljivali i posle Hirošime i Nagasikija, kao i tokom bombardovanja Nemačke 1944, kada su savezničkim avionima NLO bukvalno leteli “u repovima”. Nedovoljno je poznato da je i sam Karl Gustav Jung bio veliki poznavalac NLO, imao je čitavu kolekciju materijala i dokaza o njihovom pojavljivanju, posebno o onima iznad Alpa, posle Drugog svetskog rata.

* Pomenuli ste da ste sarađivali sa Đulijanom Marinkovićem, koji je dešavanja u vezi sa NLO ispratio sa hrvatske strane?

– Da, saznao sam za njega kada je gostovao u emisiji “Na rubu znanosti”. Poslao sam mu imejl, i počeli smo da komuniciramo (on, inače, trenutno živi u Irskoj). Đulijano je istraživač koji je izneo na svetlost dana drugu najveću aferu sa NLO kod nas, kada je “objekat” 1976. pratio ЈАТ-ov avion koji je išao iz Zagreba za Podgoricu. Marinković je intervjusao pilote i kopilote. Praktično, to su dve najveće priče iz regiona o NLO.

Zanimljivo je da sam nedavno saznao da smo se obojica 1994. nalazili praktično na istom mestu – on је kao mobilisani vojnik u hrvatskој vojsci na Radarskoj stanici na brdu Križ kod Zadra, a ja novinar koji je iz Knina često odlazio do Zemunika Gornjeg, odakle se to brdo lako moglo videti. Na toj Radarskoj stanici Đulijano se “zaljubio” u NLO.

* Taj februar 1994. је bio značajan i za za početak razotkrivanja NLO priče kod nas…

– Da. Kako mi je Đulijano ispričao, on je dolazeći na svoju radarsku smenu primetio zabelešku kanadskog majora Umprofora: “Celu noć nas je nadletao UFO”. Ispostavilo se da je to “normalna” pojava kod “radaraca”, i da postoji redovni protokol da se sve zapiše.

Važno mi je i da kažem da je upravo Marinković omogućio da i svet sazna za “naše” NLO-e. Naime, gostovao je u čuvenoj emisiji Džorža Napa, koja “pokriva” 400 radio-stanica u SAD, i traje čitavu noć. Đulijano je ispričao i moju priču, i pozvao se na “Večernje novosti”.

* Da li je u međuvremeno još nešto “isplivavalo” o objektima nad našim nebom?

– Pre možda mesec dana pilot američkog aviona C130 izašao je sa pričom da ih je NLO pratio prvog dana bombardovanja Srbije 1999, i to baš na Jadranu, gde se pojavio i 1975. godine. A u knjizi sam naveo još nekoliko zabavnih priča iz štampe u regionu poslednjih decenija, koje su samo na nivou propagande. Recimo – članak iz hrvatske štampe 1994. kako su NLO “spržili četnike kod Karlovaca”.

* Kažete da ima i “neozibiljnih stvari” koje se objavljuju. Da li se događa i nešto ozbiljno, što bi raspršilo sumnje u pogledu postojanja ili nepostojanja NLO?

– Sve je podložno manipulaciji, ali uzdam se u to da je donet zakon po kojem će 28. juna prvi put pred američkim Senatom biti iznete činjenice o susretima letelica SAD sa “došljacima”. Već se zna, i objavljeno je u svetskim medijima da su ih 2015, kada su piloti nosača “Teodor Ruzvelt” uvežbavani za odlazak u Persijski zaliv, NLO mašine presretale i, verovatno, plašile. Kada je nosač otplovio u Persijski zaliv, sa njim su stigli i ti “tik-takovi”. Nastavili su da “patroliraju” nad eskadrilom F18 (Crvenih trboseka), koja je krstarila na granici Irana, Sirije. Кada je njihova šestomesečna smena završena, mnogi sa nosača su se “skinuli” iz vojske, jer se pokazalo da u vazduhu i od najjačeg ima jači. Uostalom, o tome je 2017. objavljen ozbiljan tekst u “Njujork tajmsu”, a zatim su piloti govorili u glavnim TV medijima. Prethodno je 2003. nosač “Nimic” imao iste probleme, ali na Zapadnoj obali, kod Kalifornije.

* Da li su prestali da nas “nadgledaju”?

– Ne znam. Neki piloti Vojske Srbije i bivše JNA tvrde da je u pitanju “fikcije” njihovih kolega, dok barem pola pilotskog sastava bivše JNA tvrdi da su imali čudne susrete na nebu. Problem kod vojnih pilota je bio što su prijavljanjem susreta sa NLO slani na lekarske preglede, i pretila im je opasnost da ih “skinu” sa letenja, što je za njih ravno životnoj katastrofi. Inače, pukovnik Veljko Majstorović iz VTI, detaširan u Komandu RV u Zemunu, bio je čovek kod koga su se sve ove zabeleške sa neba slivale i klasifikovale.

* A kada je sve počelo?

– Očigledno, veoma davno. Najstariji zapisi su u Vedama, zna se i za Egipat i za piramide širom sveta, koje su verovatno služile za kosmičku navigaciju, a kod nas je poznata neobična freska iz Dečana, se nečim što liči na kabinе sa pilotima.

* Postoji li objašnjenje – otkud to tu?

– Po istraživanju Sretana Petrovića, u Dečanima postoji još neobičnih simbola. Inače, Petrović je, kao pravi novinar, istraživao dalje, i došao do romanskih izvora i legendi. Po tome, u Boki Kotorskoj u antička vremena u dva naselja živeli su ljudi za koje je ostalo predanje da su došli na Zemlju nepoznatim letelicama. “Došljaci sa neba” bili su različiti od drugih i, prema legendama, bili su “dobri ljudi”. Iz te istе Bokе u Metohiju је došao freskopisac Vita Kotoranin, koji je oslikavao Dečane u 15. veku. Po Sretenovoj teoriji, a ubeđen sam da je na dobrom tragu, Vita je znao za priču о “silasku anđela na zemlju”, i zato je to i naslikao.

* Imate li objašnjenje zašto se “leteći objekti” pojavljuju, ako nas ne “diraju”?

– Ja ih zovem “nadglednici”, a to je, u stvari, teza Čarlsa Forta iz 1921. godine, koja kaže da naša civilizacija pripada nekome. A zašto nam ne prilaze i zašto nas ne osvešćuju? Iz istog razloga, što reče Fort, što i nama ne pada na pamet da svinje učimo nečemu čemu nisu intelektualno dorasle. Verujem da postoji neki kosmički zakon, po kojem civilizacije kao što je naša, dakle, one na nižem nivou mogu da komuniciraju samo sa onima koje su približno na istoj ravni, i da se izbegava mešanje rasa i civilizacija.

Piše Spomenka Milić

Foto: Vojislav Danilov